Догађаји из 9. века у, или у вези са, историјском Србијом или Србима.
Владари
Следећи владари из династије Властимировића су владали Србијом: Кнез Вишеслав (фл. 768–814) Кнез Радослав (око 814–822) Кнез Просигој (око 822–836) Кнез Властимир (око 836–850) Кнез Мутимир (око 850–891) Кнез Стројимир (савладар око 850–?) Кнез Гојник (савладар око 850–?) Кнез Прибислав (891–892) Кнез Петар (892–917)
Догађаји
805. Бугарски кан Крум осваја Браничево (Браничевци), долину Тимока (Тимочани) и Абодрите, протерујући племенске поглаваре и замењујући их администраторима које је именовала централна власт.Académie des sciences de Bulgarie, Institut d'histoire, 1966, Études historiques, стр. 66, Google Books око 814. Вишеслава наслеђује његов син Радослав. 818. Браничевци и Тимочани, заједно са другим пограничним племенима, побунили су се и отцепили од Бугарске под Омуртагом због административне реформе која их је лишила великог дела локалне власти.The Macedonian question: the struggle for southern SerbiaThe South Slav journal Напустили су савез (societas) Бугарског царства и, заједно са многим другим словенским племенима, затражили заштиту од цара Светог римског царства Лудвига Побожног, сусревши се са њим на његовом двору у Ерсталу. 819–822. Људевит Посавски подиже устанак против Франака (819). Према Франачким аналима (написаним 822), Људевит је из свог седишта у Сиску отишао код Срба негде на западном Балкану – Срби се помињу као народ који наводно држи велики део Далмације (лат. „Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur”).Eginhartus de vita et gestis Caroli Magni, стр. 192: фуснота J10 око 822. Радослава наслеђује његов син Просигој. 822. Браничевци, Тимочани и друга погранична племена потпадају под франачку власт.The Turks: Early ages 823. Неретљани су у то време (823) били подређени Српској кнежевини.Prospetto cronologico della storia della Dalmazia: con riguardo alle provincie slave contermini, стр. 86 824–827. Тимок и Браничево постају предмет спора између Франака и Бугара. Кан је слао изасланства 824. и 826. године у покушају да реши гранични спор, али је игнорисан.Etudes historiques: A l'occasion du XIII Congrés international des sciences historiquesThe early medieval Balkans Бугарско царство је потом поново анектирало овај регион. 827. Омуртаг напада Франачку Хрватску користећи чамце којима је пловио од Дунава узводно Дравом, ширећи разарање. Словени и друга племена на обалама реке су застрашени и приморани на покорност, прихватајући бугарске намеснике. до 836. Сматра се да је брзо ширење Бугара над Словенима на југу подстакло Србе да се уједине у државу под Властимиром. Властимир је ујединио неколико српских племена,Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, , Београд, 1894, Књига 2, а византијски цар Теофило (владао 829–842) вероватно је Србима признао независност,С. Станојевић, , Београд, чиме су Срби признали номиналну врховну власт цара. око 839. Око 839. године, Млетачки дужд Пјетро Традонико кренуо је са великом флотом према Неретљанима. Потом су склопили мир и обновили споразум, што је требало да заустави пиратство против Млетачке републике.MacFarlane, стр. 81 Међутим, убрзо након тога, поново су пљачкали млетачке границе под вођством Унеслава и Диодора.The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, стр. 87 Људислав, неретљански владар који је поразио дужда Пјетра 840. године, вероватно је био савладар или наследник Дросаика.Фердо Шишић, Povijest hrvata u vrijeme narodnih vladara 839–842. Канасубиги Пресијан I (владао 836–852) напада српску територију између 839. и 842. године (види Бугарско-српски ратови). Инвазија је довела до трогодишњег рата у којем је Властимир изашао као победник; кан Пресијан није остварио никакве територијалне добитке, претрпео је тежак пораз и изгубио много људи јер су Срби имали тактичку предност у брдима; Пресијана је протерала Властимирова војска. Рат је окончан смрћу цара Теофила 842. године, чиме је Властимир ослобођен обавеза према Византијском царству. после 842, а пре 846. Властимир је наставио ширење ка западу, заузевши југоисточну Босну и североисточну Херцеговину (Хум). У међувремену, Браничево, Мораву, долину Тимока, Вардар и Подримље заузели су Бугари.Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 20, стр. 341: „источне провинције (Браничево, Морава, Тимок, Вардар, Подримље) окупирали су Бугари под Пресијаном.” после 847. Убрзо након 846. године, са истеком Тридесетогодишњег мира, Пресијан је напао области око Струме и Месте, на шта је царица-регенткиња Теодора одговорила нападом на трачку Бугарску. Закључен је кратак мир, након чега је Пресијан наставио инвазију на Македонију. Бугари су убрзо анектирали Охрид, Битољ и Девол. 847/848. Властимир удаје своју ћерку за Крајину Белојевића (сина Белоја, жупана из Требиња), 847. или 848. године.Живковић, одељак „Властимир” Крајина је добио титулу жупана и право да влада облашћу Травуније са Конавлима (са средиштем у данашњем Требињу), у име свог таста Властимира.Божидар Ферјанчић, „Византијски извори за историју народа Југославије II” (фототипско издање оригинала из 1959), Београд, 2007. (стр. 62)Група аутора, „Историја српског народа I”, Београд, 1981. (стр. 148) Племићка породица Белојевићи добила је право владавине над Травунијом. око 850. Властимир умире. Наслеђују га синови: Мутимир, Стројимир и Гојник. Мутимир држи врховну власт. 