Дервиш Коркут (Травник, 5. мај 1888 — Сарајево, 28. август 1969) био је босанскохерцеговачки библиотекар, кустос, оријенталиста, преводилац и јавни радник. Радио је у Земаљском музеју Босне и Херцеговине, где је током Другог светског рата учествовао у спасавању Сарајевске хагаде од нацистичког одузимања. Заједно са супругом Сервет, у свом дому је скривао јеврејску девојку Миру Папо, касније Миру Баковић, због чега их је Јад Вашем 14. децембра 1994. постхумно признао за Праведнике међу народима.
Припадао је травничкој породици Коркут, из које је потекло више верских службеника, мудериса и муфтија. Његов брат Бесим Коркут био је арабиста и преводилац Курана на српскохрватски језик.
Биографија
Дервиш Коркут рођен је 5. маја 1888. у Травнику, у породици Ахмеда Муниба Коркута и Шахиде Коркут. Имао је четворицу браће и пет сестара. Гимназијско школовање завршио је у Великој гимназији у Сарајеву, коју је похађао од школске 1901/02. до 1908/09. Матурирао је 26. јуна 1909, а потом је студирао у Цариграду, где је завршио Теолошки факултет Отоманског универзитета; диплома о завршеним исламским наукама издата му је 13. јула 1914.
После повратка из Цариграда боравио је у Травнику и давао приватне часове из исламске веронауке, турског, француског и немачког језика. Прво запослење добио је 1916. као вероучитељ исламске вере у Мушкој учитељској школи у Дервенти. Крајем Првог светског рата био је мобилисан као војни имам у рангу капетана II класе, најпре при аустроугарским војним установама, а затим у Народној обрани за Босну и Херцеговину и сталној војној болници у Сарајеву.
Од фебруара 1920. радио је као економ-префект у Окружној медреси у Сарајеву, а 21. јуна 1921. именован је за начелника III класе у Муслиманском одељењу Министарства вера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Београду. На том месту остао је до 1923, када је био приморан да поднесе оставку под притиском дела посланика радикалског клуба. Од септембра 1923. до октобра 1925. био је генерални секретар Југословенске муслиманске народне организације, у групи око Ибрахима Маглајлића, а затим је извесно време боравио у Травнику.
За кустоса Земаљског музеја у Сарајеву постављен је 1927. због познавања турског и арапског језика и способности за обраду историјских докумената на тим језицима. Дужност у музеју преузео је 27. априла 1927, а 1929. је разрешен те службе пошто је постављен за муфтију у Травнику. Према подацима Земаљског музеја, у овој установи је радио као кустос и библиотекар од 1927. до 1929. и поново од 1937. до 1944. Оженио се 1940. Сервет Љужом, Албанком пореклом из Косовске Митровице.
Рад у култури и јавном животу Коркут је у јавном и стручном раду обрађивао теме из историје, исламске културе, оријенталистике, народне традиције, језика и културе мањинских заједница у Босни и Херцеговини. Од 1909. сарађивао је у цариградском листу La Tribune des Peuples, а у Сарајеву и Београду писао је за више часописа и публикација, међу којима су Гајрет, Правда, Иршад, Вечерња пошта и Гласник Савеза трезвене младежи. Посебно се бавио питањима алкохолизма, просветног рада и међунационалних односа, као и документима на оријенталним језицима.
У литератури о њему истиче се да је био један од потписника муслиманских резолуција против прогона Срба и Јевреја у време Независне Државе Хрватске, као и аутор текста у коме је антисемитизам представио као стран муслиманима Босне и Херцеговине.
Други светски рат и спасавање Сарајевске хагаде мини|Сарајевска хагада После окупације Југославије 1941, Сарајево је ушло у састав НДХ, а јеврејска заједница била је изложена прогону, одузимању имовине и депортацијама. Почетком 1942, када је немачки генерал Јохан Ханс Фортнер дошао у музеј и затражио предају Сарајевске хагаде, Коркут је, према каснијој реконструкцији, успео да је изнесе и сакрије. У тексту Џералдин Брукс у часопису The New Yorker наведено је да је Коркут Хагаду узео из музејског сефа и сакрио испод одеће пре сусрета са немачким официром, а да је потом, према сведочењу његове супруге Сервет, рукопис је Дервиш прво донео кући, потом у Високо, да би коначно био склоњен у једно село на Трескавици, где је чуван међу исламским књигама до краја рата.
Убрзо после спасавања Хагаде Коркут и његова супруга Сервет примили су у свој дом Миру Папо, јеврејску девојку чији су родитељи били одведени у усташке логоре. У њиховој кући је неколико месеци била скривана под именом Амира, представљана као муслиманка. Коркут јој је касније прибавио лажна документа, што јој је омогућило да напусти Сарајево и преживи рат.
После рата После Другог светског рата Коркут је ухапшен и 1946. осуђен пред новим југословенским властима под оптужбом за сарадњу са окупатором. Осуђен је на осам година затвора, од чега је шест година провео у зеничком затвору. У каснијој литератури и сведочењима ова пресуда се тумачи као политички мотивисана, између осталог зато што је Коркут одбијао сарадњу са фашистичким структурама током рата, али је након 1945. критички гледао и на поједине мере комунистичке власти у Сарајеву.
Након изласка из затвора радио је у Музеју града Сарајева. Бавио се музејским, библиотечким и преводилачким пословима, а његови радови и белешке обухватали су оријенталну рукописну грађу, историју градске културе, верски живот и народне обичаје у Босни и Херцеговини. Умро је у Сарајеву 28. августа 1969.
Признање и наслеђе
Мира Папо, касније Мира Баковић, после рата је живела у Југославији, а затим у Израелу. Током рата у Босни и Херцеговини 1994. упутила је Јад Вашему сведочење о томе како су је Дервиш и Сервет Коркут спасили током Другог светског рата. Јад Вашем је 14. децембра 1994. признао Дервиша и Сервет Коркут за Праведнике међу народима. Свечаност је одржана у израелској амбасади у Паризу, где је Сервет Коркут примила признање у име породице.
Карчићева књига Derviš M. Korkut: A Biography — Rescuer of the Sarajevo Haggadah, објављена 2020, заснована је на архивској грађи и посебно обрађује Коркутово школовање, рад у Земаљском музеју, спасавање Хагаде, хапшење, суђење, каснији рад у Музеју града Сарајева и посмртну рецепцију.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1969. Категорија:Травничани Категорија:Босанскохерцеговачки библиотекари Категорија:Праведни међу народима Категорија:Холокауст у Југославији Категорија:Бошњаци