мини|Матуранти у поворци, 17. маја 2003. године Прослава велике матуре (норв. -{russefeiring}-) је традиционални догађај прославе матураната средњих школа у Норвешкој. Учесници ове прославе називају се „рус“ (норв. -{russ}-). Првобитно је обележавала завршетак средње школе и спремност ученика за даље студије. Обично почиње крајем априла и траје све до 16. маја, када кулминира организовањем велике журке. Матуранти се обично следећег дана, 17. маја, придруже поворкама за време прославе Дана уставности Норвешке. Специфичност овог догађаја огледа се у томе што се одвија непосредно пред полагање завршних испита.

Историја Реч -{russ}- је скраћеница од латинске речи -{depositurus}-, што је стари назив за младог студента који треба да прође кроз ритуал иницијације како би биo примљен у академску заједницу. Овај ритуал потиче из средњег века, са универзитета у Данској и Немачкој, и иако је имао много различитих облика, његово основно обележје биле су понижавајуће и казнене радње кроз које је нови студент морао да прође не би ли био прихваћен од стране новог окружења.

Средњовековни ритуал иницијације традиционално се објашњава латинским изразом -{donere cornua}- („одлагање рогова“), што се односи на обичај да студент током церемоније добије рогове који се затим насилно уклањају – симболичан чин који означава његову трансформацију из неуког у ученог човека. Након иницијације, нови студент је могао бити званично уписан на универзитет.

Када је први универзитет у Норвешкој, Универзитет у Ослу, основан 1811. године, ова прослава је постала важан део тамошње студентске културе. Врхунац прославе била је велика гозба, коју је предводио -{magister bibendi}- („мајстор пића“, односно водитељ здравица), где су се окупљали и млађи и старији студенти. У то време, прославом се обележавало искључиво ступање на универзитет након положеног пријемног испита (-{examen artium}-). Tек у другој половини 19. века овај испит прелази из надлежности универзитета у надлежност средњих школа, јер пријемни испит почиње да се полаже у локалним гимназијама, што традицију прославе матуре премешта из универзитетских кругова директно у завршне разреде средњих школа.. мини|Студент са матурантском капом Норвешка прослава велике матуре какву познајемо данас започела је 1905. године. Ова година представља прекретницу јер је традиција институционализована на нивоу средњих школа и прераста у масовну националну манифестацију. Уводе се црвене капе (-{russelue}-) као препознатљив симбол будућег вишег образовања. Инспирисани немачким студентима који посећују Норвешку 1904. године, матуранти тадашње Кристијаније (Осла) присвојили су овај обичај. Традиција је у почетку обухватала само дечаке, али се касније проширила на све матуранте.

У другој половини 20. века прослава се трансформише из чисто академског ритуала у масовну народну традицију која укључује униформе, возила и музику. Временом су уведени и комбинезони у различитим бојама, као и додатне боје капа, чиме је прослава постала инклузивнија.

Прослава у новије време

Симболика боја матурантских одела Матуранти су познати по специфичним бојама комбинезона, као неизоставним деловима саме прославе.

Издвајају се у гомили захваљујући матурантском оделу (-{russedress}-), које је често украшено њиховим именом, именом њихове групе и различитим симболима. Неки ученици чак ангажују и уметнике да им осликају полеђину одела. Често се дешава да матуранти, поносни на своја одела, одлучују да их носе свакодневно током овог периода који се зове -{russetiden}-. мини|246x246п|Матуранти у црвеном и плавом матурантском оделу|лево Одећа овог типа може бити у различитим бојама, у зависности од врсте предмета које ученик похађа у школи. Данас су најчешће боје црвена и плава. Матуранти који носе црвене комбинезоне (-{rødruss}-) похађају опште предмете (математика, биологија, хемија, историја, норвешки итд.), који их припремају за студије на универзитету. Матуранти који носе плаве комбинезоне (-{blåruss}-) такође имају опште предмете, али уз то уче и економију, предмете у вези са бизнисом и услужним делатностима. Ређе боје су зелена и црна. Матуранти који носе зелене комбинезоне (-{grønnruss}-) су чешћи у руралним него у урбаним срединама, имајући у виду да се школују за пољопривреду (будући фармери). Матуранти који носе црне комбинезоне (-{svartruss}-) похађају стручне, занатске смерове (нпр. грађевина и електротехника).

