Спас Крумов Сотиров (Цариброд, 9. јануар 1929 – јануар 2016) био је српски природњак, биолог и педагог бугарског порекла. Од 1982. предавао је на Технолошком факултету у Лесковцу, а од 1990. у звању редовног професора. Дао је велики допринос изучавању биљног и животињског света југоисточне Србије и сматра се једним од најсвестранијих српских биолога. Учествовао је у организацији многих симпозијума, научних и специјализованих радионица. На његову иницијативу организован је први симпозијум о флори југоисточне Србије, посвећеног стогодишњици дела Саве Петровића и сматра се највећим познаваоцем живота и рада овог научника. Аутор је више од 50 научних публикација и веома је допринео образовању нових генерација наставника и студената. Коаутор је капиталне монографије Енциклопедија Ниша.

Биографија Спас Сотиров је рођен 9. јануара 1929. године у Цариброду (данас Димитровград), где је завршио основну и средњу школу. Године 1944. придружио се Царибродском партизанском одреду.

Године 1954. дипломирао је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на коме је 1962. магистарирао одбранивши магистарски рад Могућности стимулације регенерационих процеса и 1970. докторирао одбранивши докторску дисертацију Екологија америчког сомића.

Професионални рад Своју професионалну каријеру Спас Сотиров започео је као професор у Гимназији у Димитровграду. Од 1958. до 1966. радио је као асистент на Ветеринарском факултету у Београду, затим на Технолошком факултету у Новом Саду, а од 1966. до 1982. у Институту за развој образовања у Нишу, где постаје просветни саветник за биологију нишког региона. Академску каријеру започео је 1982. као доцент на Технолошком факултету у Лесковцу, где је 1987. унапређен у звање ванредног, а затим 1990. у звање редовног професора на предметима Технологија воћа и поврћа, Технологија конзервисања и Индустријска екологија. На том факултету је и пензионисан.

Спас Сотиров био је укључен у организацију многих симпозијума, научних и специјализованих радионица, међу којима једно од најзначајнијих места заузима симпозијум под називом „Сто година флоре околине Ниша“, где је био пленарни говорник на тему др Саве Петровића.

Научни допринос Научни опус Спаса Сотирова обухвата рад и допринос на многим научним пројектима на тему фундаменталних, али и теренских истраживања флоре и вегетације, као и решавање значајних проблема као што су могућности коришћења аутохтоног биљног материјала у прехрамбеној индустрији, технологија воћа и поврћа, развој концепта прехрамбене технологије и стварање савремених механизама управљања, контроле и производње у прехрамбеној индустрији. Просветни, стручни и научноистраживачки рад указују на то да је професор Сотиров један од најсвестранијих српских биолога. Поред дисертација има велики број објављених научних радова из области анималне, биљне и примењене екологије, који га одређују и као еколога.

Као члан Националног просветног савета Републике Србије Сотиров је радио на дидактичким проблемима у настави и као рецензент многих уџбеника за основно образовање. Био је коаутор капиталне монографије Енциклопедија Ниша и радио је као рецензент специјалних издања Политике и часописа Савремена биологија. Аутор је преко 50 научних публикација и књига, међу којима су уџбеници биологије на српском и бугарском језику. Дао је велики допринос образовању нових генерација наставника и студената.

Био је такође и члан редакције часописа из области културе, уметности и друштвених питања бугарске националне мањине у Србији Мост од његовог оснивања и сарадник у другим часописима који су излазили на бугарском језику: недељнику Братство и листу за децу Другарче.

Спас Сотиров сматра се такође и највећим познаваоцем живота и рада доктора Саве Петровића. Захваљујући дугогодишњем проучавању, открио је много нових детаља из Петровићевог живота и написао је његову најсвеобухватнију биографију. О Сави Петровићу написао је велики је број чланака у научним часописима, али и велики број новинских чланака намењених широј читалачкој публици, а објавио је и један фељтон.

Библиографија Спас Сотиров писао је на српском и бугарском језику. Бавио се истраживањима у више области биолошких наука и објавио низ стручних и научних радова, као и научно-популарних чланака у дневној штампи. Након пензионисања посветио се темама које доприносе афирмацији историјско-природњачких вредности Понишавља и Јужног Поморавља. Писао је такође и уџбенике биологије, на српском и бугарском језику. Као најзначајнија дела Спаса Сотирова могу се издвојити:

Књиге

По долината на Ерма (, 1961) Поганово - звено между Земята и Небето (, 2002) Сићевски колоплети (2006) Трећи ален камен – Церјанска пећина и Топило – бајка на домаку Ниша (2012) Миљеници професора Панчића (2014)

Чланци, есеји, фељтони...

Др Сава Петровић – живот и дело (реферат у зборнику Стогодишњица флоре околине Ниша, 1985) Прилог познавању живота и дела др Саве Петровића (чланак у часопису Acta medica Medianae, 1999) Процват јестаствеништва у старом Нишу (чланак у часопису Градина) Зелене спирале рода Рамонда (чланак у зборнику Књижевна колонија Сићево 2005) Од јестаственице до биологије (2005) Нишки градинар (2009) Др Сава Петровић – живот, лик и дело, и лекар и ботаничар (чланак у часопису Unus mundus, 2010) Продор дарвинизма у Србији (2012) У потрази за панацејом (2013) Петрлашки подземни замак (2013)

Референце

Категорија:Бугари у Србији Категорија:Српски биолози Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Нишу