Ова листа обухвата све догађаје које је значајна научна литература класификовала као геноцид. С обзиром на различите дефиниције геноцида, ова листа укључује догађаје око којих постоји стална научна расправа о томе да ли се могу сматрати геноцидом и није листа само догађаја о којима постоји научни консензус да их треба признати као геноцид. Листа искључује масовна убиства која нису експлицитно дефинисана као геноцидна. Према Конвенцији о геноциду, геноциди су се дешавали у свим историјским периодима.

Концепт геноцида

Пољско-јеврејски адвокат Рафаел Лемкин сковао је термин „геноцид“ као одговор на светске догађаје као што су Геноцид над Јерменима и Други светски рат. Његова првобитна дефиниција била је „уништење нације или етничке групе“ у којој чланови нису били на мети као појединци, већ као припадници групе. Циљеви геноцида „били би распад политичких и друштвених институција, културе, језика, националних осећања, религије и економског постојања националних група“. Лемкин је 1946. године новооснованим Уједињеним нацијама поднео предлог да се геноцид криминализује. Противљење конвенцији било је веће него што је Лемкин очекивао због бојазни држава да би то довело до тога да њихова сопствена политика – укључујући третман према домородачким народима, европски колонијализам, расна сегрегација у Сједињеним Државама и совјетска национална политика – буде означена као геноцид. Пре него што је конвенција усвојена, моћне земље (и западне силе и Совјетски Савез) обезбедиле су измене у покушају да конвенцију учине неприменљивом и применљивом на акције својих геополитичких ривала, али не и на сопствене акције. Мало бивших колонизованих земаља било је заступљено и „већина држава није имала интереса да оснажи своје жртве – прошле, садашње и будуће”.

Конвенција о геноциду из 1948. дефинише геноцид на следећи начин:

Резултат је значајно разводнио Лемкинов првобитни концепт; приватно га је сматрао неуспехом. Лемкинова антиколонијална концепција геноцида претворена је у ону која је погодовала колонијалним силама. Међу насиљем ослобођеним стигме геноцида било је уништавање политичких група, за шта се посебно окривљује Совјетски Савез. Иако је Лемкин заслуге за доношење конвенције приписао женским невладиним организацијама, родно засновано насиље – присилна трудноћа, брак и развод – изостављено је. Додатно је изостављено и присилно премештање становништва – које су спроводили Совјетски Савез и његови сателити, уз прећутну сагласност западних савезника, над милионима Немаца из средње и источне Европе.

Многе земље су уградиле геноцид у своје унутрашње право, у мањој или већој мери одступајући од конвенције. Дефиниција геноцида из конвенције дословно је преузета од стране ad hoc међународних кривичних трибунала и Римског статута којим је основан Међународни кривични суд (ICC). Злочин геноцида постоји и у међународном обичајном праву и стога је забрањен и за непотписнице. Научни радови се разликују у погледу дефиниције геноцида која се користи приликом анализе да ли су догађаји геноцидне природе. Конвенција и друге дефиниције генерално сматрају, по мишљењу већине проучавалаца геноцида, да је „намера да се уништи“ услов да би се неко дело означило као геноцид; такође постоји све већа сагласност о укључивању критеријума физичког уништења. Према Ернесту Вердехи, ванредном професору политичких наука и мировних студија на Универзитету Нотр Дам, постоје три начина концептуализације геноцида осим правне дефиниције: у академским друштвеним наукама, у међународној политици и политици, и у колоквијалној јавној употреби. Многи друштвени научници не захтевају да се намера докаже ван разумне сумње и могу укључити и друге групе људи поред законом заштићених, као што су политичке групе (што се такође може назвати политицид). Дефиниција у међународној политици и политици усредсређена је на политику превенције и интервенције и може у ствари значити „насиље великих размера над цивилима“ када је користе владе и међународне организације. Коначно, Вердеха каже да начин на који шира јавност колоквијално користи „геноцид“ обично представља „заменски термин за највећа зла“.

Листа

Термин геноцид је споран и, као резултат тога, његова дефиниција варира. Ова листа узима у обзир само дела која су у значајној научној литератури призната као геноциди.

+Листа геноцида обрнутим хронолошким редом Догађај Локација Период Процењена убиства Од До Најниже Највише Опис Удео убијених у групи Геноцид у Гази Појас Газе, Палестина 2023 до данас Геноцид у Гази је текуће систематско уништавање палестинског народа у Појасу Газе од стране Израела током рата у Гази, спроведено са геноцидном намером да се становништво Газе уништи у целини или делимично путем истребљења, изгладњивања, бомбардовања, блокаде и инвазије. Остала геноцидна дела укључују уништавање цивилне инфраструктуре, убијање здравствених радника и тражилаца помоћи, коришћење масовног присилног расељавања, чињење сексуалног насиља и ограничење рађања. Геноцид су признали Израел тренутно чини геноцид у Гази према консензусу стручњака, специјалног комитета Уједињених нација и истражне комисије; хуманитарних организација и организација за људска права, укључујући Амнести интернашонал (Amnesty International), Лекаре без граница (Médecins Sans Frontières) и Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch); стручњака за међународно право; и стручњака за проучавање геноцида, укључујући 86% оних који су гласали у Међународној асоцијацији проучавалаца геноцида. Више од 10.000 се претпоставља да су мртви под рушевинама Блокада Нагорно-Карабаха и протеривање Јермена из Нагорно-Карабаха Нагорно-Карабах, Азербејџан 2022 2023 Блокада и етничко чишћење јерменског народа од стране Азербејџана кроз поновљене војне офанзиве у Нагорно-Карабаху окарактерисано је као геноцид у више извора.99,99% Јермена је протерано из Нагорно-Карабаха у Јерменију, бежећи преко војног контролног пункта на Лачинском коридору. Геноцид над Рохингјама Ракајн, Мјанмар 2016 до данас – Геноцид над Рохингјама је серија сталних прогона и убистава муслиманског Рохингја народа од стране војске Мјанмара. Геноцид се до сада састојао из две фазе: прва је била војна акција која се догодила од октобра 2016. до јануара 2017, а друга траје од августа 2017.