На крају, ту је и розе матурантска одећа за децу из вртића. Ово је показатељ колико се ова традиција проширила у норвешкој култури, јер чак и најмлађи знају за њу.

Матурантске капе и чворови Поред матурантских одела присутне су и матурантске капе. Капа са дугом кићанком је најстарији симбол матураната, као и саме прославе велике матуре. На кићанки се везују чворови (-{russeknuter}-), који документују успешно извршене изазове. Циљ је да што више чворова виси са капе јер они указују на то који је матурант био најактивнији у заједници или у проводу. Изазови варирају од безазлених (нпр. појести чизбургер у два залогаја), друштвено одговорних (нпр. шетња од најмање 20 минута уз прикупљање смећа које се пронађе успут) до оних контроверзних који укључују алкохол или јавно срамоћење (нпр. тражење кондома од непознатих људи искључиво користећи говор тела).

Са антрополошког гледишта, ношење црвених комбинезона и капа служи као симболичко укидање индивидуалног идентитета и прелазак у колективни, привремени идентитет који дозвољава кршење уобичајених друштвених норми. С друге стране јавно конзумирање алкохола током прославе тумачи се као симболички чин којим млади тестирају границе и демонстрирају своју новостечену слободу. Ритуал такође укључује претеривање у пороцима и „играње“ са друштвеним табуима, што означава прелазак из „школске“ дисциплине и породичног васпитања у сферу слободног критичког мишљења и симетричних односа унутар универзитета.

Матурантске картице Матурантске картице (норв. -{russekort}-) представљају специфичну врсту визиткарата које матуранти деле током периода прославе. За разлику од стандардних, професионалних визиткарата, „рус-картице“ су изразито сатиричног карактера.

Иако картице могу садржати стварне податке као што су име, фотографија, адреса или број телефона, већина матураната се одлучује за коришћење лажних информација, псеудонима и шаљивих порука. Централни део картице обично заузима духовит цитат, анегдота или мото који одражава личност матуранта или хумор карактеристичан за ту генерацију.

Матуранти који су део „рус-аутобуса“ обично наручују већи број картица због веће изложености публици, док чланови мањих „концептуалних група“ (које немају нужно возило) често имају мањи број персонализованих картица. мини|Пример матурантске картице из 2003. године Традиција налаже да матуранти деле ове картице током параде (-{russetog}-), у кругу школе или на јавним местима док носе униформе. Картице се деле вршњацима, породици и пријатељима, али су најпопуларније међу млађом децом. Последњих деценија, сакупљање матурантских картица прерасло је у неку врсту такмичења међу норвешком децом, која се труде да прикупе што већи број картица или да пронађу најоригиналније и најређе примерке.

Матурантски аутобуси Иако је раније било уобичајено да матуранти шетају на паради 17. маја, све мањи број њих маршира уз музику школског оркестра. Педесетих година 20. века постало је уобичајено да групе матураната имају свој аутомобил (-{russebil}-) на паради. Са побољшањем економске ситуације осамдесетих година 20. века, више људи је могло да приушти аутобус (-{russebuss}-) или мини-комби. мини|Матурантски аутобус у Драмену 2019. године|лево Данас се многе групе матураната удружују како би купиле аутобус или мини-комби, имајући у виду да то може бити огроман финансијски издатак. На овај начин обезбеђују превоз за већа окупљања матураната, често у руралним подручјима. Затим их украшавају и уграђују расвету и снажне звучне системе у њих. Неки аутобуси такође имају сопствену ди-џеј бину постављену на аутобус. За време прославе велике матуре бира се један аутобус који се издваја од свих осталих и осваја награду за најбољи аутобус.

Референце

Категорија:Норвешка култура Категорија:Норвешка Категорија:Прослава