Јанко Ницовић (Колашин, 1953) српски је и југословенски правник, универзитетски професор, каратиста и стручњак за уставно право, политичке системе и правну историју. Његов академски рад фокусиран је на проучавање еволуције државности, обичајног права и уставних оквира на простору Србије, Црне Горе и Југославије. Аутор је преко десет монографија о уставном развоју Србије, Црне Горе и Југославије, сарадник водећих светских правних енциклопедија, те признати спортиста и носилац мајсторског појаса 7. дана () у каратеу.
Биографија и образовање Рођен је 1953. године у Колашину, где је завршио основну школу и гимназију. Високо образовање започео је у Београду, где се доселио 1971. године, па је 1976. године дипломирао на Факултету политичких наука. Постдипломске студије уписао је 1978. године на Правном и Филозофском факултету у Београду.Анали Правног факултета у Београду
Звање магистра, а касније и доктора наука, стекао је на Правном факултету Универзитета у Београду, на смеру за Уставно право и Политичке системе. Своје научно усавршавање наставио је у Белгији, на Католичком универзитету у Левену, где је под менторством професора Роџера Бланпејна специјализирао упоредно уставно право. Био је виши инспектор СУП-а.
Академска каријера Током своје педагошке каријере, Ницовић је предавао на универзитетима у Београду, Новом Саду, Бањој Луци и Подгорици. Његова предавања и истраживања обухватају компаративну и историјску методологију уставних реалности Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе.Правни факултет Универзитета у Београду - Губљење српске уставотворне власти
Био је коаутор у писању едиције International Encyclopaedia of Laws (Kluwer Law International, 1996), где је обрађивао одреднице о уставности СР Југославије, Србије и Црне Горе. Такође је цитиран као аутор у Руској општој енциклопедији за одреднице о уставном развоју Србије и Црне Горе.
Научни допринос Објављена дела Јанка Ницовића могу се класификовати у неколико тематских целина, које прате геополитичке промене на Балкану. Централну нит Никовићевог опуса чини систематско и хронолошко праћење уставне еволуције три државе – Србије, Црне Горе и Југославије. Вишеструка издања основних монографских наслова одражавају особен методолошки захтев балканске правне историографије: балкански уставни научници приморани су да своја дела ажурирају не само ради нове судске праксе, него и ради дословног рађања, преобликовања и нестанка читавих суверених држава.
Социјалистички уставни поредак Рана дела, попут Уставни основи заштитне функције (1983) и Уставни положај партије (1987), баве се анализом унутрашњих механизама СФРЈ. Ове монографије истражују правне границе државне безбедности и парадокс уставне позиције Савеза комуниста Југославије унутар сложеног уставног оквира из 1974. године. Својом докторском дисертацијом на тему "Остваривање заштитне функције у Социјалистичкој републици Србији" докторирао је на Правном факултету 1990. године.
Уставна еволуција Црне Горе, Србије и Југославије Значајан део опуса чини тријада дела посвећена уставном развоју: Уставни развој Црне Горе (више издања: 1996, 1998, 2009) бележи правну транзицију и развој државности Црне Горе, анализирајући кодификације од Васојевићког закона и Законика књаза Данила до Никољданског устава. Уставни развој Србије (издања 2000, 2006, 2023) пружа упоредни контекст развоја српских устава кроз историју, укључујући анализу Сретењског устава и правосудних реформи.Макарт - Проф. др Јанко Ницовић Уставни развој Југославије I-III (2023) је тротомна студија која дели историју Југославије на монархистичку епоху, рану социјалистичку епоху и период децентрализације и дезинтеграције.Правни записи: Национална правна библиографија
Обичајно право и кодификација У делима као што су Писано право Црне Горе до 1918 (2021) и Валтазар Богишић и Марко Миљанов о крвној освети - питања и одговори (2004), Ницовић истражује транзицију неписаних обичајних кодекса у формално право. Посебна пажња посвећена је феномену крвне освете као ванзаконске институције која је функционисала као систем одвраћања пре успостављања централизоване државе.
Историјске енигме Монографија Шћепан Мали у Црној Гори - Енигма историје (2023) посматра владавину овог историјског импостера као кључни тренутак у процесу ране централизације црногорске државе и сузбијања крвне освете. Библиографија
Монографије Година Наслов Издавач ISBN 1983. Уставни основи заштитне функције Народна књига, Београд 1987. Уставни положај партије Народна књига, Београд — 1996, 1998, 2009. Уставни развој Црне Горе (три издања) Више издавача 2000, 2006, 2023. Уставни развој Србије (три издања) Nacional / Мала књига плус, Нови Сад (изд. 2023) 2004. Валтазар Богишић и Марко Миљанов о крвној освети – питања и одговори Мала књига плус, Нови Сад 2013/2023. Уставни развој Југославије, том I–III Irva investicije, Београд (целина); (том I) 2019. Слободе и права у уставима Србије, 1804–1918 Каирос, Нови Сад 2021. Писано право Црне Горе до 1918 Каирос / Алетеа, Нови Сад (Каирос); (Алетеа) 2023. Шћепан Мали у Црној Гори – Енигма историје Каирос, Нови Сад —
Енциклопедијски прилози Коаутор одредница о уставности СР Југославије, Републике Србије и Републике Црне Горе у: Цитиран аутор у Руској општој енциклопедији за одреднице о уставном развоју Србије и уставном развоју Црне Горе.
Приватни живот Део је познате колашинске породице Ницовић и један од петорице браће, од којих су остали Ђорђије, Марко, Слободан и Милорад. Поред академског рада, Јанко Ницовић је такође попут своје браће признати спортиста и носилац мајсторског појаса 7. дан у каратеу, али је и активни скијаш. Бележио је учешћа на европским и светским такмичењима током постојања Југославије, инкорпорирајући филозофију борилачких вештина и дисциплине у свој методолошки приступ.Википедија - Марко Ницовић Дародавац је Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ожењен је и отац троје деце.
Референце
Категорија:Рођени 1953. Категорија:Колашинци Категорија:Српски правници Категорија:Српски каратисти Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски аутори