Локалитет Ливаде налази се на истоименом потесу у катастарској општини Панчево, удаљен око 6 километара источно од периферије града и исто толико североисточно од Старчева.
О локалитету Локалитет Ливаде откривен је приликом систематских археолошких рекогносцирања 2007. године. Археолошка истраживања на локалитету трајала су у периоду од 2008. до 2013. године, а обављена су на две позиције, у границама истог потеса Ливаде. Истражени су делови средњовековних насеља из различитих периода, средњовековне цркве и некрополе, а откривен је и један окер гроб Јамне културе из енеолитског периода.
До 2010. године локалитет се налазио у оквирима катастарске општине Старчево, као такав ушао је у стручну литературу. Крајем 2009. године извршена су мања сондажна археолошка ископавања, када је откривен део средњовековне некрополе, а истражена су 22 гроба. Археолошка истраживања настављена су и током 2011. и 2012. године с циљем откривања претпостављене црквене грађевине. У обе кампање истражена су још 34 гроба, а 2012. године откривени су остаци темеља западних и делова северних и јужних зидова две црквене грађевине. Током 2013. године обављена су систематска археолошка истраживања цркве, која је у потпуности истражена, као и осамнаест гробова средњовековне некрополе. Приликом истраживања унутрашњости цркве, у југоисточном делу откривен је гроб са згрченим покојником из енеолитског периода чији су скелетни остаци конзервирани и у непоремећеном положају пренешени у Народни музеј Панчево у јесен 2014. године. Овај захват обавила је екипа конзерватора Музеја Војводине из Новог Сада. Укупна истражена површина на локалитету износи око 360m².
Средњовековно насеље простире се са леве стране савремене асфалтне магистрале Панчево–Ковин, на крају благо уздигнуте лесне греде, уз каналисани водоток који се пружа правцем исток–запад и који се око 500 метара даље према западу улива у Надел. Истражени су делови насеља 8—9. века, 10. и првих деценија 11. века и 12—13. века. Приликом ископавања насеља констатована је сложена хоризонтална стратиграфија, са примерима где су објекти из млађег насеобинског хоризонта укопани кроз културни слој и објекте старијег насеља.
Око 130 метара јужно од насеља на Ливадама, са десне стране пута Панчево–Ковин налази се благо хумкасто узвишење, пречника око 30 метара, чија надморска висина износи 79,56 метара. Ова позиција је за око пола метра уздигнута у односу на околни терен, и на њој је откривен део некрополе 10—11. века и средњовековна црква саграђена у 12. веку, која је са више фаза трајала до 15. века, а коју прате и хронолошки одговарајуће некрополе.
Окер гроб јамне културе из енеолитског периода На највишем, централном делу хумке, на простору унутрашњости цркве у њеном југоисточном делу, откривен је окер гроб јамне културе из енеолитског периода, за који се верује да је централни, а могуће и једини гроб хумке.
Подизање средњовековних цркава знатно је утицало на изглед хумке, пошто је централни и највиши део узвишења изнивелисан до нивоа данашње висине од око 0,5 метара. Централни енеолитски гроб сачуван је до данашњих дана јер након изградње средњовековних цркава није вршено сахрањивање у њиховој унутрашњости.
На дубини 1,25 метара, мерено од површине данашњег тла, пронађен је скелет млађе особе. Укопан је у раку правоугаоног облика са заобљеним угловима, уз дуже ивице раке, на различитим растојањима налазе се кружне јаме, пречника 6—8 центиметара. Иако нису пронађени било какви дрвени остаци, у питању су трагови од зашиљених облика које су носиле дрвену конструкцију гроба.
