Локалитет Старчево Град представља локалитет од изузетног значаја. Налази се северозападно од Старчева, на удаљености око 2,2 километара од центра.
Смештен је на северном делу потеса „Град” и „Џомбе”, на северозападној периферији Старчева и простире се до првих кућа у селу.
О локалитету Просечна надморска висина локалитета је 74,8 метара. Приближне димензије су 280×140 метара, а координате централне тачке су: 7475813 / 4964160.
Према површинским налазима локалитет је вишеслојан. Прикупљено је 297 уломака грнчарије из праисторијског (неолит 78%, старије гвоздено доба 1%), античког (11%) и средњовековног периода (7—8. век 1%, 11—13. век 9%). Пронађен је и део камене секире и већа количина ломљеног камена.
Локалитет се налази на простору старог ископа циглане, реч је о познатом епонимном налазишту „Град” неолитске старчевачке културе. Године 1909. са овог локалитета је за Градски музеј Вршац откупљена једна колекција предмета од сакупљача старина Карла Бема из Беле Цркве. Случајни налази из ископа циглане у Старчеву, међу њима и бројни фрагменти сликане керамике, стигли су 20-тих година 20. века у музеје у Београду и Панчеву. Убрзо после тога, 1928. године, уследила су и прва археолошка ископавања локалитета Град Старчево, која је обавио М. Грбић. Истраживања већег обима, којима су руководили В. И. Фјукс, Х. Голдман, Р. В. Ерих и М. Грбић (Америчка школа за праисторијска истраживања и Хисторијско–уметнички музеј, данас Народни музеј Београд), спроведена су 1931. и 1932. године.
После више од три деценије, 1969—1970. године, организована су и ревизиона ископавања под руководством Д. Гарашанин и Р. В. Ериха (Народни музеј Београд и Смитсоновски институт). У циљу заштите налазишта и стицања нових сазнања о епонимном локалитету, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву спровео је, под руководством М. Живковић, ископавања 2003, 2004. и 2007. године. Осим монографије Д. Гарашанин у којој су публиковани покретни налази из јама земуница и на основу тога учињен први покушај периодизације старчевачке културе, детаљни резултати и документација досадашњих истраживања овог налазишта нису објављени. Приликом поменутих ископавања, осим насеља и некрополе из времена старчевачке културе констатовани су и насеље из периода млађег неолита и некрополе са урнама из периода бронзаног доба и халштата. Регистровани су и налази из млађег гвозденог доба неколико сарматских гробова. Утврђени су и спорадични налази раносредњовековне грнчарије.
Материјал са ископавања 1928, 1931—1932. и 1969—1970. године чува се у Народном музеју у Београду. Материјал сакупљен пре ископавања је једини старчевачки материјал са овог налазишта који се данас налази у Народном музеју Панчево. Део налаза са ископавања 1931. године однесен је у Пибоди музеј у Харварду, а материјал прикупљен пре Првог светског рата налази се у Градском музеју Вршац.
Локалитет је стављен под заштиту државе 1958. године, а 1990. је проглашен за локалитет од изузетног значаја.
Галерија
Види још
Народни музеј Панчево Омољица
Референце
Литература
Grbić 1930; Hewkes, Goldman i Ehrich 1933: 33-52; Грбић 1933: 421; Јанкулов 1936: 250-251; Millker 1937: 107-108; Грбић 1939: 50-51, Табела 1/1-8; Milojčić 1950: 108-118; Гарашанин и Гарашанин 1951: 93; Aranđelović-Garašanin 1954; Ehrich 1977: 59-67; Прикић и Јоанович 1978: 42-43; Clason 1980: 142-173; Živković 2005: 29-57; Живковић 2008а: 11; Живковић 20086: 107-126; Јованов 2012: 11-17.
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Грађевине у Панчеву Категорија:Народни музеј Панчево