Војин Ивков (Нови Сад, 1983) српски је фотограф, редитељ, сценариста и вајар. У јавности је познат по документарној фотографији и филму, по ауторским радовима који се баве маргинама друштва, избеглиштвом, сиромаштвом, урбаним животом и друштвеним активизмом, као и по каснијем уметничком раду у области скулптуре и теракоте.

Биографија Рођен је 1983. године у Новом Саду, где је и одрастао. Завршио је Академију уметности у Новом Саду на смеру за нове ликовне медије. Према јавним биографским белешкама и интервјуима, током студија усмерио се ка видео-уметности, а истовремено је пратио наставу из камере, драме и историје филма.

Професионално је био везан за Радио-телевизију Војводине, где је радио у Документарном програму и учествовао у настанку више документарних и телевизијских пројеката. У различитим периодима бавио се и фотографијом, монтажом, снимањем, сценаријом и режијом, а у јавним представљањима описиван је и као визуелни уметник чији се рад креће између фотографије, филма, звука и инсталације.

Фотографија и документарни рад Ивков се у јавности најпре профилисао кроз документарну фотографију и филм, са наглашеним интересовањем за људе на друштвеним маргинама, урбане субкултуре, избегличке руте, сиромаштво и социјалну искљученост. У тексту о изложби „Ми – они – Ми” наглашено је да су веза видеа, фотографије и звука, као и друштвена стварност коју бележи објективом, кључни елементи његовог стваралаштва.

На заједничкој изложби три европске престонице културе у Паризу, Нови Сад је, између осталог, представљен и кроз Ивковљеве фотографије. Исти извор наводи да се бави документарном фотографијом и филмом и да је добитник више награда, укључујући награду публике на фестивалу Док’н’ритам, Golden Beggar Grand Prix за филм „Победници су досадни” и награду Европске мреже против сиромаштва за рад „Лица кризе”.

Године 2021. добио је националну награду „Рефлексија”, коју додељује Европска мрежа против сиромаштва – Србија, у категорији „Фотографија у медијима”, за серију фотографија у оквиру серијала „Лица кризе”, објављену на порталу Аутономија.

Рад са теракотом и скулптуром Поред фотографије и филма, Ивков се окренуо и вајарству, посебно раду у теракоти. У интервјуу из 2021. навео је да је поново уписао Академију уметности, овога пута смер вајарство, и да се бави скулптурама у теракоти, развијајући поступак који повезује фотографију и скулптуру. Тада је објаснио да прави велике скулптуре полицајаца на које ће бити утиснуте фотографије са протеста широм Европе, уз примену специјалних емулзија развијаних у сарадњи са Технолошким факултетом у Новом Саду.

Овај правац рада касније је добио јаснију изложбену форму у поставци „Тоталитарна теракота – однос скулптуре и друштвеног активизма”, која је 2024. била изложена у Галерији 1 Атељеа 61 у Дистрикту у Новом Саду. Према опису изложбе, та поставка је означила Ивковљево прво изразито појављивање у улози скулптора-мултимедијалисте, а његов рад је ту представљен као део нових истраживања односа скулптуре и медија фотографије на специјалистичким студијама Академије уметности у Новом Саду. Сам рад проблематизује однос скулптуре и друштвеног активизма на релацији тоталитарни режими—друштво.

Изложбе и мултимедијални пројекти У децембру 2019. у Културном центру Војводине „Милош Црњански” приређена је изложба „Ми – они – Ми”, на којој се Ивков представио филмом, фотографијама и инсталацијом. Изложба је била посвећена теми избеглица и начину на који се оне у јавности доживљавају као „они други”.

Године 2020. отворио је изложбу „Пред кућом” у Шок коридору, у оквиру Шок задруге у Новом Саду. Према организаторима, публика је на дан отварања имала прилику да види и једнодневну инсталацију у Централној галерији Шок задруге, док је сам аутор изложбу описао као повезану целину портретних фотографија и просторне поставке.

У вези са међународним уметничким и истраживачким пројектом From Noise to Sound, Академија уметности у Новом Саду 2019. године најавила је промоцију публикације и филма истог назива, у којем је Ивков био редитељ. Пројекат је био посвећен питању недостатка савремене скулптуре у Новом Саду и реализован је у сарадњи више уметничких школа из Србије, Словачке, Мађарске и Пољске.

Филмови и видео-пројекти Међу јавно доступним и медијски потврђеним Ивковљевим филмовима и видео-пројектима налазе се:

Документарни филмови Ја супермен — документарни филм о новосадским бескућницима. I dalje emitujemo — филм направљен коришћењем архивског материјала. Sale no mobarak / Happy New Year — краткометражни документарни филм, премијерно приказан 2017. године, уврштен у програм 65. Мартовског фестивала, а евидентиран у бази Филмског центра Србије. Победници су досадни — документарни филм о Жикици Симићу, у продукцији РТВ-а; режију потписују Оливера Милетић Чачија и Војин Ивков. Чика Жикина два точка — документарни филм о бициклисти Живораду Жики Мићићу; РТВ га наводи као ауторски филм Војина Ивкова. Livada protiv depresije — документарни филм РТВ-а о људима који простор некадашње депоније претварају у заједнички врт. Tozinovac — документарни филм о животу становника Малог Сателита у Новом Саду. Najlon — документарни филм о Најлон пијаци у Новом Саду.

Остали видео-пројекти From Noise to Sound — пратећи филм истоименог међународног уметничког пројекта о савременој скулптури у Новом Саду. No name kitchen — документарни пројекат о мрежи волонтера који помажу мигрантима у Србији, Шпанији, Грчкој и Босни и Херцеговини; Ивков га је 2021. године навео као филм у настајању. Нисам ти рекао — пројекат подржан на конкурсу Филмског центра Србије 2020. године; према образложењу ФЦС-а, филм се бави родитељима деце која су отишла у рат у Сирију и користи елементе психодраме.

Награде и признања Према јавно доступним изворима, Ивков је добио или делио следећа признања:

Прва награда на COPEAM-овом конкурсу за најбољи филм направљен коришћењем архивског материјала, за филм I dalje emitujemo (Загреб, 2017). Награда публике на фестивалу музичког документарног филма Док’н’ритам за филм Победници су досадни (2018), чији је коредитељ био са Оливером Милетић Чачијом. Golden Beggar Grand Prix за филм Победници су досадни (Кошице, 2019), у продукцији РТВ-а. Национална награда „Рефлексија” у категорији „Фотографија у медијима” за серију „Лица кризе” (2021).

Референце

Спољашње везе

Војин Ивков на сајту Филмског центра Србије Војин Ивков на сајту 021.rs From Noise to Sound на сајту Академије уметности у Новом Саду

Категорија:Рођени 1983. Категорија:Новосађани Категорија:Српски фотографи Категорија:Српски редитељи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски вајари Категорија:чланови Независног друштва новинара Војводине