Покојник је био положен на леђа, у правцу југозапад–североисток. Лобања се налази на југозападу и положена је на леви образ. Руке су савијене у лактовима и положене на стомак. Ноге су биле савијене у нивоу карлице и у коленима, а накнадно су пале на леву страну, односно према северу. На основу антрополошке анализе скелета, у питању је особа старости око 13–15 година, за сада без могућности одређивања пола. На дну раке испод скелета, уочена је зона земље тамније боје у односу на околну жућкасту здравицу, претпоставља се да је покојник био положен на неку врсту простирке. Са леве стране лобање, на удаљености од 15 центиметара, пронађен је грумен окера. Све кости скелета покривене су окером, најинтензивније у пределу лобање. Део лобање је оштећен, а више уломака њених костију дислоцирано је услед активности животиња. У једној јами, у непосредној близини окер гроба, такође насталој услед деловања животиња, пронађене су две истоветне сребрне карике, као и мрвице окера поред њих. Ови дислоцирани предмети повезују се са целином са окер гробом, а примарно су се, верује се, налазиле у пределу лобање скелета. У функционалном смислу могли су бити део украса за косу (Lockenring), какав се често среће у гробовима под хумкама јамне културе.
Хоризонт средњовековног насеља 8―9. века У оквиру хоризонта насеља 8—9. века откривено је седам стамбених објеката, кућа правоугаоне, готово квадратне основе, димензија 2,5×3 метара или 3,2×3,2 метара. Три куће уз источну и западну ивицу имају укопане јаме за стубове, који су носили двосливне кровове. Ивице кућа су вертикално укопане у здравицу око 0,5 метара од нивоа уочавања, односно до 1,25 метара од површине. Станишта су краћим странама углавном оријентисана у правцу север–југ. У североисточном углу, по правилу се налази огњиште. Направљена су од запечене земље и окружена уломцима опеке и камена или ниским преградама, направљеним од жуте или беле глине. У више случајева је у огњиштима проналажена већа количина лепа, опеке, камена и уломака грнчарије. Подови су од набијене земље. Две куће имале су мање трапове укопане у под. У испунама кућа старијег хоризонта проналажени су малобројни уломци гричарије. Истом пећи, од којих је једна имала приступну јаму скоро квадратне основе, са ложиштем кружног облика и подницом од запечене земље. Друга пећ састојала се од приступне јаме трапезасте основе, на северној и јужној страни јаме налазило се по једно елипсасто, калотасто ложиште.
Око 600 метара источно од насеља, 1984. године обављена су заштитна археолошка истраживања. Том приликом делимично су истражене две некрополе, из касноантичког и позноаварског периода, а последњој је приписано петнаест гробова. Покојници су сахрањивани скелетно, положени на леђа, оријентисани правцем са исток–запад. У неколико гробова откривен је инвентар у виду делова ношње и прилога у виду са посуда израђених на спором витлу. На основу ових Ерија, налаза, касноаварско гробље је хронолошки опредељено у период од позног 8. до у 9. век и могло би се повезати са истовременим хоризонтом насеља на Ливадама.
Ово насеље, посматрано заједно са некрополом која се простире источно од њега, настало је у време завршне етапе трајања Другог аварског каганата, на његовом југоисточном ободу. На основу чињенице да археолошки материјал, који има елементе словенске материјалне културе, није пронађен у већем броју, може се закључити да је насеље напуштено у мирним околностима, негде у време пропасти аварске превласти у источној Карпатској котлини током првих деценија 9. века.
