Римски гувернер је био званичник изабран или именован да буде главни администратор римског права у једној или више од многих провинција које су чиниле Римско царство.

Назив у римском правном језику је био rector provinciae, без обзира на конкретне титуле, што такође одржава суштински и стратешки статус провинције и одговарајуће разлике у ауторитету.

Дужности гувернера Гувернер било које римске провинције увек је имао четири задатка.

За почетак, био је одговоран за порезе. Као финансијски агент Сената, морао је да надгледа локалне власти и приватне пореске службенике, као и сакупљаче пореза (publicani). Да би олакшао ствари, гувернер је могао да кује новчиће и преговара са богатим институцијама (нпр. храмовима) које су могле да авансирају новац. Његов други задатак био је посао рачуновође: прегледао је књиге и надгледао велике грађевинске пројекте. Поред ових финансијских задатака, гувернер је био врховни судија провинције. Жалба није била немогућа, али је путовање до Рима било скупо. Требало је да путује кроз главне округе своје провинције како би спроводио правду у градовима у којима се одржавају судске већа. Коначно, командовао је војском. У важнијим провинцијама, она се могла састојати од легија; али другде су постојале само помоћне снаге (auxiliaries).

Историја римских гувернера У време касне републике, број провинција се брзо повећавао, па је Помпеј Велики предложио нови закон, Lex Pompeia de provinciis, по којем су бивши претори и конзули били обавезни да постану гувернери пет година након што су преузели функцију (53). Мање-више у исто време, он је сам себе изабрао за гувернера неколико провинција, којима није управљао он сам, већ његови представници, легати.

Цар Август је копирао ову идеју када је променио царство, које је до тада владало као република, у монархију. Постављен је за гувернера скоро свих провинција са легијама, а за управљање њима користио је легате. У исто време, остатком царства управљали су проконзули.

Под Доминатом, цар Диоклецијан је 293. године нове ере започео реформе покрајинске администрације које су завршене под царем Константином Великим 318. године. Константин је потпуно уклонио војне команде гувернера (као део реформи), процес који је започео под Диоклецијаном. У оним провинцијама где су били стационирани војници, dux (латински за вођу) је командовао граничним војним јединицама. Неки duces су командовали јединицама у неколико провинција: надгледали су их diocesan vicars. Теренским јединицама је командовао comes (пратилац), а касније врховни војни команданти, magistri militum.

Типови римских гувернера Постојале су три врсте гувернера

Проконзули Oви људи нису били бивши конзули, већ бивши претори. Управљали су сенатским провинцијама и обично су служили дванаест месеци. Само богате провинције - Азија и Африка - имале су право на проконзула који је заиста био бивши конзул

Legati Augusti pro praetore Ови људи су служили у царским провинцијама са војскама (царским провинцијама). Обично је њихов мандат трајао тридесет шест месеци, мада је цар Тиберије преферирао дуже мандате.

Praefectus мини|252x252п|Новчић Понтија Пилата У неколико неважних провинција, именовани су префекти. Обично су ови војници управљали деловима већих провинција. Најпознатији пример је Понтије Пилат, који је управљао Јудејом, анексом Сирије. Префекти нису били сенатори већ витезови. Египтом је такође управљао префект, не зато што је био неважан, већ зато што је био царев посед. Када је Септимије Север освојио Месопотамију, користио је исту конструкцију. Након средине првог века, префекте су постепено замењивали прокуратори (осим у Египту). Једина разлика је у томе што су префекти били војници, а прокуратори фискални службеници. То говори нешто о успеху Pax Romana.

Референце

Категорија:Антички Рим