853/854. Бугарска војска предвођена кнезом Владимиром, сином Бориса I, напала је Србију у покушају освете за претходни пораз Пресијана 839–842. године од Властимира. Српску војску предводили су Мутимир и његова браћа, који су поразили Бугаре, заробивши Владимира и 12 бојара.The early medieval Balkans, стр. 141 Борис I и Мутимир договорили су мир (и можда савез), а Мутимир је послао своје синове Прибислава и Стефана до границе да испрате заробљенике, где су разменили дарове у знак мира. Борис им је дао „богате дарове”, док је он добио „два роба, два сокола, два пса и 80 крзна”.Southeastern Europe пре 869. Мутимир шаље изасланике византијском цару Василију I, тражећи од њега да крсти његове земље.De Administrando Imperio, поглавље 29 [О Далмацији и суседним народима у њој]: „...већина ових Словена [Срби, Хрвати] нису били чак ни крштени, и остали су некрштени прилично дуго. Али у време Василија, христољубивог цара, послали су дипломатске представнике, молећи и преклињући га да они међу њима који су некрштени приме крштење и да буду, као што су првобитно и били, поданици царства Римљана; и тај славни цар, блажене успомене, услишио их је и послао царског изасланика и свештенике са њим те крстио све некрштене из поменутих народа...” Ставио је Србију под сизеренство Византијског царства. 869. Сарацени нападају Дубровник 869. године.Покрштавање Јужних Словена Дубровчани су затражили помоћ од Василија I, који се одазвао пославши велику флоту под командом свог адмирала Никите Орифа. Ориф успева да укључи суседна племена Захумља, Травуније и Конавља (српско Поморје) у операцију. Племена је требало да помогну и флотом и копненим снагама. У исто време, Хрвати се придружују Лудовику II. Пагански Неретљани су опљачкали брод са изасланицима који су се враћали из Цариграда, што је разбеснело Василија I. Резултат тога било је слање флоте која их је потом покорила. До 871. Србија се сматра хришћанском земљом почев од око 870. године. после 871, а пре 878. Прва српска епископија основана је у политичком центру Рас, близу данашњег Новог Пазара на реци Ибар. Почетна припадност није поуздано утврђена; могла је бити подређена или Сплиту или Драчу, који су тада били под византијском влашћу. Рана Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу може се датирати у 9–10. век, са планом ротонде карактеристичним за прве дворске капеле. Епископија је успостављена убрзо након 871. године, током Мутимирове владавине, и била је део општег плана оснивања епископија у словенским земљама Царства, што је потврђено на Цариградском сабору 879–880. године.Serbian Orthodox Diocese of Raska and Prizren између 870–874. Рођен је Петар, Гојников син. после 870, а пре 891. Унутрашњи сукоб међу браћом из владарске династије резултирао је тиме да је Мутимир прогнао двојицу млађе браће на бугарски двор. Задржао је Петра на свом двору, из политичких разлога.Ђекić, Ђ. 2009, "Why did prince Mutimir keep Petar Gojnikovic?", Teme, , no. 2, стр. 683–688. PDF Петар је убрзо побегао у Хрватску. Разлог заваде није познат, али се претпоставља да је била последица издаје. До 878. До 878. године цела Далмација је била под врховном влашћу Византије (Тема Далмација), а већина територија била је и под верском јурисдикцијом Цариградске патријаршије. 878. Основана је Епархија браничевска 878. године (као наследница Виминацијума и Хореум Маргија). 891. Мутимир је умро 891. године, а наследио га је његов најстарији син Прибислав. Највероватније је сахрањен у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу, као и касније Петар (владао 892–917). 892. Прибислав је владао само годину дана када се Петар вратио 892. године, поразивши га у бици и преузевши престо. Прибислав је побегао у Хрватску са својом браћом Браном и Стефаном. 894. Бран се касније вратио и подигао неуспешну побуну против Петра 894. године.The early medieval Balkans, Бран је поражен, заробљен и ослепљен (ослепљивање је била византијска традиција којом се особа дисквалификовала за преузимање престола). 896. Клонимир се 896. године вратио из Бугарске уз подршку цара Бориса и напао Србију, заузевши важно утврђење Достиника (Дрсник, у КлиниРеља Новаковић, Где се налазила Србија од VII до X века [Србија, Београд: Народна књига, 1981], ). Клонимир је поражен и убијен.The early medieval Balkans, око 896. Војвода Глад, према хроници из 13. века Gesta Hungarorum, владао је на територији данашњег Баната у време мађарског освајања Панонске низије око 896. године. Привремени поседи Панонске кнежевине укључивали су територију источно од ДунаваДраган Брујић, Водич кроз свет Византије – од Константина до пада Цариграда, друго издање, Београд, 2005. и јужно од Драве, односно делове данашње централне Мађарске (између Дунава и Тисе), северне Србије (Бачка, западна Сремија/Срем) и источне Хрватске (западни Срем, источна Славонија). Друга половина 9. века Печат Стројимира (умро између 880–896), Мутимировог брата, откупила је држава Србија на аукцији у Немачкој. Печат у средишту има патријаршијски крст и грчки натпис који гласи: „Боже, помози Стројимиру (CTPOHMIP)”.Arhiva.glas-javnosti.rsScribd.com Хвалимир Белојевић управља Травунијом.
Референце
Литература