Мухамед Хеваија Ускуфија (; Добрња код Тузле, 1601 — после 1651) био је песник и лексикограф из османске Босне. Припадао је раној алхамијадо књижевности, а писао је на турском и на матерњем језику, који је у својим списима називао босанским. Најпознатије му је дело Макбули ариф (), познато и као Потур Шахидија, стиховани турско-бошњачки речник завршен 1041. хиџретске, односно 1631/32.

Биографија О његовом животу сачувано је мало поузданих података. Рођен је у Добрњи код Доње Тузле 1601, у тадашњем Зворничком санџаку. Потицао је из беговске породице из тузланске околине и рано је остао без родитеља. Место његовог школовања није познато, али се из дела види да је познавао турски, арапски и персијски језик.

Његово лично име у литератури није увек једнако читано, јер арапски запис није вокализован, па се јављају облици Мухамед и Мехмед. Презиме му није забележено. Хеваија је његово песничко име, док се Ускуфија тумачи као надимак повезан са називом високе капе коју су носили јаничарски официри и дворски службеници. Уз име је употребљавао и одредницу Босневи, а свој матерњи језик називао је босанским ().

Према једној претпоставци, извесно време је боравио у Цариграду и био у дворској служби султана Мурата IV, кога помиње у свом делу. Друга мишљења везују га за Зворнички санџак, било као пензионисаног дворског службеника, било као кадију. Последњи сигуран податак о њему јесте да је био жив 1651.

Књижевни рад Писао је у оквиру алхамијадо традиције, односно књижевности муслимана на народном језику и арапском писму. Његов песнички рад обухвата верско-дидактичке и моралистичке песме, у којима се јављају мотиви побожности, неправде, подмитљивости, неморала чиновништва, прогона, самоће и сукоба истине и лажи.

Међу његовим познатијим песмама наводе се Молимо се теби Боже, Боже једини, ти нас не кинји, Вишњем Богу који све сазда, Позив на виру и Савет женама. Песма Позив на виру различито је тумачена: као позив хришћанима да пређу на ислам, као позив иноверцима на сарадњу и суживот, али и као општа верска поука о заједничком људском пореклу. Ускуфији се приписује и морално-религиозни спис Поузка оштроумнима (), писан делом на турском, а делом на бошњачком језику.

Макбули ариф Макбули ариф, познат под називом Потур Шахидија, најпознатије је његово дело. Реч је о стихованом турско-бошњачком речнику, који је аутор завршио 1041. хиџретске, односно 1631/32. Популарни назив Потур Шахидија није ауторов; дело је састављено по узору на Шахидијев персијско-турски стиховани речник Тухфе-и Шахиди.

Речник има предговор и тринаест поглавља. У њему су протумачене речи и изрази из свакодневног, верског и друштвеног живота, распоређени по ширим тематским целинама, као што су Бог и човек, боје, природа, сродство, тело и душа, путовање, смрт, биље, кућа и бројеви.

Аутограф речника није познат. Дело је сачувано у више преписа, а у рукописној традицији често је преношен само речнички део, без предговора. У научну јавност увео га је Ото Блау, који га је објавио у књизи Bosnisch-türkische Sprachdenkmäler 1868. године. Дервиш Коркут приредио је ново издање речника у Гласнику Хрватских земаљских музеја у Сарајеву 1942, док су каснија проучавања указала на разлике међу преписима и издањима. Поједини преписи чувају се у Гази Хусрев-беговој библиотеци и Оријенталном институту у Сарајеву, један примерак у Универзитетској библиотеци у Упсали где је доспео из Каира 1924.

Језик и место у књижевности Ускуфијин језик описује се као претежно икавски. Ретки јекавски и екавски облици у његовим текстовима обично се доводе у везу са преписивачком традицијом, а не са сигурном сликом говора тузланске околине у 17. веку.

У прегледима књижевности босанскохерцеговачких муслимана на оријенталним језицима Ускуфија се посматра као аутор који је османску књижевну и учену традицију повезао са локалном писменошћу на народном језику.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1601. Категорија:Умрли у 17. веку Категорија:Босанскохерцеговачки песници