Јединица за специјалне намјене „Мандини лавови” (првобитно основана под називом „Обилићи”, а касније позната и као „Лавови са Мајевице”) била је елитна извиђачко-диверзантска и интервентна јединица у саставу Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске (ВРС), која је највећи дио рата дјеловала у оквиру Прве мајевичке лаке пјешадијске бригаде. Јединица је основана у априлу 1992. године у Угљевику, а њен командант током цијелог одбрамбено-отаџбинског рата био је капетан и четнички војвода Митар Максимовић Мандо.
Јединицу су чинили локални мјештани добровољци, као и мањи дио добровољаца из Србије и других крајева Републике Српске.
Кроз састав ове јединице током рата је прошло око 600 бораца. Основни задатак јединице био је дјеловање на мајевичком ратишту и одбрана општина Угљевик и Лопаре, са посебним фокусом на заштиту виталног објеката радарско-комуникационог чворишта на врху Столице.
Припадници јединице Мандини лавови својим изгледом, симболиком и појединим елементима идентитета евоцирали су традицију равногорског четничког покрета. Таква обиљежја повремено су изазивала неслагања са дијелом официрског руководства бригаде и корпуса, које је потицало из војних структура бивше ЈНА и његовало другачији идеолошки и професионални образац.
Историјат и ратни пут мини|Митар Максимовић Мандо Јединица је формирана непосредно након избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини, односно послије акције преузимања стратешки значајног радио-релејног објекта Столице на планини Мајевици, 10. априла 1992. године. Објекат је преузет мирним путем од припадника ЈНА који су га до тада обезбјеђивали, након чега су се повукли у касарну у Тузли.
Јединица је, првобитно, формирана као мања ударна група под називом „Обилићи”, да би са омасовљењем и реорганизацијом добила назив „Лавови са Мајевице”, а у народу и међу саборцима остала упамћена као „Мандини лавови”.
Прве губитке јединица је претрпјела крајем априла и почетком маја 1992. године током борби у Брчком, када су погинула два њена припадника.
Крајем новембра 1992. године формиран је Јуришни батаљон Прве мајевичке бригаде. У његовом саставу, јединица Мандини лавови чинила је Прву интервентну јединицу, док су остале дијелове батаљона чиниле Друга интервентна јединица, којом су командовали Зијо Пепић, а касније Стево Поповић, те тенковска чета као трећа формацијска цјелина.
Велики губитак за јединицу представљала је погибија шест бораца и рањавање још 21, када је транспортно возило наишло на противтенковске мине у селу Сељубље на Мајевици, крајем маја 1992. године.
Поред одбрамбених дејстава на матичном мајевичком ратишту (укључујући одбрану од напада из правца Теочака), јединица је по наређењу команде корпуса дјеловала као интервентна формација на ратиштима широм Републике Српске – од Требиња до Новог Града. Имала је значајну улогу у операцији „Коридор 92” (борбе за пробој и осигурање коридора код Брчког), као и у борбама на ратишту на планини Озрен.
Током ратних дејстава, погинула су 44 припадника ове јединице, док је око 120 бораца рањено. Према свједочењима преживјелих припадника и званичним подацима удружења ветерана, ниједан припадник ове јединице није процесуиран нити осуђен за ратне злочине.
Организација Јединица је по бројном стању била јачине чете, са до 160 људи. У свом саставу имала је три пјешадијска вода и пратећи вод, у чијем су наоружању били минобацачи калибра 60 и 82 mm, троцијевац и једноцијевни „Браунинг” митраљез.
Насљеђе и сјећање У Угљевику се сваке године у априлу званично обиљежава годишњица формирања јединице, док се крајем децембра обиљежава годишњица смрти команданта Митра Максимовића Манде. Сјећање на јединицу данас активно одржава „Удружење ветерана специјалне јединице Мандини лавови”.
У центру Угљевика, крајем 2009. године, подигнут је спомен-статуа војводи Манди, рад академског вајара Зорана Јездимировића, испред које се полажу вијенци, а традиционално се организује и меморијални крос од мјеста његове погибије у Дворовима до Угљевика, као и локални спортски турнири у његову част. .
Референце
Категорија:Источнобосански корпус ВРС Категорија:Историја Угљевика