Лелантски рат модерни је назив за војни сукоб између Халкиде и Еретрије, два старогрчка полиса на острву Еубеји, до кога је дошло током раног архајског периода, негде између 710. и 650. п. н. е.У 19. веку историчари су овај рат смештали на почетак овог периода, тј. на крај 8. века п. н. е.; у последње време научници све више нагињу каснијем датуму: старији датуми дати су у Donald W. Bradeen. (1947:223-241) стр. 223, напомена 1. Бреден продужено ратовање у овом сукобу повезује с успоном Фидона из Арга. Према античкој предаји, узрок рата био је сукоб око плодне Лелантске долине на острву Еубеји. Због велике економске важности Халкиде и Еретрије сукоб се проширио и на друге грчке државе, па су се бројни полиси придруживали једној или другој зараћеној страни те се велики део Грчке нашао у рату. Грчки историчар Тукидид каже да је Лелантски рат био посебан по томе што је то био једини војни сукоб у периоду између Тројанског рата и Грчко-персијских ратова у коме су међусобно ратовали градови удружени у коалиције, а не тек појединачни полиси.Тукидид, Историја пелопонеског рата, I, 15. Антички аутори овај сукоб обично називају „ратом између Халкиђана и Еретријаца” ():
„А највише су се у давном негдашњем рату, који је избио између Халкиђана и Еретријаца, раздвојили и остали Хелени као савезници једних или других”.Тукидид, Историја пелопонеског рата, I, 15, 3 (прев. Стјепан Телар).
Датирање рата У античким изворима не постоје непосредна обавештења која би помогла у датирању овог рата. Тукидидова посредна обавештења указују на време око 705. п. н. е., што би тај рат смештало у сферу полулегенде. Управо у то доба долази до постепеног напуштања локалитета Лефкандија, можда управо због комешања проузрокованих ратним сукобом. Приче о оснивању заједничке еубејске колоније на Искији наводе на закључак да су средином 8. века п. н. е. Халкида и Еретрија још увек сарађивале. Осим тога, песник Теогнид можда имплицира да је половином 6. века п. н. е. постојао неки сукоб између Еретрије и Халкиде.О томе не постоји сагласност: „Теогнидови стихови 891‒894 свакако се не односе на рат, него на друштвени 'сукоб' (stasis)”, каже Robin Lane Fox, Travelling Heroes in the Epic Age of Homer, 2008, стр. 158, нап. 16. Неколико научника изнело је тезу да Теогнид ту алудира на Лелантски рат, но вероватније је да он заправо мисли на неки други, незнатнији и још мање познати лелантски рат: „Ту се свакако не ради о неком 'стогодишњем лелантском рату'”, примећује Робин Лејн Фокс.
Посредна обавештења о овом рату налазе се можда и у Хесиодовим Пословима и данима. Овај песник, наиме, казујеХесиод, Послови и дани, 654–662. да је у неком песничком надметању у Халкиди на Еубеји освојио троножац као награду на играма приређеним поводом сахране неког Амфидаманта. Плутарх је тог Амфидаманта идентификовао с халкидским јунаком који је погинуо у бици током Лелантског рата, те је закључио да тај део песме представља каснију интерполацију сматрајући да је Хесиод живео пре Лелантског рата. Модерни испитивачи прихватили су Плутархову идентификацију Амфидаманта, али су одбацили његов закључак. Наиме, ако се тај рат заиста водио у неком периоду током последње трећине 8. века п. н. е., то би се добро уклапало у данас прихваћену хронологију за Хесиода. У том случају, Хесиод је победнички троножац можда добио управо за извођење своје Теогоније, песме за коју се чини да би могла бити намењена аристократској публици каква би се окупила на погребним свечаностима у Халкиди. Одатле вероватно потиче и измишљена прича о Хесиодовом песничком надметању с Хомером, овековечена у спису Надметање Хомера и Хесиода (, често се цитира и на или само Certamen), где се описује како је грчка публика првенство дала Хомеру, али је краљ Панед, који је водио надметање, победу досудио Хесиоду, јер овај опева земљорадњу и мир, а Хомер покољ и рат.
Извори мини|250п|Један од најстаријих познатих грчких натписа на Несторовом пехару из Питекуза, друга половина 8. века п. н. е. Будући да се Лелантски рат водио у веома древном периоду грчке историје, док још није било историографије, о тим догађајима не постоје записи из тог времена. Неколико каснијих извора и много обимнији археолошки налази омогућују да се створи нека општа слика о Лелантском рату. Међутим, с обзиром на двосмисленост античких извора, датум и опсег тог рата још увек представљају предмет расправа и спорења међу класичарима. Неки су научници чак изнели тезу да цео рат заправо припада сфери мита,Klaus Tausend: No. 69, 1987, стр. 499–514, нарочито стр. 513 sqq. односно да представља потпуну фикцију.Detlev Fehling: , No. 122, 1979, стр. 199–210, посебно стр. 204 sqq.
