Карољ Лејнинген-Вестербург (, ) је био немачки хонведски генерал у мађарској војсци и члан немачке куће Лајнинген.Halálesete bejegyezve az aradi ev. ref. halotti akv. 149/1849. fsz. alatt Погубљен је због учешћа у Мађарској револуцији 1848. године и сматра се једним од 13 мученика из Арада.
Живот Гроф Карл Август је рођен у старој племићкој породици у којој је неколико чланова наставило војне каријере, укључујући његову браћу Јохана Лудвига (1807–1864),(Leiningen-Westerburg (-Alt-Leiningen) , Ludwig zu, gróf (1807-1864), Leiningen bátyja, nyugállományú altábornagyként hal meg) Виктора Августа (1821–1880) и Георга Августа (1815–1850),Leiningen-Westerburg (-Alt-Leiningen), Georg zu, gróf (1815-1850), százados a cs. kir. 10. gyalogezredben, Leiningen bátyja. Leiningen-Westerburg (-Alt-Leiningen), Georg zu, gróf (1815-1850), százados a cs. kir. 10. gyalogezredben, Leiningen bátyja. који су служили у царској војсци. Његов отац, Фридрих, гроф од Лајнинген-Вестербурга (1761–1839), наследио је грофовију Алтлајнинген, али се развео од своје прве жене, Шарлоте фон Цех унд Раутенбург (1777–1841), 1798. године након шест година брака без деце. До времена када се гроф Фридрих поново оженио Елеонором Маријом Магдаленом Брајтвизер (1781–1841) 1813. године (првобитно морганатички, након чега је она постала госпођа фон Бретвиц),http://www.geneall.net/D/per_page.php?id=5293 већ је имао неколико деце са њом, озакоњених браком њихових родитеља. Карл, рођен након венчања, био је законит од рођења.Leiningen-Westerburg (-Alt-Leiningen), Georg zu, gróf (1815–1850), százados a cs. kir. 10. gyalogezredben, Leiningen bátyja. Leiningen-Westerburg (-Alt-Leiningen), Georg zu, gróf (1815–1850), százados a cs. kir. 10. gyalogezredben, Leiningen bátyja.
Војна каријера и смрт Када се оженио 1844. године, и преко своје супруге, Ержебет Шишањи (1827–1898, грчко-цинцарског порекла), постао је велики земљопоседник у Мађарској (Терекбечеј). У јесен 1848. године послат је у Темишвар са штабом свог пука, где се добровољно пријавио за кампању у борби против Срба. У децембру 1848. године добио је чин мајора, у марту 1849. године чин потпуковника, а у априлу чин пуковника. Даље заслуге је показао у пролећној кампањи, за шта је 1. јула унапређен у генерала. 2. јула је победио Лајоша Бенедека из Сења. 28. јула је извојевао победу код Гезтеља. Био је добар пријатељ Артура Гергеија.
Његова последња реченица пре погубљења била је: „Свет ће се уразумити када види дело џелата.“ Осуђен је на смрт вешањем, и погубљен је као десети (био је шести у реду погубљених вешањем).
Породица мини|200п|Двојезшчна спомен плоча Његова супруга му је родила двоје деце: Елизабет „Лиза“ Викторија Констанца Фридерика Елеонора из Лајнинген-Вестербург-Алтајнингена (1844–1913), која је постала супруга британског генерала Вилијама Барвела-Барвела, и од које су се родили Лилиен († 1894), Хенријета и њено дете Ричард. Армин Казимир Херман из Лајнинген-Вестербург-Алтајнингена (11. јул 1848 – децембар 1900)Bejegyezve a Budapest II. kerületi halotti akv. 3108/1900. fsz. alatt, који је служио у Краљевској мађарској војсци, али је због здравствених проблема пензионисан у чину капетана. Након тога, преузео је позицију у Тителу,Nekrológját a Vasárnapi Újság közölte, 1898. november 6-ai számában, Некролог: Удовица гроф Јожефне Бетлен, рођена Ержебет Сисањи, преминула је 2. новембра у Будимпешти, у 72. години живота. Покојница је два пута патила од бола удовиштва. Њен први муж прослављен је међу мученицима Арада, гроф генерал Карољ Лајнинген. Његова млада удовица је са дубоком тугом отишла из света, све док није упознала једног од храбрих војника Рата за независност, грофа Јожефа Бетлена, и удала се други пут. Старица је била позната многима у престоници, али мало ко је знао да је она Лајнингенова удовица. Лето је провела у Вишеграду, где ју је неколико пута посећивао и генерал Гергеј. Њено тело је превезено у Коложвар 4. овог месеца.. министарског комесара за Друштво за регулисање вода Тиса-Дунав. Објавио је очев дневник и преписку. Његово тело је премештено на последње почивалиште 1903. године у Тителу. Карољева удовица Ержебет се поново удала 1854. и са својим другим мужем, грофом Јожефом Бетленом де Бетленом (1824–1896), родила је још четворо деце (Иштван, Бела, Миклош, Ана).
Године 1911. у Терекбечи је подигнута статуа Карољевом херојству и мучеништву. Године 1999. у његовом родном месту у манастиру/замку у Нидатал-Илбенштату постављена је двојезична спомен плоча од стране Удружења мађарских организација у Немачкој (Bund Ungarischer Organisationen in Deutschland e.V. - BUOD).
Референце
Литература
Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Спољашње везе Основни подаци о Карољу Лејнинген-Вестербургу Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Hermann Róbert: Az 1848-49-es forradalom és szabadságharc vértanúi – október 6. Magyar életrajzi lexikon Naplói és Levelei (Budapest, 1900)
Cikk a törökbecsei szoboravatásról, Vasárnapi Ujság, 1911. 39. szám Leiningen levelei és naplója, Vasárnapi Ujság, 1900. 40. szám Leiningen-Westerburg Károly levele feleségének
Категорија:Рођени 1819. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени