Одељење за археологију Народног музеја Панчево једна је од организационих јединица Народног музеја Панчево.
Историјат Археолошке збирке у приватном власништву многобројних археолога аматера, колекционара и сакупљача старина с краја 19. и почетка 20. века, међу којима су Антон Смик, Јохан Бахман, Петар Деспинић и Хуго Вајферт, биле су темељ за оснивање Градског музеја у Панчеву 1923. године. У време оснивања музеја археолошка збирка бројала је око две хиљаде предмета. Тај број се увећавао са организовањем првих археолошких ископавања на локалитету Златица у Омољици и посебно на локалитету Град у Старчеву (1931—1932 године), налазишту које је дало име неолитској старчевачкој култури.
Након Другог светског рата, 1947. године организовала се прва археолошка изложба са предметима из музејског фонда. Археолошка збирка је знатно обогаћена шездесетих година прошлог века откупом збирке Андреаса Мајера, католичког свештеника из Опова.
У претходним деценијама теренска истраживања Народог музеја Панчево су интензивирана, започето је систематско археолошко мапирање комплетног музејског подручја, у оквиру којег је, до сада, само на простору општине Панчево регистровано око шестсто археолошких налазишта.
Збирка У данашње време археолошка збирка музеја броји око 8000 регистрованих експоната и неколико десетина хиљада предмета у оквиру студијске збирке, која се констатно увећава приливом новог археолошког материјала. Археолошка збирка чини целину и садржи предмете из периода од млађег каменог доба до позног средњег века и времена турске доминације у 16—17. веку. Хронолошки најстарији предмети археолошке збирке припадају периоду млађег каменог доба, старчевачкој и винчанској култури, распрострањеним на простору Баната. Старчевачки предмети потичу са ископавања локалитета Град у Старчеву, а из времена неолитске винчанске културе у збирци се чува већи број земљаних посуда, уломака разноврсне грнчарије, кремених и камених алатки, глинених жртвеника и осталих предмета култне намене, који су откривени приликом ископавања винчанских насеља на локалитетима Трновачка греда код Баранде и Угар у Опову.
Из периода енеолита регистрована су налазишта баденске културе (Јабука, Опово), културе Салкуца IV (Баранда) и костолачке културе. У збирци се чувају особени предмети овог периода међу којима су баденске шоље, костолачка инкрустована грнчарија, бакарна шила и секире. За бакарно доба је карактеристична и појава сахрањивања покојника посутих окером, испод великих земљаних хумки, у оквиру окергребер (Јамне) културе. Такви гробови откривени су у Војловици, на Стратишту у близини Јабуке, а најновији гроб откривен је приликом истраживања средњовековне цркве на локалитету Ливаде код Панчева.
Археолошка истраживања Скорија археолошка истраживања на локалитету Доњоварошка циглана код Панчева потврдила су постојање насеља из најраније, панчевачко–омољичке фазе ватинске културе бронзаног доба. Откривено је више десетина објеката (трапова, пећи, различитих укопа) у оквиру економског дела насеља, са бројним покретним археолошким материјалом – уломци грнчарије, кремене и коштане алатке, глинени тегови, пршљенци, камени жрвњеви. Из прелазног периода бронзаног ка старијем гвозденом добу регистроване су некрополе са спаљеним покојницима на локалитетима Виногради у Ковачици, Бели брег у Опову и Рафинерија у Војловици. Откривено је више десетина керамичких урни са остацима спаљених покојника и деловима ношње и накита. Овом периоду припадају и оставе бронзаног накита откривене у Гају и Панчеву.
Античком периоду припадају насеља откривена приликом археолошких истраживања у Селеушу, Јабуци, Долову, Ковачици и Панчеву. Насеља имају седелачки карактер и везују се за етничку групу Лимиганти. Некрополе су откривене на локалитетима Рафинерија нафте у Панчеву и у Ковачици. Гробови тог периода богати су налазима разноврсног израђеног накита и делова ношње: огрлице са перлама од стаклене пасте, калцедона, ћилибара, наруквице, фибуле, копче, огледала и друго и могу се повезати са номадском сарматском популацијом.
Средњем веку припадају налази подељени по епохама који тај период чине. Времену Сеобе народа припадају случајни налази раскошно израђених делова аварских појасних гарнитура са локалитета Горњоварошка циглана у Панчеву. Посебно се истиче налаз матрице за отискивање појасних језичака. Предмети који се приписују Германима потичу са локалитета Доњоварошка циглана у Панчеву и Старо село у Идвору. Периоду 9—10. века припадају три словенске куће откривене на локалитету Доњоварошка циглана у Панчеву, насеље истраживано на локалитету Ливаде код Панчева и бројни површински налази на територији југозападног Баната који указују на постојање насеобина тог периода. Из времена бијелобрдске културе 9—13. века потичу гробља откривена на локалитетима Три хумке код Јабуке, Азотара у Панчеву, Преко Слатине у Омољици и Ливаде код Панчева. У гробовима овог периода проналажен је карактеристичан накит за ово време: прстење, S-наушнице, угарски новац, а издваја се налаз наушнице типа Стењевец откривен у Омољици, до сада први на територији Србије. О распротрањености хришћанства на овом простору у средњем веку сведоче комплетно истражени остаци темеља цркава на локалитетима Преко Слатине у Омољици и Ливаде у Панчеву.
Види још
Народни музеј Панчево
Референце
Категорија:Археологија Србије Категорија:Одељења Народног музеја Панчево