Писани извори Не постоје никакви записи о Лелантском рату из доба кад је он вођен ― каква је, на пример, Тукидидова Историја пелопонеског рата ― будући да се грчка историографија развила тек неких две стотине година касније, почев од Херодотовог дела. И сама грчка књижевност не почиње пре краја 8. века п. н. е., кад се обично смешта уобличавање Хомерових епова. Стога се јединим колико-толико савременим изворима о Лелантском рату могу сматрати само древни грчки песници Хесиод и Архилох. У историјским делима тај се рат први пут спомиње тек у 5. веку п. н. е., дакле неких две стотине година касније, но и ти су спомени тек уопштени и кратки.
У уводу своје Историје пелопонеског рата Тукидид (око 460–око 395. п. н. е.) даје кратак преглед најстарије грчке историје и при том напомиње да Грци нису предузимали веће војне акције у периоду између Тројанског рата и Грчко-персијских ратова. Као изузетак наводи рат између Халкиђана и Еретријаца, током којега се већи део Хеладе сврстао уз једну од зараћених страна:
οὐ γὰρ ξυνειστήκεσαν πρὸς τὰς μεγίστας πόλεις ὑπήκοοι, οὐδ’ αὖ αὐτοὶ ἀπὸ τῆς ἴσης κοινὰς στρατείας ἐποιοῦντο, κατ‘ ἀλλήλους δὲ μᾶλλον ὡς ἕκαστοι οἱ ἀστυγείτονες ἐπολέμουν. μάλιστα δὲ ἐς τὸν πάλαι ποτὲ γενόμενον πόλεμον Χαλκιδέων καὶ Ἐρετριῶν καὶ τὸ ἄλλο Ἑλληνικὸν ἐς ξυμμαχίαν ἑκατέρων διέστη.„Нису се наиме покорени градови удруживали с најмоћнијим градовима, нити су опет Хелени подузимали војне као равноправни између себе, него су ратовали поједини сусједи више међусобно. А највише су се у давном негдашњем рату, који је избио између Халкиђана и Еретријаца, раздвојили и остали Хелени као савезници једних или других.”Тукидид, Историја пелопонеског рата, I, 15 (прев. Стјепан Телар).
Херодот (484–425. п. н. е.) каже да је овај рат био разлог за то што је 494. п. н. е., кад је избио Јонски устанак, Еретрија послала војну помоћ Милету, који се нашао под претњом Персијског царства, тврдећи да је то стога што је Милет подржао Еретрију у њеном рату против Халкиде, док је Самос заузео супротну страну:
οἱ γὰρ δὴ Μιλήσιοι πρότερον τοῖσι Ἐρετριεῦσι τὸν πρὸς Χαλκιδέας πόλεμον συνδιήνεικαν, ὅτε περ καὶ Χαλκιδεῦσι ἀντία Ἐρετριέων καὶ Μιλησίων Σάμιοι ἐβοήθεον.„Милећани су, наиме, раније помагали Еретријцима у рату против Халкиђана, у коме су Халкиђанима помагали Самљани против Еретријаца и Милећана”.Херодот, Историја, V, 99, 1 (прев. Милан Арсенић).
Плутарх, који је живео још касније (око 45–125) на два места спомиње предају о Лелантском рату. У свом Етичком зборнику (Moralia) Плутарх каже да је током рата халкидска пешадија била дорасла еретријској, али да је зато халкидска коњица заостајала за противничком; због тога су Халкиђани затражили и добили помоћ једног Тесалца, Клеомаха из Фарсала, који је ушао у борбу наочиглед свог љубавника и чија је коњица победила Еретријце. Према Плутарху, у тој је бици погинуо и сам Клеомах, те је покопан са свим почастима, а захвални су му Халкиђани подигли и почасни стуб на агори у свом граду:Плутарх, Amatorius, 17 (= Moralia, 760e–761b.
{…} ἧκεν [Κλεόμαχος] ἐπίκουρος Χαλκιδεῦσι τοῦ Θεσσαλικοῦ πολέμον πρὸς Ἐρετρεῖς ἀκμάζοντος• καὶ τὸ μὲν πεζὸν ἐδόκει τοῖς Χαλκιδεῦσιν ἐρρῶσθαι, τοὺς δ’ ἱππέας μέγ’ ἔργον ἦν ὤσασθαι τῶν πολεμίων• {…} ὁ Κλεόμαχος καὶ τοὺς ἀρίστους τῶν Θεσσαλῶν συναγαγὼν περὶ αὑτὸν ἐξήλασε λαμπρῶς καὶ προσέπεσε τοῖς πολεμίοις, ὥστε συνταράξαι καὶ τρέψασθαι τὸ ἱππικόν• ἐκ δὲ τούτου καὶ τῶν ὁπλιτῶν φυγόντων, ἐνίκησαν κατὰ κράτος οἱ Χαλκιδεῖς. τον μέντοι Κλεόμαχον ἀποθανεῖν συνέτυχε• τάφον δ’ αὐτοῦ δεικνύουσιν ἐν ἀγορᾷ Χαλκιδεῖς, ἐφ’ οὗ μέχρι νῦν ὁ μέγας ἐφέστηκε κίων•„Клеомах је с тесалским одредом отишао у рат против Еретријаца као савезник Халкиђана; а у то је време било јасно да су Халкиђани јаки у пешадији, али им је било тешко да издрже нападе непријатељске коњице. (...) Клеомах, узевши уз себе неке од најбољих Тесалаца, напао је у сред непријатељске коњице и натерао их у бекство; видевши то, и њихови хоплити окренуше се у бег, тако да су Халкиђани на јуриш победили. Међутим, случајни је и Клеомах ту погинуо и Халкиђани показују његов гроб на агори, изнад кога се и данас уздиже високи стуб”.
На другом месту Плутарх спомиње знаменито надметање Хомера и Хесиода поводом погребних игара организованих поводом погибије халкидског јунака по имену Амфидамант. Плутарх каже да је тај Амфидамант погинуо у борби за Лелантску долину након што је извршио неколико јуначких дела борећи се против Еретријаца:Плутарх, Гозба седморице мудраца, 10 (= Moralia 153f–154a).
ἀκούομεν γὰρ ὅτι καὶ πρὸς τὰς Ἀμφιδάμαντος ταφὰς εἰς Χαλκίδα τῶν τότε σοφῶν οἱ δοκιμώτατοι ποιηταὶ συνῆλθον• ἦν δ’ ὁ Ἀμφιδάμας ἀνὴρ πολεμικός, καὶ πολλὰ πράγματα παραχὼν Ἐρετριεῦσιν ἐν ταῖς περὶ Ληλάντου μάχαις ἔπεσεν.„Чули смо да су се код Амфидамантовог гроба једном срели најзнаменитији песници. Овај Амфидамант био је ратни јунак и многа дела је извршио у борбама с Еретријцима око Лелантске долине”.
Ово Плутархово казивање често се повезивало с песничким надметањем за које Хесиод у Пословима и данима каже да је одржано у част покојног Амфидаманта и да је у њему и он сам учествовао, али не спомиње Хомера нити Амфидаманта повезује с Лелантским ратом:Хесиод, Послови и дани, 654–656.
ἔνθα δ’ ἐγὼν ἐπ’ ἅεθλα δαίφρονος ἈμφιδάμαντοςΧαλκίδα τ’ εἴς ἐπέρησα• τὰ δὲ προπεφραδμένα πολλὰἄεθλ’ ἔθεσαν παῖδες μεγαλήτορος•„А тад сам ја на игре мудрога Амфидаманта прешао у Халкиду: а многе су објавили и одредили награде синови великодушна јунака”.
Страбон (око 63. п. н. е.–23. наше ере) у својој Географији каже да су та два полиса, Халкида и Еретрија, некада одржавали пријатељске односе те да су се због тог свог некадашњег пријатељства по избијању рата обе стране споразумеле око неких услова ратовања, посебно око тога да се неће служити бацачким справама.Страбон, Географија, X, 1, 11–12.
τὸ μὲν οὖν πλέον ὡμολόγουν ἀλλήλαις αἱ πόλεις αὗται, περὶ δὲ Ληλάντον διενεχθεῖσαι οὖδ’ οὕτω τελέως ἐπαύσαντο, ὥστε τῷ πολέμῳ κατὰ αὐθάδειαν δρᾷν ἕκαστα, ἀλλὰ συνέθεντο, ἐφ’ οἷς συστήσονται τὸν ἀγῶνα. δηλοῖ δὲ καὶ τοῦτο ἐν τῷ Ἀμαρυνθίῳ στήλη τις, φράζουσα μὴ χρῇσθαι τηλεβόλοις.„Ти су градови углавном живели у међусобном пријатељству, а ни кад су избиле размирице око Лелантске долине нису сасвим прекинули односе да би свако по свом нахођењу водио рат, него су се договорили о условима ратовања. То показује и једна стела у Амаринту, којом се забрањује употреба бацачких справа”.
На сличан споразум указује и песник Архилох из 7. века п. н. е., други савременик који алудира на Лелантски рат. Он казује како „ратоборни господари еубејски” у предстојећој бици неће користити лук и стреле или праћке, него само мачеве:Архилох, Anthologia lyrica Graeca 12, 3 (Diehl) = Плутарх, Тезеј V, 2–3.
Οὔ τοι πόλλ’ ἐπὶ τόξα τανύσσεται οὐδὲ θαμειαί σφενδόναι, εὖ’ ἄν δὴ μῶλον Ἄρης συνάγηι ἐν πεδίωι• ξιφέων δὲ πολύστονον ἔσσεται ἔργον ταύτης γὰρ κεῖνοι δάίμογές εἰσι μάχης δεσπόται Εὐβοίης δουρικλυτοί...„Неће много стрела бити извучено, нити ће се праћке често затегнути, кад год да се у долини битка заподене; уместо тога напор ће највећи поднети мачеви, јер том су начину ратовања вични ратоборни господари еубејски”.
Научници су на темељу ових писаних извора и читавог низа различитих археолошких налаза реконструисали опште контуре Лелантског рата.
Археолошки налази