Чесма на платоу „Код црвеног петла“ у Београду је обележје подигнуто 2016. године а које се налази на углу улица Краља Петра, Цара Лазара и Грачаничке, у близини Топличиног венца и парка Војводе Вука.

Историја и повод Чесма је подигнута у оквиру пројекта уређења града Београда 2016. враћајући дух старих београдских чесама. Некадашња саобраћајна раскрсница је претворена у пешачки плато. Дизајн чесме и уређење пешачке зоне је ауторско дело архитекте Бранислава Јовина. Израђена је од белог мермера тежине 15 тона а на њеном врху налази се скулптура петла од црвеног гранита, као дело вајара Небојше Савовића. Осмоугаоног је облика и има четири млазнице из којих непрекидно тече вода и слива се у мало корито унутар чесме.

Детаљи се стилски ослањају на околну архитектуру, аутентичну у делу центра града, поплочану пешачку зону квалитетним гранитом и по угледу на славнију Делијску чесму у Кнез Михаиловој улици.

Култни певац као београдски „оријентир” је симбол и чувене кафане „Црвени петао,“ која постоји од 1950. године и налази се у близини, те зато чесма носи и истоимени назив. У хладу крошњи дрвећа, у кафићу одувек је било пријатно седети, испијати кафу или пиће и посматрати пешаке који пролазе преко тргића и поред чесме.

Занимљивости о чесми Постоје старе београдске приче и анегдоте које красе овај трг и чесму:

По првобитном урбанистичком плану, плато је требало да буде део великог пројекта увођења београдског метроа по европским стандардима. Чесма је замишљена као украс изнад будуће подземне станице метроа. Како се од пројекта метроа тада одустало и никада није саграђен, нацрти за чесму су деценијама стајали у фиоци, да би били реализовани тек тридесет година касније.

Одмах након постављања, чесма је изазвала велику дебату и поделу међу београдским архитектама. Део јавности и струке оптужио је аутора да је чесма чист плагијат Делијске чесме из Кнез Михаилове улице (коју је такође реконструисао Јовин). Тензије су отишле толико далеко да је само неколико дана након свечаног отварања платоа, вандал каменицом одвалио део репа црвеног петла на врху. Овај инцидент је у медијима духовито прозван „Операција Очерупани певац”. Након тога, фигура је брзо санирана и враћена у првобитно стање.

Као пратња „Црвеном петлу”, на самом платоу су наменски посађена четири црвена јавора и четири црвена храста. Ова комбинација дрвећа чини да трг у јесен постане потпуно ватрено-црвене боје.

Приликом одабира камене подлоге трга, пројектанти су бирали коцке које имају специфичан одјек. Намера је била да се звук потпетица пролазника који журе кроз пешачку зону усклади са сталним жубором воде и сливањем капљица са чесме.

На самом свечаном отварању платоа у априлу 2016. године, чесма је ушла у политичко-историјски наратив Београда кроз јавно поређење са Црвеним тргом у Москви. Тадашње градске власти су лансирале крилатицу да „иако Москва има најславнији Црвени трг, Београд добија свој у истој боји”. Овај догађај је остао забележен као покушај креирања новог градског бренда.

У златно доба југословенског Београда, ово место је било главно стециште уметника, глумаца и писаца. Како је локал деценијама имао велику фигуру црвеног петла изнад улаза, Београђани су састанке у овом делу града уређивали кроз фразу: „Налазимо се код Певца”.

Првобитни петао није био од камена, већ је то била велика лимена, занатски израђена рекламна фигура. Био је обојен у изразито јарку, ватрено-црвену боју са црним детаљима на перу и репу. Имао је карактеристичну, боемску позитуру са високо подигнутом крестом и репом, окренут ка раскрсници улица Цара Лазара и Грачаничке. С обзиром на то да је постављен педесетих година 20. века, овај лимени петао је ноћу био осветљен обичним спољним рефлектором. Својом упечатљивом појавом издвајао се у тада сивом и полуосветљеном послератном Београду.

Локација на којој чесма данас стоји памти и време када су овуда пролазиле кочије и први београдски трамваји, с обзиром на то да се налази тачно на траси некадашњег историјског војног шанца који је опасивао стари Београд.

Галерија

Види још

Београдске јавне чесме

Референце

Категорија: Чесме у Београду