мини|Франк Лубин на евробаскету 1939Френк Џон Лубин (енгл. Frenk John Lublin; Лос Анђелес, 7. јануар 1910 — Глендејл, 8. јул 1999), познат и под литванским именом Пранас Лубинас (), био је амерички и литвански кошаркаш и тренер. Због његовог огромног утицаја на популаризацију, развој и тактичко унапређење овог спорта у земљи његових предака, у спортским круговима се често назива „дедом литванске кошарке”.

Један је од ретких кошаркаша у историји који је успео да освоји златне медаље на највећим међународним такмичењима наступајући за две различите државне репрезентације — прво за Сједињене Америчке Државе, а потом и за Литванију.

Детињство и рана каријера Френк Лубин је рођен у Лос Анђелесу, у породици која је емигрирала из Литваније у потрази за бољим животом. Одмалена је показивао велико интересовање за спорт, а кошарком је озбиљније почео да се бави током средњошколских дана. Након завршетка средње школе, уписао је престижни Универзитет у Калифорнији (Лос Анђелес) (UCLA).

На универзитету је наступао за кошаркашки тим UCLA Bruins у периоду од 1928. до 1931. године. За то време, Лубин се истакао као један од најбољих центара у држави. Са висином од око 201 центиметар и одличном техничком спремношћу, био је супериоран у рекету и представљао је прототип модерног центра у раној ери кошарке.

Након завршетка студија, пошто професионална НБА лига у то време још увек није била основана, Лубин је наставио да игра аматерску кошарку. Наступао је у оквиру веома популарне лиге Аматерске спортске уније (AAU) за тим спонзорисан од стране филмског студија Twentieth Century Fox, где је истовремено почео и да ради.

Олимпијске игре 1936. и наступ за САД Највећи кошаркашки успех у дресу репрезентације Сједињених Америчких Држава Лубин је остварио на Летњим олимпијским играма 1936. године у Берлину. Ове Игре су биле од историјског значаја за спорт, јер је тада кошарка по први пут уврштена у званични такмичарски програм Олимпијаде, а медаље је лично делио Џејмс Нејсмит, творац кошарке.

Лубин је због свог искуства и лидерских вештина изабран за капитена америчког тима. Репрезентација САД је током целог турнира приказала врхунску игру и потпуно доминирала над противницима. Финални меч против Канаде одигран је у катастрофалним временским условима — на отвореном терену од шљаке, по незапамћеном пљуску и великом блату. У таквим околностима, вођење лопте је било готово немогуће, па је сусрет завршен необично ниским резултатом 19:8 у корист САД, чиме је Лубин предводио свој тим до првог историјског олимпијског злата.

Одлазак у Литванију и Европско првенство 1939. Након великог тријумфа у Берлину, Лубин је заједно са својим AAU тимом отпутовао на турнеју по Европи. Током посете Литванији, домовини својих родитеља, дочекан је са великим одушевљењем. Литвански спортски званичници су препознали његово огромно знање и упутили му званичан позив да остане у земљи како би помогао у развоју и популаризацији кошарке. Лубин је прихватио позив, настанио се у Литванији и убрзо преузео захтевну двоструку улогу — постао је и главни играч и савезни селектор (тренер) репрезентације Литваније.

Његов долазак је донео потпуну тактичку и техничку револуцију. Увео је амерички систем тренинга, брзу транзицију и нове технике шута које су до тада биле непознате у Европи. Круна његовог рада догодила се на Европском првенству 1939. године (Евробаскет), које је одржано у Каунасу. Специјално за овај турнир изграђена је тада најмодернија Хала спортова у Каунасу.

Наступајући под литванским именом Пранас Лубинас, предводио је репрезентацију на терену и са клупе до титуле шампиона Европе, победивши све противнике на турниру. Својом висином и кошаркашком интелигенцијом, Лубин је био један од најистакнутијих и најбољих играча целог првенства.

Каснији живот и наслеђе Идила у Литванији прекинута је исте године због политичких тензија и почетка Другог светског рата. Како би заштитио себе и своју породицу, Лубин је био приморан да хитно напусти Европу и врати се у Сједињене Америчке Државе. По повратку у Калифорнију, запослио се у Холивуду као сценски радник и мајстор за сценску опрему у студију Twentieth Century Fox, где је провео остатак свог радног века. Иако се повукао са велике међународне сцене, љубав према кошарци га није напуштала, па је наставио редовно да игра за аматерске сениорске тимове све до својих шездесетих година.

Преминуо је 8. јулa 1999. године у Глендејлу у 89. години живота.

Због својих немерљивих историјских заслуга за развој међународне кошарке, Френк Лубин је 1997. године уврштен у Кућу славних спортиста универзитета UCLA, а постхумно, 2007. године, указана му је највећа част пријемом у ФИБА Кућу славних. Његов рад и знање које је пренео у Литванију сматрају се темељом на којем је изграђена модерна литванска кошаркашка школа, због чега је ова мала балтичка земља и данас једна од највећих светских кошаркашких сила.

Референце