Хоризонт насеља 10—11. века Насељу 10. и првих деценија 11. века припадају две куће, две пећи и један дупли ров. Прва кућа је квадратне основе димензија 4,2×4,2 метара, са огњиштем у североисточном углу. Уз ивице куће укопани су темељни ровови. Изнад поднице огњишта од запечене земље откривена је већа концентрација камена. Под је од набијене глине, а у северозападном углу налази се мањи трап. На основу веће количине грнчарије у слоју затрпавања овог објекта верује се да је након напуштања служио као отпадна јама. Друга кућа налази се северно од станишта старијег насеља, којеr је својим укопавањем оштетила. Реч је о стамбеном објекту који има сложену стратиграфску ситуацију и током свог трајања је претрпео најмање три преправке, на основу постојања три огњишта и више пута преправљаног пода. Првобитне димензије куће износиле су 5,4×4,4 метара. Након напуштања, обе куће служиле су као отпадне јаме. Поред налаза грнчарије, у испунама кућа проналажени су и пршљенци, коштана шила, а посебно је значајан налаз бронзаног византијског фолиса класе А2, искованог између 976-1030/35. године. Фолис је пронађен у слоју затрпавања друге куће, односно на нивоу после којег је прекинуто насељавање ове позиције, у првим деценијама 11. века. Млађем хоризонту припадају и две калотасте пећи, са јамама неправилног овалног облика, као и један двојни кружни ров, који захвата простор пречника од око 20 метара. У његовој испуни проналажени су малобројни уситњени уломци грнчарије са особинама 10. века, а његово пружање утврђено је и преко објеката старијег насеобинског хоризонта.
Након напуштања старијег насеља у првој половини 9. века и одређеног временског периода без живота на овом простору, током 10. века поново се на овој позицији формирала мања средњовековна насеобина. Ни ово друго насеље није било дуготрајно. Време његовог трајања, на основу налаза бронзаног византијског фолиса, продужава се најкасније до тридесетих година 11. века. Слично као на насељу Доњоварошка циглана у Панчеву, и овде се прекид живота може посматрати у контексту сукоба између мађарског краља Стефана I (1000—1038) и самосталног банатског кнеза Ахтума.
Средњовековне некрополе на Ливадама Током истраживања имеђу 2009. и 2013. године, укупно су на Ливадама испитана 73 средњовековна гроба. Издвајају се најмање три хоризонта сахрањивања, где би најстаријем хоризонту, који је датован у 10—11. век, припадало пет гробова. Наредном хоризонту из 12—13. века припада 41 гроб, док би најмлађем хоризонту сахрањивања, који би се оквирно могао определити у период од друге половине 13. до 15. века, припадало петнаест гробова. Дванаест дечијих сахрана могу се оквирно сместити у период од 12—15. века.
Најстарија некропола формирана је пре изграње цркве. Мали број откривених гробова указује да је истраживањима обухваћена њена периферија. Други разлог је дуготрајна и интензивна сахрана у млађим фазама трајања некрополе, која је довела до девастације најстаријег хоризонта гробова. Према оријентацији, јасно одударају од гробова млађих фаза некрополе. Представља најбогатији ниво сахрањивања у погледу гробних прилога, који се састоји од новца и накита. Верује се да је овде сахрањивана популација која је живела у оближњем средњовековном насељу из 10―11. века.
Следећој фази сахрањивања припадају гробови који су у великој мери оштећени приликом укопавања темеља млађе цркве и звоника, као и млађих гробова. Оријенатације ових сахрана углавном прате оријентацију старије цркве. Покојници су најчешће слободно укопавани у гробне раке, без конструкција, или у правоугаоне раке са заобљеним ивицама, уз које су често поређане дислоциране кости старијих покојника. Издваја се група гробова у којима су откривени остаци гарежи и угљенисаног дрвета на дну раке. Налази гвоздених клинова у појединим гробовима указују на сахрану у дрвеном сандуку. Гробни налази су ретки и чине их прилози у виду новца, који је постављан покојницима у уста или бацан у земљу приликом затрпавања раке. Изузетак чини налаз ниске перли од стаклене пасте.
Најмлађем хоризонту сахрањивања припадају гробови укопавани након рушења старије цркве. Особена појава за ове гробове су плаштеви, направљени од ломљене опеке, поређане преко затрпане раке гроба или непосредно преко скелета, као и појава конструкција од усправно или хоризонтално поређаних опека уз ивицу раке, које су најчешће правоугаоног облика. У једном гробу откривени су остаци дрвета, можда делова сандука или даске постављене преко покојника. Оријентација гробова прати оријентацију млађе цркве. У гробовима ове фазе сахрањивања није било налаза.
Средњовековне цркве на Ливадама