мини|Окер гроб Јамне културе, енеолит. Језгро Јамне културе или културе гробова са јамама, како се још назива, формира се у области доње Волге и у западној зони Каспијског мора.

Назив и површина Назив културе потиче из руског језика, пошто су археолошки феномен сахрањивања покојника у јамама под хумкама први уочили и издвојили руски археолози 1916. године.

Популација која је користила ову основну праксу сахрањивања ширила се на површини од око 3000 квадратних километара, од доње Волге до иза планине Урала на истоку, Каспијског мора и Кавказа на југоистоку. У правцу југозапада достижу северну обалу Црног мора, допирући и до Молдавије, Влашке, Баната и Трансилваније. Јужно од Дунава, многи примери јамног сахрањивања под хумкама забележени су у Бугарској, са својим максималним допирањем ка југу до врха Странџе на Родопима. Велике концентрације тумула такође се срећу у Мађарској, источно од реке Тисе, као и на простору српског дела Баната, што представља крајњу западну границу простирања ових погребних обичаја.

Карактеристике Идентитет овог археолошког феномена дефинисан је основним карактеристикама: земљане хумке подигнуте су изнад овалних или правоугаоних јама; полагање окера у гробу је код покојника или преко њега; монотони строг инвентар се састоји од сребрног, ређезлатног накита, понекад израђеног и од електрума, бакра, бронзе или кости; посуђе је веома ретко; оружје је направљено од бакра или бронзе, камена и кремена. Обред се пажљиво, као по неком канону, понавља сваки пут у истом облику. У питању је веома покретљива култура чији носиоци стално мењају место и област пребивања, крећући се у потрази за бољим испашама.

Мобилност ове заједнице огледа се у широко распрострањеном идентичном погребном обреду, недостатку пратећих насеља, положају хумки у степским пределима без много воде и друго. Једна од главних компоненти у целом концепту сахрањивања Јамне културе је израда гробне коморе као идеје последњег пребивалишта, куће–дома. Јаме и скелети су углавном оријентисани правцем запад–исток, са лобањом на западу. Највећи број скелета припада мушкарцима, а њихов проценат расте када је реч о примарним, првим сахранама, над којима се подизала хумка. Реч је о типично мушкој друштвеној организацији. На основу лингвистичких истраживања, а у новије време и генетских, припадници ове културе сматрају се првим Индоевропљанима.

Појава Јамне културе означила је низ дубоких промена у друштвеним и идеолошким основама енеолитских заједница средње и источне Европе. Њихове посредне и непосредне утицаје први су осетили припадници Трипољске културе, у областима северно од Црног мора. Негде на том простору формиран је веома јак секундарни центар носилаца индоевропске сеобе. Након стабилизације овог супстрата, отпочета је миграција индоевропског становништва даље према западу, која се одвијала у неколико таласа, обухватајући читаво подручје северне, средње и југоисточне Европе.

Фазе Јамне културе Дефинишу се најмање две фазе Јамне културе сахрањивања под хумкама. Прва датира између 3300―3050/3000. године пре нове ере, а друга од око 3050―3000. до 2600―2550. године пре нове ере.

Прва фаза осликава процес коегзистенције и акулутурације са локалним доминатним културама. Погребни обичај није стандардизован. Покојници су се сахрањивали под мањим хумкама, у згрченом положају на боку, или у опруженом положају, што је наслеђе претходне епохе. Гробне раке су више овалне него правоугаоне. Окер се ретко користио. Гробни прилози су били ретки и чиниле су га углавном посуде, локалне производње или донете са стране. Заступљен је био модел размене добара са домаћим становништвом.

Највећи број гробова Јамне културе на простору западно од Црног мора и источним деловима Панонске низије припада другој фази што се повезује са моделом доминације над локалним популацијама и њиховом асимилацијом. Покојници су положени у опруженом положају са савијеним коленима, у правоугаоној гробној раци са дрвеним покривачем. Сиромашни прилози су били правило, а када их је било, преовлађивали су спирални украси за косу. Преовлађивале су мушке сахране. Честа је била употреба окера. Посуде од глине су биле веома ретке, супротно од претходне фазе, а када су се појављивале, у питању су биле посуде са врпчастим орнаментом.

Широм Мађарске, Румуније, Бугарске и српског дела Баната, хумке су подигнуте преко насеља Баден–Коцофени или Баден–Костолачке културе. Такав случај је забележен приликом ископавања хумке код Јабуке, 1981. године. На основу тридесет извршених ради–карбонских анализа узорака, највећи број гробова ове групе има С14 датуме који се уобичајено крећу у опсегу од око 3050—3000. године пре нове ере до око 2880. године пре нове ере, слично као и датуми добијени на простору источне варијанте Јамне културе. Одређени део гробова Јамне културе има С14 датуме у опсегу око 2880. до 2580. године пре нове ере. Ова потенцијално трећа фаза огледа се у наставку практиковања типичног обичаја класичне фазе.

На основу резултата археолошких истраживања Народног музеја Панчево, уочљиво је да нема више примарних сахрана, све чешће су секундарне сахране и то са покојницима у згрченом положају на боку или опруженом положају, под утицајем Катакомбне културе сахрањивања под хумкама. Ова последња фаза осликава разуђивање широко распрострањеног феномена Јамне културе. На основу обичаја сахрањивања, правоугаоног облика раке, постојање дрвене конструкције, положаја скелета у гробу, могућег остатка простирке, употребе окера, као и налаза украса за косу, који би могли бити део гробног инвентара, откривени скелетни остаци на локалитету Ливаде код Панчева, културнохронолошки се смештају у оквире западне варијанте Јамне културе и то у време њене „класичне” фазе, Јамне културе у стриктном значењу, која на овим просторима трајала у периоду од 3050―3000. до 2600—2550. године пре нове ере.

Види још

Народни музеј Панчево Локалитет Ливаде Јамна култура

Референце

Литература

Ђорђевић, Ј. и Ђорђевић, В. 2016. Ливаде код Панчева. Средњовековна црква и некропола на енеолитској хумци. Резултату археолошких истраживања 2009―2014. године. Каталог уз изложбу. Панчево: Народни музеј Панчево. Ђорђевић, Јелена и Војислав . Панчево: Народни музеј Панчево.

Категорија:Археолошке културе у Србији Категорија:Народни музеј Панчево