У праву, селективно спровођење закона настаје када владини званичници (као што су полицајци, тужиоци или регулатори) примењују дискреционо право, односно моћ да бирају да ли ће и како казнити особу која је прекршила закон. Пристрасна употреба дискреционог права у спровођењу закона, попут оне засноване на расним предрасудама или корупцији, обично се сматра злоупотребом права и претњом владавини права.
Овај концепт је уско повезан са дискреционим правом тужиоца. Постоји подела између земаља у којима је кривично гоњење инхерентно дискреционо (познато као принцип опортунитета) и оних у којима је обавезно (познато као принцип легалитета). Поред тога, у неким земљама тужиоци делују независно са већим дискреционим правом, насупрот хијерархијском систему који захтева већи конформитет.
У неким случајевима, селективно спровођење закона може бити пожељно. На пример, усмено упозорење тинејџеру може ефикасно променити њихово понашање без прибегавања законским казнама и са додатном користи од смањења државних правних трошкова. У другим случајевима, селективно спровођење закона може бити неизбежно. На пример, можда је непрактично да полицајци издају саобраћајне казне сваком возачу кога примете да прекорачује брзину, па можда немају другог избора него да ограниче акцију на најфлагрантније примере несавесне вожње.
Опасности селективног спровођења закона леже у његовом потенцијалу да подрије основне принципе правде и једнакости. Када се закони спроводе недоследно, то може довести до произвољних исхода, фаворизовања и неједнаког третмана пред законом. Појединци из маргинализованих заједница могу се суочити са оштријим казнама, док други избегавају одговорност због свог друштвеног статуса или веза.
Сједињене Америчке Државе У Сједињеним Америчким Државама, принцип дискреционог права даје јавним тужиоцима и полицији значајну слободу у одлучивању да ли ће некога оптужити за кривично дело и које оптужбе подићи. Стога, пука чињеница да се закон селективно спроводи против једне особе, а не против друге, у одсуству пристрасности или обрасца спровођења против уставом заштићене класе, није незаконита.
Имиграционо право Селективно спровођење закона постало је тема велике расправе у дебати о илегалној имиграцији. Мортонов меморандум из 2011.Мортонов меморандум поставио је приоритете у спровођењу закона за Имиграциону и царинску службу САД и имао је за циљ да усмери ограничене ресурсе у приоритетно гоњење случајева који укључују криминалце и преступнике. Протумачен је као одустајање од активног кривичног гоњења некриминалних илегалних странаца и искључиви фокус на криминалне илегалне странце. Приоритети у спровођењу даље су дефинисани програмом Одложена мера за доласке у детињству, који је започео 2012. године. Он користи дискреционо овлашћење извршне власти да одобри одређеним људима који су илегално доведени у Сједињене Америчке Државе као малолетници привремено овлашћење да живе и раде у САД.
Види још Селективно кривично гоњење Неједнакост у казнама Дискреционо право тужиоца Једнакост пред законом Намештање саобраћајних казни
Литература
Михал Тамир, „Public Law as a Whole and Normative Duality: Reclaiming Administrative Insights in Enforcement Review”, 12 Texas Journal on Civil Liberties and Civil Rights 43-99 (2006)
Референце
Категорија:Терминологија спровођења закона