Авион Арадо S I је немачки спортско-тренажни једномоторни двосед, двокрилац, мешовите конструкције кога је направила фирма Arado Flugzeugwerke GmbH. Авион је пројектовао инжењер Валтер Ретел (нем. Walter Rethel) 1926. године. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Bristol Lucifer авиона Арадо S I мини|десно|300п|Мотор Siemens & Halske Sh 12 авиона Арадо S Iа мини|300п|Цртеж авиона Арадо S I у 3 пројекције Арадо S I је био први Арадов авион властите конструкције, до појаве овог авиона Арадо је производио авион ло лиценци Хајнкела. Преласком инжењера Валтера Ретел из Фокера у Арадо овај авион му је био први пројектни рад у Араду. Авион Арадо S I је први пут полетео 1926. године и показао се као прихватљив за обуку пилота. Овим авионом Арадо почиње своју нову етапу у раду и развојуhttps://airwar.ru/enc/law1/arados1.html. Технички опис Труп: је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је просторна решеткаста конструкција направљена од заварених танкозидих челичних цеви. Правоугаона поља рњшетке су по дијагонали затегнута челичним жицама и тиме побољшали крутост комплетне конструкције. Предњи део трупа од мотора па до кабине је обложен танким глатким дуралуминијумским лимом а остатак трупа је пресвучен импрегнираним платном. У трупу се налазе две отворене кабине у тандем распореду, опремљене уређајима за управљање авионом (команде) и неопходним инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Заштитни противпожарни зид је одвајао мотор од предњег одељка за посаду.
Погонска група: Први прототип авиона Арадо S I је био опремљен 3-то цилиндричним, радијалним, ваздухом хлађеним, мотором Bristol Lucifer снаге 59 kW. Остали авиони овог модела били су опремљени 9-то цилиндричним, радијалним, ваздухом хлађеним, мотором Siemens & Halske Sh 12 снаге 79 kW и дрвеном вучном елисом са два крака и фиксним кораком. Сагорели гасови из мотора су издувном цеви одвођени испод трупа авиона.
Крила Носећа конструкција крила је од дрвета са две рамењаче и попречним ребрима обложена импрегнираним платном. Крилца за управљање авионом (елерони) су се налазила на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са металним упорницама оригиналне конструкције за то време без затезача од челичних жица. Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, стим што је горње крило имало већи размах (горње 11,50 -{m}- а доње 8,50 -{m}-) и било је померено према кљуну авиона у односу на доње.
Репне површине: Класично изведен реп авиона се састоји од вертикаслног и хоризонталних стабилизатора са припадајућим кормилима. Сви елементи репа су направљени као дрвена конструкција, обложени импрегнираним платном.
Стајни трап: је фикасн и састоји се од предње, круте, осовине са два точка и репног клизача (дрљаче). Осовина је причвршћена са паром троугластих носача за труп авиона. У носачима од осовине ка репу уграђени су амортизери.
Оперативно коришћење Укупно је произведено 3 авиона -{Арадо S I}-. Први са серијским бројем С.бр.20 имао је уграђен мотор -{Bristol Lucifer}-. Сертификован јула 1927. и регистрован под бројем -{D-817}-. Јавна презентација одржана је 1927. године током сајма у Милану. Откупило га је Министарство ваздухопловства и уступило DVL-у ( Немачки ваздухопловни центар), где је коришћен за обуку пилота од фебруара 1927. године па надаље. У школи му је замењен мотор, снажнијим Siemens & Halske Sh 12 мотором. Након неколико промена власништва, -{S I}- је поново регистрован 1934. године -{D–ESEX}-.
Други авион, (С.бр. 21), од самог почетка је био опремљен мотором -{Sh 12}- и имао је стога интерну ознаку -{S Iа}-. Регистрован под бројем -{D–994}- коришћен је у летачкој школи Штакен од 1926. године. Учествовао је у такмичењу Berliner Zeitung-Flug. Из регистра авиона је уклоњен тек десет година касније.
Трећи и последњи, (С.бр. 22), остао је непродат дуже време, због проблема са избором мотора, те стога није коришћен. Након пет година у Арадо-вом поседу, коначно је продат 1931. компанији -{Aero Sport GmbH}-, подружници -{Bachmann}- групе из Варнеминдеа.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Volker Koos: Arado Flugzeugwerke 1925–1945. Heel, Königswinter /20.
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо L I Арадо S III Гернер G Физир ФН Авија BH-22 Прага BH-39 Компанија Арадо
Спољашње везе https://histaviation.com/ar_s_1.html https://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-s-i.html https://ntrs.nasa.gov/citations/19930085013 https://www.airports-worldwide.com/articles/article1011.php#google_vignette https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft30611.htm https://airwar.ru/enc/law1/arados1.html
Категорија:Путнички авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Школски авиони