Бој на Вртијељци вођен је на брду Вртијељка близу Цетиња између млетачких нерегуларних снага и надирућих османских трупа 7. маја 1685. године на почетку Морејског рата. Млетачке снаге чинили су борци из околних области, укључујући чету познатог хајдука Баја Пивљанина, као и припаднике неколико хришћанских племена. Велику османску војску предводио је скадарски санџак-бег Сулејман.
Увод Скадарски везир Сулејман-паша Бушатлија спремао се да казни Црногорце (османске поданике), који су помагали Млетачкој републици, главном османском непријатељу у Морејском рату. Сулејман је поручио Црногорцима да ће их, „због њихових веза са Морлацима и хајдуцима”, све истребити. Вође Куча, Климената и других племена из Брда су позвани и посећени од стране Сулејмана, који је узео 12 талаца од њих и затворио их у Скадру. Црногорци су се налазили на самој млетачко-османској граници (крајини), источно од Боке которске (млетачке територије) и западно од Скадарског санџака.
Познати хајдук Бајо Пивљанин служио је са својом четом Млетачкој републици у Боки которској током Критског рата и био је послат у залив (1684. године) како би заштитио то подручје од Османлија.
Бој Црногорци су обавестили млетачког провидура Антонија Зена, који је убрзо окупио око 1.200 бораца (1.560 према Павлу Ровинском), укључујући Црногорце, Маињане и Приморце, под командом надинтенданта Бошковића, харамбаше Баја Пивљанина и гувернадура Грбља. Сулејманове велике снаге прешле су реку Морачу и упутиле се ка Цетињу, док су им хајдуци пожурили у сусрет. Сукобили су се на брду Вртијељка 7. маја 1685. године.
Хајдуци су поражени од Османлија, а Бајо је погинуо. Зено је известио о губицима од 22 Паштровића, 27 из которске околине и „још горе за Црногорце, Поборце и Маињане”, али није на сличан начин споменуо губитке хајдука. Вуле Суботић, барјактар Бајове чете, испричао је да су хајдуци носили ратну заставу са млетачким симболима и да је од 80 хајдука преживело само 10.
Последице и оцене Тврди се да су победничке Османлије парадирале са 500 одсечених глава кроз Цетиње након боја, као и да су напали Цетињски манастир и дворац Ивана Црнојевића.
Сулејман је Бајову главу послао султану као велики ратни трофеј. Значај ове битке огледа се у чињеници да су главе Пивљанина и његових хајдука красиле улазни хол сараја у Цариграду, те да је Сулејман због ове победе унапређен у звање паше. Одсечене главе однесене су у Цариград као доказ о обављеном задатку и тријумфалној победи над непријатељем. Само су главе значајних, истакнутијих одметника, чија су имена и дела била добро позната, имале овакав третман. Главе хајдука су се иначе набијале на градске палисаде или на кочеве поред путева и раскрсница. То што је уз Пивљанинову главу у Цариград послато и више других хајдучких глава првенствено се може објаснити жељом Османлија да јавно прикажу слом једног значајног покрета који им је задавао много мука.
Вест о боју забележена је у Риму 27. маја 1685. године: „погинула су два храбра вође, један по имену Бајо, пријатељ капетана Јанка, и други, капетан Вуковић Арбанас”; извор наводи да је пораз уследио услед издаје Црногораца у бици. Историографија је подељена по питању да ли су Црногорци заиста издали хајдуке у овом боју; неки верују да су, како би избегли одмазду, Црногорци обећали главу Баја Пивљанина, а потом издали хајдуке на бојном пољу. Историчар Радован Самарџић допушта могућност да су можда Дубровчани проширили вест о наводној издаји Црногораца како би прикрили сопствену неславну улогу у овом догађају. Према речима Јована Томића, Антонио Зено је два пута писао Сенату о бици, не спомињући издају Црногораца ни на једном месту.
Наслеђе
Види још Велики турски рат Морејски рат
Референце
Литература
Категорија:Цетиње Категорија:Османске битке Категорија:Историја Црне Горе под Османским царством Категорија:Црногорске битке