Авион Арадо L I је немачки спортско-туристички једномоторни двосед, моноплан висококрилац (парасол), мешовите конструкције кога је направила фирма Arado Flugzeugwerke GmbH. Авион је пројектовао инжењер Херман Хофман за такмичење Europarundflug које се одржавало у Паризу 1929. годинеhttps://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-l-i.html. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Salmson AD 9 авиона Арадо L I Реализација пројекта овог авиона је дошла на захтев Мекленбуршког Аеро Клуба -{MAC}- (Mecklenburgischer Aero-Club) који је желео да учествује у аеро трци око Европе (Challenge International de Tourisme 1929) коју је организовао Аеро клуб Француске. Арадо је прихватио услове MAC-а да изгради авион на основу пројекта младог инжењера Хермана Хофман који је иза себе имао већ два успешна пројекта авиона. Инжењер Х.Хофман је направио пројект авиона, који је добио радну ознаку Арадо -{L I}-, прилагођен пропозицијама такмићења, то јест да авион има што је могуће већу брзину крстарења. Изабрао је конструкцију авиона дрво-платно, одричући се акробатских карактеристика авиона у циљу смањења масе празног авиона. У току пролећа 1929. године Арадо је завршио авион а његово тестирање је обавио Инж. Хофман лично. При тестирању авион је постигао максималну брзину од 150 -{km/h}-. Аеро клуб -{MAC}- је авиону наденуо име "Ostseebad Warnemünde" и регистровао га је под бројем D-1707.https://histaviation.com/ar_l_1.htmlhttps://www.airhistory.net/original-type/6417/Arado-L-I
Технички опис Авион Арадо L I је лаки једномоторни, двоседи моноплан, дрвене конструкције пресвучен импрегнираним платном. Авион је био висококрилац (парасол) са класичним репом и фиксним стајним трапом.
Труп је облог попречног пресека, вретенастог облика, направљен у потпуности од дрвета, прекривен је лимом у моторном делу и шперплочом на осталим местима. Отворене кабине за посаду налазе се одвојено у тандем распореду једна иза друге испод крила.
Погонска група: Арадо L I је био опремљен 9-то цилиндричним, радијалним, ваздухом хлађеним, мотором Салмсон 9АД снаге 33 kW и дрвеном вучном елисом са два крака и фиксним кораком. Сагорели гасови из мотора су издувном цеви одвођени испод трупа авиона.
Крило је било конзолно из једног дела, правилног облика и заобљеним крајевима, са задње ивице засечена у полукружном облику изнад друге кабине трупа. Дрвена конструкција са два носача (рамењаче) и ребрима је пресвучена импрегнираним платном. Крила су опремљена елеронима исте конструкције као и крила. Крило је јаком челичном конструкцијом (балдахином) повезана са трупом авиона
Репне површине: Класично изведен реп авиона се састоји од вертикаслног и хоризонталних стабилизатора са припадајућим кормилима. Сви елементи репа су направљени као дрвена конструкција, обложени импрегнираним платном.
Стајни трап: је имао две независне ноге (без заједничке осовине) које су се састојале од троугласте виљушке која је зглобно везана за труп авиона а врх за рукавац точка. У трећем вертикалном ослонцу који је спајао рукавац са трупом авиона се налазио амортизер. Испод репа авиона се налазила дрвена еластична дрљачаД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.
Оперативно коришћење Почетком августа 1929. године, авион -{L I}- је полетео за Париз да би учествовао на такмичењу. Њиме је пилотирао др Егерс из MAC-а; инг Х.Хофман је летео као његов пратилац. Лет се одвијао по лошем времену, али је протекао без инцидената. Технички преглед у Паризу није открио никакве проблеме. На сам дан такмичења 5. августа 1929. године, које је почело тест летом потрошње горива, који се завршио принудним слетањем авиона -{L I}- због прегревања мотора 30 километара јужно од аеродрома Орли. Из непознатих разлога, након замене млазнице карбуратора, др Егерс је остао на земљи, док је Хофман наставио да лети сам. По доласку на аеродром, пилот је необјашњиво почео да изводи акробатске маневре, иако авион није био пројектован за њих. То је довело до тога да је дошло до преоптерећења структуре крила и његово распадање по средини. Инг Х.Хофман се заједно са авионом срушио на земљу са висине од око 400 метара и погинуо на лицу местаhttps://airwar.ru/enc/law1/aradol1.htmlVolker Koos: Luftfahrt zwischen Ostsee und Breitling. Der See- und Landflugplatz Warnemünde 1914–1945. Transpress, Berlin . Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Volker Koos: Luftfahrt zwischen Ostsee und Breitling. Der See- und Landflugplatz Warnemünde 1914–1945. Transpress, Berlin
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо L II Фокер D.X Авија BH-7 Кодрон C.510 Пеликан Јункерс T 26 Јункерс T 23 Компанија Арадо
Спољашње везе https://histaviation.com/ar_l_1.html https://airwar.ru/enc/law1/aradol1.html https://www.airhistory.net/original-type/6417/Arado-L-I https://www.nevingtonwarmuseum.com/arado-l-i.html https://www.reddit.com/r/HistoryMemes/comments/1stolve/arado_flugzeugwerke/?tl=sr
Категорија:Путнички авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Школски авиони