мини|333x333п|Мушки плесач на фестивалу Аполона Карнејског, у калатиском шеширу у храму Карнејског, 5. век пре нове ере, из Чеље дел Кампо. Карнеја је била верски фестивал који се одржавао у античкој Спарти, али и у другим полисима као што су Аргос, Тарант, Тера, Кос, Кирена, Сиракуза, као и у другим дорским градовима. Током трајања фестивала, Спарта није смела да улази у војне сукобе. У Кирени је Карнеја такође био један од најважнијих верских празника, како нам је посведочено у Пиндаровој Петој питијској оди и Калимаховој Химни Аполону.Pindar, Pythian Ode Callimachus, Hymn to Apollo
Упркос томе, традиција овог фестивала сеже у време пре најезде Дораца на Пелопонез. Фестивал се одржавао у част бога Карнеја (познатог и као Карнеј Ојкета - епитет „Ојкета” добио је јер је прослава у његову част приређивана у кући пророка Крија). Након дорске најезде, бог Карнеј је поистовећен са богом Аполоном.
Позадина Према традицији, Карнеја се одвијала крајем августа, односно почетком септембра, у зависноти од пуног месеца и трајала је девет дана. Спартанци би припремали импровизоване војне логоре, са девет шатора за девет особа, које су потицале из три различите групације. На сваке четири године, Спартанци би бирали петорицу неожењених младића из сваке филе којима би поверили организацију прослава и којима би давали титулу Карнејата. На крају би Спартанци организовали стафилодроме: један од Карнејата би трчао са траком на глави по градским улицама, надајући се најбољем, док би га остали ловили носећи велике гроздове. Ухватити младог Карнејата сматрало се добрим предзнаком, док се немогућност да се он ухвати сматрала лошим предзнаком.
Прослава Карнеје утицала је на многе историјске догађаје, од којих су најважније Маратонска битка и Термопилска битка, које су се одвиле током Персијских ратова. Док су се припремали за Маратонску битку, Атињани су од Спартанаца затражили војну подршку током обележавања месеца Карнеје. Спартанци су одговорили да ће послати војну подршку чим се наврши пун месец. Атињани су били приморани да се суоче са Персијанцима уз скромну подршку Платејаца али су успели да победе освајаче. Током трајања друге персијске најезде на Грчку, савезници су се договорили да се сучеле са Персијанцима код Термопила, при чему је окосницу њихове силе чинила спартанска војска. Међутим, Спартанци су славили Карнеју, те је важила забрана уласка у војне сукобе. Упркос свему томе, краљ Леонида одлучио је да се суочи са Персијанцима, водећи са собом чету од само 300 Спартанаца.
Види још
Панхеленске игре Старогрчка религија Дорци Спарта Сисак краљева Спарте Велика Грчка
Референце
Категорија:Септембарске светковине Категорија:Античка Грчка