Илија Ф. Радивојевић – Чича (Брезовице, Ваљево, 23. фебруар 1871 — Дренак, Црни врх, 18. јун 1913) био је српски официр, пешадијски потпуковник и један од оснивача и први председник тајне национално-револуционарне организације „Уједињење или смрт”.Учесници ратова: Радивојевић Ф. Илија
Биографија Рођен је у породици пољопривредника Филипа и Јоке Радивојевић. Основну школу завршио је у Ћелијама, први разред гимназије у Ваљеву, а преосталих пет разреда у Шапцу.
Војну каријеру започео је ступањем у Војну академију 15. септембра 1891. године, као питомац XXIV класе. У чин пешадијског потпоручника произведен је 2. августа 1894. године. Након службе водног официра, завршио је Вишу школу Војне академије (1897–1899), након чега је постављен за в. д. командира чете у XIV пешадијском пуку. Као државни питомац, боравио је на усавршавању у Русији током 1901. и 1902. године, проучавајући војну наставу. По повратку је постао класни старешина на Војној академији.
Мајски преврат и Црна рука Радивојевић је био један од кључних учесника завере која је довела до Мајског преврата 1903. године. Заједно са Михаилом Ристићем и Велимиром Вемићем, непосредно је учествовао у атентату на краља Александра и краљицу Драгу Обреновић.
Био је оснивач и први председник Врховне централне управе организације „Уједињење или смрт”. Уживао је огроман ауторитет међу официрима завереницима. Код њега су се чували оригинални Устав и Пословник организације, које је пред одлазак у рат поверио супрузи са наредбом да се у случају његове погибије предају Драгутину Димитријевићу Апису. Након његове смрти, место председника Врховне централне управе више није попуњавано.
Балкански ратови и погибија У Првом балканском рату командовао је III дринским прекобројним пуком. Остварио је значајне успехе у Новопазарском санџаку, а његова јединица је прва ушла у ослобођени Прибој 1912. године, након чега је унапређен у чин потпуковника.
Током Другог балканског рата 1913. године, био је командант XIX пешадијског пука. Погинуо је јуначки, предводећи своје војнике у јуришу на бугарске положаје на Дренку (Црни врх). Његови војници (Шумадинци), подстакнути његовом погибијом, наставили су силовити јуриш и натерали непријатеља у бекство.
Његови посмртни остаци пренети су у Београд, где је сахрањен уз војне почасти 27. јуна 1913. године.
Одликовања За своју дугогодишњу службу и ратне заслуге одликован је бројним признањима, међу којима су: Медаља за војничке врлине Орден Карађорђеве звезде IV реда Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (постхумно)
Види још Црна рука Мајски преврат Драгутин Димитријевић Апис
Референце
Литература
„Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918.” Милорад Радојчић
Спољашње везе „Идеал уједињење Српства”
Категорија:Црна рука Категорија:Рођени 1871. Категорија:Умрли 1913. Категорија:Ваљевци Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Историја Срба у новом веку Категорија:Историја Србије у новом веку Категорија:Историја Косова и Метохије у новом веку