мини|371x371п|Румунски ћилим, Уздин, прва половина 19. века. Румунски ћилим један је од експоната Одељења за етнологију Народног музеја Панчево.
Опис У Јужном Банату, са сложеним културним прожимањима, плодност тла давала је економску сигурност која се одразила на све облике живота. Народна радиност обележена је разноврсним бојама и орнаментиком које истовремено сведоче о јединству и карактерним обележјима традиционалних култура ентитета. Из целине етнолошког материјала, од вунених текстилних израђевина, на којима су примењене традиционалне технике ткања и орнаментисања, у стилском и естетском погледу издвајају се ћилими, које говоре о међусобном утицају и прожимању свих ентитета овог подручја стварајући један нови квалитет заједништва: банатски ћилим.
Народно ћилимарство у Банату било је условљено развијеним сточарством, а највиши домет ткалачке вештине жена овог подневља био је изражен у ткању ћилима. Орнаментика код старијих ћилима је углавном геометријска, а ћилими ткани у новије време одликују се претежно вегетабилном орнаментиком. Иако према техници ткања и орнаментици, на овом подручју су српски и хрватски ћилими веома слични, у додиру са румунском културом постају богатији у шаренилу боја.
Сваки ћилим, као књига, као сликовно писмо, може да се чита. Они нису само израз уметничког стваралаштва, већ жена, ткаља, шарама је износила своја лична, а и колективна осећања. Зато рођени и васпитавани у истој средини су могли да га читају, осећају и знају да препознају његову намену. Као такав, ћилим је пратио важне тренутке у животу човека.
„Ћилимчетом” се покривала колевка, по потреби и дете се завијало, касније се чувало као успомена. Као део мираза девојка га је уносила у будућу кућу. Нису га добијали на поклон само одређени учесници у сватовским обичајима, већ је често био коришћен приликом приватних и државничких контаката у улози дара, откупног средства или слично, што указује на његову материјалну и естетску вредност.
Види још
Народни музеј Панчево
Референце
Категорија:Експонати Народног музеја Панчево