Некропола стећака у Крупи на Врбасу представља средњовековни гробни локалитет смештен у порти Манастира Светог Илије у насељу Крупа на Врбасу, код Бање Луке. Локалитет се налази у долини реке Крупе, леве притоке Врбаса, у оквиру културно-историјског комплекса који обухвата манастирску целину, остатке средњовековног утврђења Гребен град и више археолошких локалитета из периода средњег века.
На локалитету је данас очуван један видљиви стећак, украшен мотивима крста, мача, полумесеца и кружне розете. Подаци из литературе и описи манастирског комплекса указују да је простор јужног дела порте раније обухватао ширу некрополу са више стећака и средњовековних надгробних споменика.
Географски положај
Крупа на Врбасу налази се око 25 km југозападно од Бање Луке, уз магистрални пут Бања Лука—Јајце. Некропола је смештена у непосредној близини извора и водопада реке Крупе, у подножју кречњачких падина кањона Врбаса.
Простор карактерише изразито сложен природни и културни пејзаж, формиран комбинацијом речних токова, средњовековних комуникација и сакралних објеката. У непосредној близини локалитета налазе се:
Манастир Светог Илије, остаци утврђења Гребен град, старе воденице на Крупи, археолошки локалитети из средњег века и османског периода.
Историјски контекст
Долина Врбаса представљала је једну од важнијих комуникационих зона средњовековне Босне. Путеви који су пролазили кањоном Врбаса повезивали су централне делове босанске државе са западним областима и долином Саве, због чега је простор Крупе имао изражен стратешки значај.
О значају локалитета сведоче и остаци средњовековног утврђења Гребен град, смештеног изнад манастирског комплекса. Утврђење је контролисало пролаз кроз кањон Врбаса и комуникације према Јајцу и северозападној Босни.
Манастир Светог Илије, у чијој се порти налази стећак, сматра се једним од најстаријих православних манастира у северозападној Босни. Према локалном предању и појединим историјским записима, манастир се доводи у везу са периодом владавине Немањића.
Археолошка истраживања манастирског комплекса указала су на постојање старијих грађевинских фаза, средњовековних гробова и камених надгробних споменика, што сведочи о континуитету сакралне и погребне функције простора.
Некропола
Према подацима базе Стећакмап, на локалитету је данас евидентиран један стећак смештен у дворишту манастирске цркве.
У описима манастирског комплекса наводи се да је црква „смештена на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни део порте”, као и да су се на локалитету издвајала два украшена стећка са мотивима крстова, розета и полумесеца изведених у високом рељефу.
Ови подаци указују да је локалитет у прошлости био обимнији него данас, те да је део надгробних споменика временом уништен, уклоњен или прекривен каснијим грађевинским интервенцијама у оквиру манастирске порте.
Опис стећка
Очувани стећак припада групи украшених средњовековних камених надгробних споменика карактеристичних за простор западне Босне. На његовој површини видљиви су мотиви: крста, мача, полумесеца, кружне розете.
Орнаментика стећка припада типичном декоративном репертоару касносредњовековне уметности стећака. Мотив мача уобичајено се тумачи као симбол војничког или властелинског статуса покојника, док су розете и полумесец међу најчешћим симболима заступљеним на стећцима Босне и Херцеговине.
Стећци представљају специфичан вид средњовековне сепулкралне уметности распрострањен превасходно на простору некадашње средњовековне Босне. Највећи број ових споменика настао је у периоду од XIV до XVI века.
Културно-историјски значај
Некропола стећака у Крупи на Врбасу представља значајан сегмент средњовековног културног наслеђа долине Врбаса. Локалитет има посебну вредност због чињенице да се стећци налазе у оквиру сложене историјске целине коју чине манастирски комплекс, остаци средњовековног утврђења и природни амбијент кањона Врбаса.
Иако је до данас очуван мали број надгробних споменика, локалитет сведочи о континуитету духовног живота и погребних обичаја на овом простору током касног средњег века.
Галерија
Референце
Литература
Бешлагић, Шефик, Стећци — каталошко-топографски преглед, Веселин Маслеша, Сарајево, 1971. Бешлагић, Шефик, Стећци — култура и уметност, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982. Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине, Веселин Маслеша, Сарајево, 1966. Венцел, Маријан, Украшени мотиви на стећцима, Веселин Маслеша, Сарајево, 1965.
Категорија:Стећци у Републици Српској Категорија:Култура у Бањој Луци Категорија:Археолошка налазишта у Босни и Херцеговини