Месечева медуза (лат. Aurelia aurita позната као ухати клобук) је широко распрострањена врста морских медуза које припадају породици Ulmaridae и роду Aurelia. Годинама се веровало да је род Aurelia заправо само 1 врста медузе која је распрострањена по целом свету, али се у новијим истраживањима доказало да у том роду има бар 28 других врста. Све те врсте на око изгледају исто, али су различите по структури ДНК.

Опис и изглед Што се тиче величине, месечева медуза може варирати, али су одрасле јединке обично у распону од 20 до 40 центиметара у пречнику. Састоје се од чак 95% воде и веома су мекане, имају текстуру која подсећа на желатин. Као и свака медуза, немају кости, крв, мозак ни срце. Сва та унутрашњост је замењена супстанцом која се зове мезоглеја. Мезоглеја подржава ове медузе и даје им њихов препознатљив изглед. Доста су провидне и тешко их је уочити у океану. Имају провидно звоно у облику тањира са ресама кратких и нежних пипака који висе са ивице звонца. Препознатљиве су по 4 гонаде (полне жлезде које производе полне ћелије) које су због провидности веома уочљиве и карактеристичног су облика (попут потковице) и боје (најчешће су жуте, ружичасте, беле или плаве).

Месечева медуза је усамљена врста, обично су саме или у малим групама. Слободно пливају, и крећу се пулсирањем тела, које је у облику звона. Међутим, то кретање је ограничено и она плута са струјом, чак и кад плива. Плива у приобалним подручјима, често се може наћи док плива на пучини или је насукана на обалама.

Хране се сакупљањем планктона, ларве, мале рибе и мекушаца које уноси у тело уз помоћ цилија (структура слична људској коси) које прекривају цело тело и транспортују храну до уста. Користи жарне ћелије да сакупи плен и мале рибе.

Спада у врсту медуза чији су убоди безопасни за људе. Иако у себи имају отров, он је доста слаб и не може да прође кроз људску кожу, чак га већина људи и не осети. Након контакта са овом медузом може се створити блага иритација коже и трзање мишића. Убод је сличан жарењу на коприву.

Репродукција Сложен животни циклус месечеве медузе смењује се између стадијума бентосног полипа и пелагичне медузе. Он укључује и полну и бесполну репродукцију.

Медузе, које су полна генерација (постоје и мушке и женске), кад су довољно сазреле започињу репродукцију. Мушке јединке ослобађају гамети у воду, а женске задржавају гамети у гастралним шупљинама где долази до оплодње. Развијају се планула ларве. Плануле су ситне и покретне ларве које пливају кратко време па се населе на чврсту подлогу, где се трансформишу у полип. Након тога полипи се размножавају бесполно. У том процесу је најбитнија стробилизација (тад се полип сегментира у више дискова). Сваки тај диск се одваја као ефира, то јест мала медуза.

Ареал Месечева медуза је семикосмополитска врста. Најчешће се могу пронаћи у топлим, тропским морима, оптимална температура им је у распону од 9 до 19°C, али се могу наћи и у регијама температуре од -6 до 31 °C. Салинитет одређује да ли ће им тело бити савијеније или равније.

Плива у Атлантском, Индијском и Тихом океану, као и на обалама Средоземља Европе, Карибима, Канаде, Енглеске... Налазе се у приобаљу и око плажа, али се могу наћи и око коралних гребена, где хватају храну.

Референце

Спољашње везе

Aurelia aurita — опис врсте Истраживање о врсти Aurelia aurita Aurelia aurita — Marine Biodiversity Aurelia aurita — Animal Diversity Web