Ђерђ Лахнер (, ) је био хонведски генерал у мађарској војсци немачког порекла. Осуђен је и погубљен због своје улоге у Мађарској револуцији 1848. године и упамћен је као један од 13 мученика из Арада.
Његов живот Лахнер је рођен у |Нецпалу, у жупанији Туроц, 1795. године, у немачкој грађанској породици. Лахнерова војна каријера у царској војсци почела је 1816. године када се придружио 33. пешадијском пуку. Његова супруга, Конкети Лучија, била је италијанског порекла, која му је из овог брака родила ћерку.Његова удовица је у почетку живела са својом мајком, госпођом Дамјанич, а затим у Макоу, као гошћа породице Навај. Касније се вратила у Италију и умрла 12. августа 1895. у Колекампиљију, близу Варезеа. Њена ћерка ју је тамо сахранила на гробљу Маснаго.()
Понудио је своје услуге као војник мађарској влади у пролеће 1848. године током устанка, иако се само површно сналазио у мађарском. Поставши трећи хонвед у септембру 1848. године, деловао је као командант јужних области. У октобру га је Министарство одбране именовало за надзорника војне опреме и наоружања у чину пуковника. У том својству, био је фокусиран на мађарску производњу оружја и повећање производње. Лахнер је успешно завршио организационе промене и производње које су до тада постојале у Мађарској и као резултат тога повећао снабдевање муницијом.
Међутим, због неслагања са неким од чланова моћне породице Виндиш-Греца, био је приморан да се у децембру 1848. године повуче из Пеште и поново успостави погоне на истоку. Лахнер је планирао организовану и професионалну евакуацију и деактивацију постројења како би постојала могућност за наставак борбе. 6. фебруара 1849. године унапређен је у чин генерала.
Упркос тешкоћама евакуације машина, Лахнер је успео да подигне нове погоне у Нађвараду (данашња Орадеа) уз минималан губитак времена и веома брзо поново покрене производњу, што је омогућило покретање пролећне офанзиве. Нађварад је постао највећи произвођач и складиште оружја и муниције у целој Мађарској. Погони за производњу разног оружја, ватреног оружја, бајонета, мачева, били су смештени у различитим деловима оближњих замкова, чак су и тамнице претворене у производне радионице. Лахнер је објавио рад из војне науке под насловом Не повређујте Мађаре у мају 1849. Војни савет је одлучио да се после неколико месеци складишта муниције и фабрике врате у Будимпешту, ближе збивањима на фронту. Лахнер се одликовао примерним вођством и учинком.
Смрт thumb|150px|Лахнерово почивалиште у Нецпалу Након пораза устанка, Лахнер је заробљен и осуђен на смрт вешањем, погубљен на свој рођендан. Ишпан његовог родног града подмитио је џелате да му дозволе да његово тело однесе назад у Нецпал да би било сахрањено тамо где је почивало до 1974. године, када су кости премештене у крипту.Золтан Бабуч: Земаљске прашине мученика из Арада, 6. октобар 2020. Felvidék.maСпоменик тринаест арадских мученика. Уметничко дело Илдико Денес. Köztérkép.hu
Референце
Литература
Réthy Endre-Takács László: Aradi vértanúink, Tankönyvkiadó,
Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Спољашње везе Мађарски биографски лексикон Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Hermann Róbert: Az 1848-49-es forradalom és szabadságharc vértanúi – október 6.
Категорија:Рођени 1795. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени