Крес (Кресник)240x240п|Ватра као главни симбол КресникаПантеон:Словенски пантеонФункција:Бог летњег сунца, ватре и плодностиСвети симболи:Ивањски кресови, златни коњ, секираПребивалиште:Светска гора (Девета дежела)Повезани концепти:Перун, Велес, Ивањдан Крес (такође Кресник) је соларно божанство и митски херој у митологији Јужних Словена, чији је култ највише остао забележен у фолклору Словеније, Истре и Хрватског Загорја Mikhailov 2002, стр. 45–48.. Крес је нераскидиво повезан са ватром, летњом дугодневницом (солстицијем) и плодношћу Šmitek 2004, стр. 112–115.. Као божанство које доноси светлост и топлоту, он представља врхунац сунчеве моћи током године.

Током векова и под утицајем христијанизације, лик овог божанства је постепено деградиран. Данас га у народним предањима најчешће налазимо трансформисаног у митског краља, епског хероја или чак у сеоског шамана (крсника) који има магијске моћи и штити заједницу од злих сила Бошковић-Стули, Маја (1960). „Крсник-кресник у народном вјеровању Истре”. Народна умјетност, 1, стр. 23–35.. Упркос томе, његови атрибути су остали дубоко укорењени у свести народа, посебно кроз летње ритуале.

Етимологија Име Крес потиче од прасловенског корена *krěsъ, што је означавало искру, ватру или саму обредну ломачу Mikhailov 2002, стр. 52.. Овај корен је очуван у савременом глаголу кресати (стварати искру помоћу кремена) и у именици крес, која се у многим словенским језицима и данас користи као назив за велику обредну ватру која се пали усред лета . Такође, поједини лингвисти указују на могућу повезаност са кореном речи за васкрсавање, обзиром да Сунце након дугодневнице метафорички мења свој циклус.

Митологија и космичко дрво десно|мини|240x240п|Сјајно летње Сунце на плавом небу, усликано током дана. У древним народним песмама Кресник се описује као златокоси херој или краљ са златним рукама (што директно симболизује сунчеве зраке) који живи на врху Светске горе или у крошњи Дрвета света . Ово дрво, најчешће замишљено као огромни храст, представљало је осовину света у словенској космологији. Кресник седи на његовим горњим гранама, често поред златне јабуке која симболизује само Сунце.

Главни митолошки сиже обухвата његову непрестану борбу против змаја или змијоликог бића из подземног света. Ово биће, које борави у корењу Дрвета света, јасна је алузија на хтонског бога Велеса. У миту, змај Креснику краде стоку (воду) или жену по имену Марјетица, након чега га Кресник проналази и побеђује користећи громове, муње и ватрено оружје. Овом победом он ослобађа плодну летњу кишу која натапа земљу и доноси родну годину Belaj 2007, стр. 210.. Због ових карактеристика, у упоредној митологији често се повезује или чак поистовећује са врховним богом Перуном или његовим сином Сварожићем .

Упоредни приказ божанстава Како би се боље разумела улога Креса, у табели испод је приказан његов однос са осталим кључним божанствима словенског пантеона: БожанствоГлавни митски симболПримарна улога и функцијаКресИвањска ломача (крес)Летње сунце, светлост, киша и аграрна плодностПерунГром, муња и храстВладар неба, космичка правда и војна силаВелесЗмија, рогови и водаПодземни свет, заштитник стоке, трикстер и магија

Шаманска традиција: Крсници и кудлаци Како је стара вера бледела, мит о богу Креснику се преселио на обичне смртнике. У областима Истре, Словеније и Кварнера развило се веровање у крснике — људе обдарене натприродним моћима који су штитили своја села од зла. Према народном предању, крсник се препознаје на рођењу јер се рађа у белој постељици (кошуљици), док се његов главни непријатељ, зли кудлак (повезан са вампирима и демонима болести), рађа у црвеној или црној постељици.

Када наступе ноћи, а посебно током промене годишњих доба, душа крсника напушта тело и претвара се у белу животињу (најчешће у белог пса, вола или коња). У том астралном облику, он се на раскршћима бори против кудлака, који узима облик црне животиње. Ако крсник победи, година ће бити родна и село ће бити поштеђено болести; ако изгуби, уследиће град, суша и глад.

Први писани траг о овом феномену забележио је познати словеначки полимат Јанез Вајкард Валвазор у свом монументалном делу Слава војводине Крањске из 1689. године. Валвазор је описао људе који су тврдили да ноћу у духу путују и боре се против вештица и демона како би одбранили летину.

Христијанизација и летњи обичаји Са доласком хришћанства, култ бога Креса супституисан је култом Светог Јована Крститеља (Ивањдан), што је олакшано не само преклапањем датума празника већ и сличношћу самог имена у народном говору (Кресник — Крститељ) Ovsec, Damjan J. (1991). Slovanska mitologija in verovanje. Ljubljana, str. 88.. Празник се славио у време летњег солстиција, када је дан најдужи.

Главни пагански обичај који је преживео хиљадама година јесте паљење ивањских ватри, које се у многим крајевима и даље називају кресови. Ове огромне ломаче палиле су се на узвишењима како би „помогле” Сунцу које након дугодневнице почиње да слаби и да се спушта на хоризонту. Народ је певао песме, плесао у колу и прескакао ове ватре ради здравља и ритуалног прочишћења Чајкановић 1994, стр. 67–70.. Поред прескакања ватре, чест обичај је био и спуштање запаљеног дрвеног точка низ брдо, што је још један директан симбол соларног кретања.

Види још

Словенска митологија Перун Велес Ивањдан

Литература

Belaj, Vitomir (2007). Hod kroz godinu: Pokušaj rekonstrukcije prahrvatskoga mitskoga svitanja. Zagreb. Mikhailov, Nikolai (2002). Mythologia Slovenica. Udine. Šmitek, Zmago (2004). Mitološko izročilo Slovencev. Ljubljana. Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. Београд.

Референце