Андраш Ридлмајер (; Будимпешта, 1947 — САД, 9. фебруар 2026) био је амерички библиотекар мађарског порекла, познат као сведок-екперт за исламску и римокатоличку верску и културну баштину пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Део своје каријере Ридлмајер је посветио документовању уништавања културног наслеђа, нарочито исламског, током ратова на простору бивше Југославије. Најпознатији је по вишегодишњем документовању уништавања библиотека, архива, џамија, цркава и других споменика културе током рата у Босни и Херцеговини и рата на Косову и Метохији.

Биографија Ридлмајер је рођен у Будимпешти 1947. Његова породица се иселила у Сједињене Америчке Државе после совјетске интервенције у Мађарској 1956. Школовао се у Немачкој, САД и Турској, а студије је похађао на Универзитету у Чикагу и Принстонском универзитету. Према каснијим биографским белешкама, завршио је и библиотечко-информационе студије на Симонс колеџу.

Умро је 9. фебруара 2026.

Каријера Од 1985. био је библиограф за исламску уметност и архитектуру у Библиотеци лепих уметности Харварда, где је дуго руководио Документационим центром за исламску архитектуру Ага-кановог програма. На Харварду је развијао и одржавао једну од највећих северноамеричких збирки истраживачке грађе из области исламске уметности, архитектуре и археологије. Пензионисан је 2020, после тридесет пет година рада у овој установи.

Истраживања и сведочења пред Хашким трибуналом Ридлмајер се почетком 1990-их посебно посветио проучавању уништавања културног и верског наслеђа у бившој Југославији. У својим извештајима и сведочењима пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију то је описивао као намерно уништавање културне и верске баштине. Повод за његов интензивнији ангажман било је уништење Националне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине у Сарајеву 1992. године, која је изгорјела након гранатирања запаљивом муницијом, после чега је почео да прикупља документацију о разарању библиотека, архива и верских објеката.

Током касних 1990-их и почетком 2000-их обишао је велики број оштећених и уништених локалитета у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, фотографисао стање на терену и састављао експертске извештаје за тужилаштво Хашког трибунала. Као експертски сведок појавио се у више поступака пред Трибуналом, укључујући суђења Слободану Милошевићу, Радовану Караџићу и Ратку Младићу, а његов рад је коришћен и у спору Босна и Херцеговина против Србије пред Међународним судом правде.

Поред сведочења, учествовао је и у покушајима обнове и дигиталног прикупљања рукописне грађе уништене у сарајевском Оријенталном институту, кроз пројекат повратка и дигитализације сачуваних микрофилмова рукописа.

Контраверзност извештаја Ридлмајер је био ангажован од стране Хашког тужилаштва да сачини извештај у коме би евидентирао уништења искључиво исламских и католичких верских објеката у тачно одређеним општинама. Међутим извештај који је Ридлмајер саставио је садржао и оцене о кривцу за уништење. Тако Ридлмајеров извештај наводи за сваки објекат да је уништен од стране „српских снага“, „српских екстремиста“ или назначених српских јединица. Што је само по себи контрадикторно, јер Ридлмајер није имао никакавих директних сазнања о извршиоцима,нити је он био истражни орган који је требао да утврди кривца. На питања судије одакле му такве информације, он је рекао да је то уносио на основу информација које је добијао од других и трећих лица.

Наслеђе Ридлмајеров рад обухватао је историју Османског царства на Балкану, исламску архитектуру и питања заштите културне баштине у оружаним сукобима. Његова истраживачка и документациона грађа касније је смештена у посебне збирке, а значајан део његовог наслеђа чува се на Универзитету Конектикат. Године 2023. добио је Награду за грађанску храброст Босанскохерцеговачко-америчке академије уметности и наука.

Изабрана библиографија

Референце

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Амерички библиотекари Категорија:Амерички историчари Категорија:Мађарски Јевреји