Сивоглава гуска () је врста птице из реда Anseriformes, из племена Tadorninae и потпородице Anserinae. Може се пронаћи у Аргентини и Чилеу.
Таксономија и систематика Сивоглаву гуску формално је описао енглески адвокат, зоолог и орнитолог Филип Склејтер 1857. године у „Proceedings of the Zoological Society of London pt.25, no.334, p.128“.
Chloephaga потиче од старогрчких речи „khloē“ „трава“ и „ј-phagos“ „једе траву“. Специфични епитет poliocephala потиче од грчких речи „πολιος“ „polios“ „сива“ , „белкаста“ , „бела“ и „κεφαλη“ „kephalē“ „глава“ .
Сивоглава гуска је монотипски таксон.
Опис Сивоглава гуска је од 50-60 цм дугачка. Мужјаци теже 1,62-2,27 кг, женке 1,47-1,49 кг. Одрасли имају исто перје. Глава и врат су им сиви, горњи део леђа и груди кестењасти са финим пругама, бокови са црним и белим пругама, а стомак бео. У лету њихова црнкаста крила показују беле предње и задње мрље и метално зелени спекулум. Кљун им је црн, а ноге и стопала наранџасти са црним ознакама. Риђа подручја код младунаца су много тамнија, пруге на леђима и грудима су јаче, а спекулум тамносмеђкаст.
Распрострањеност и станиште Сивоглава гуска је птица јужног конуса Јужне Америке, од централног Чилеа и провинције Буенос Ајрес у Аргентини, јужно до Огњене Земље. Такође се јавља као луталица на Фокландским острвима и тамо се гнезди.
Лети првенствено насељава пропланке у влажним шумама јужне букве (Nothofagus sp.) око језера и мочвара, на острвима у унутрашњости, близу обале и на вишим теренима. Зими преферира ливаде и пашњаке.
Гнежђење Сезона гнежђења сивоглаве гуске почиње од октобра до новембра, а у неким подручјима траје до марта. Гнезди се појединачно или у малим, растреситим групама. Гнезда се постављају у шупљину дрвета, на пањ или у високој трави и обложена су паперјем. Величина легла је четири до шест јаја. Мужјаци чувају женке током периода инкубације који траје око 30 дана. Време потребно да се младунци оперјају није познато. Исхрана Сивоглава гуска се скоро у потпуности храни вегетаријанском храном. Студија њене исхране на зимовалиштима у Аргентини показала је да се храни углавном на пожњевеним пољима пшенице, кукуруза, сунцокрета и сирка. Једна студија током јужног лета у Огњеној земљи показала је да се сивоглава гуска тамо хранила лишћем и меснатим плодовима. Црвена враниња (Empetrum rubrum) била је доминантно воће и исхрани сивоглаве гуске.
Вокализација Мужјаци и женке сивоглаве гуске имају различите вокализације: мужјаци испуштају тихе звиждуке сличне паткама звиждарама, а женке испуштају оштре ноте кикотања.
Миграција Сивоглава гуска гнезди се јужно од 37° јужне географске ширине у Чилеу и западној Аргентини. Зими се велики део популације сели даље на север у Чилеу и на аргентинске пампе.
Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је проценила сивоглаву гуску као најмање угрожени таксон. Има велики ареал и, иако је величина њене популације непозната, сматра се да је стабилна. Нису идентификоване непосредне претње. Зимска истраживања на североистоку Аргентине проценила су да тамо може бити преко 150.000 јединки. Врста је релативно слободна од људског прогона на местима за гнежђење, али је зими прогоне пољопривредници који је сматрају конкурентом њиховој стоци.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala eBird Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala Birds of the World Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala Avibase Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala The IUCN Red list Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala The BirdLife DataZone Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala All about birds Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala Oiseaux Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala Flickr Сивоглава гуска Chloephaga poliocephala Xeno-canto
Категорија:Пловуше Категорија:Пловке Категорија:Гуске Категорија:Chloephaga Категорија:Таксони које је описао Филип Склејтер Категорија:Птице описане 1857. године Категорија:Птице Јужне Америке