Греко-будизам

Греко-будизам или грчко-будизам био је будизам у оквиру хеленистичке ере јужне и централне Азије, што је довело до развоја грчког културног синкретизма између 4. века пре нове ере и 5. века нове ере у Гандари, која се налазила на подручју данашњег Пакистана и делова североисточног Авганистана. Иако греко-будистичка уметност показује јасне хеленистичке утицаје, већина научника не претпоставља да је грчки утицај на будизам Гандаре био значајан изван уметничке сфере.

Културни контакти између античке Грчке и будизма датирају још од грчких продора на Индијски потконтинент у време Александра Великог. Неколико година након Александрове смрти, најисточнији делови царства његовог генерала Селеука изгубљени су у рату са Мауријским царством под Чандрагуптом Маурјом. Мауријски цар Ашока прешао је у будизам и помогао ширењу религије широм своје државе, што је забележено у Ашокиним едиктима. На тај начин будизам је доспео до Грчко-бактријског краљевства, наследнице Селеукидског царства.

Историја Увођење хеленистичке грчке у централну Азију почело је након што је ту област освојио Дарије Велики и његово Персијско Ахеменидско царство. Он и његови наследници такође су освојили Анадолијско полуострво, које су у то време насељавале многе грчке културе. Када су се побунили, ти Грци су често били присилно пресељавани на крајњи исток Персијског царства, у провинције централне Азије. Када је Александар Велики 334. године пре нове ере освојио Ахеменидско царство и друге области централне Азије, затекао је многе Грке који су већ били настањени у најисточнијим деловима тог царства. Затим је кренуо у Панџаб. Александар је прешао реке Инд и Џелум, поразио краља Пора и поставио га за сатрапа након Битке на Хидаспу. Александрова војска се побунила и повукла дуж реке Беас када се суочила са Нанда царством, па зато није у потпуности освојила Панџаб.

Захваљујући пресељавању које је спроводило Персијско царство, Грчка култура је била успостављена на крајњем истоку Александровог царства. Он је основао неколико градова на својим новим територијама у областима Аму Дарје и Бактрије, а Грчка насеља су се даље проширила до Хајберског пролаза, Гандаре и Панџаба. Након Александрове смрти 10. јуна 323. пре нове ере, Дијадоси, основали су своја краљевства. Генерал Селеук основао је Селеукидско царство у Анадолији у централној Азији, и проширио га све до Индије.

Мауријско царство, које је основао Чандрагупта Маурја, прво је освојило Нанда Царство. Затим је Чандрагупта поразио Селеукидско царство током Селеукидско-мауријског рата. Као резултат тога, македонски сатрапи у долини Инда и Гандари прешли су под власт Мауријског царства. Поред тога склопљен је брачни савез па је Селеукова ћерка постала жена Чандрагупте ради јачања дипломатских односа. Сукоб је такође довео до тога да је Мауријско царство предало 500 ратних слонова Селеукидском царству, вероватно као надокнаду за људске губитке и штету насталу током рата.

Опадање и рушење Мауријског царства од стране Шунга царства, као и побуна Бактрије против Селеукидског царства, довели су до стварања Грчко-бактријског краљевства. Северно од њега, Грко-бактријанце наследило је Индо-грчко краљевство. Чак и када су ове хеленизоване области вековима касније освојили прво Јуеџи, затим Индо-Скити и Кушанско царство будизам је наставио да цвета у тим крајевима.

Будизам је у Индији вековима био једна од главних религија, све до великог препорода хиндуизма око 5. века. Преостала јака упоришта будизма, као што је Бенгал, углавном су нестала током исламских освајања Индије.

Култура

Александар Велики у Бактрији и Индији (331-325 п.н.е.) Када је Александар освојио Бактрију и Гандару ове области су можда већ биле под утицајем шраманских религијских традиција, вероватно будизма и џаинизма. Према легенди сачуваној у Палијском канону, двојица трговачке браће из Камсабхоге у Бактрији, Тапасу и Бхалика, посетили су Гаутаму Буду и постали његови ученици. Легенда каже да су се затим вратили кући и ширили Будино учење. Година 326. године пре нове ере Александар је освојио северни део Индије. Краљ Амби од Таксиле, познат као Таксил, предао је свој град, значајан будистички центар, Александру. Александар је затим водио битку против краља Пора из Паурава у Панџабу, познату као Битка на Хидаспу, 326. године пре нове ере.

Мауријско царство (322-183 п.н.е.) Мауријско царство је касније поразило наследничко Селеукидско царство током Селеукидско-мауријског рата. Као резултат тога сатрапи у долини Инда и Гандари, које су раније биле део Ахеменидског, Македонског и Селеукидског царства, прешли су под власт Мауријског царства. Ипак, одржавани су контакти са грчко-иранским суседима у Селеукидском царству. Цар Селеук и Никатор склопио је брачни споразум као део мировног уговора, а неколико Грка, међу којима и историчар Мегастен, боравило је на двору Мауријског царства.

Грчко присуство у Бакрији (325-125 п.н.е.) Александар је у Бактрији основао неколико градова и успоставио управу која је трајала више од два века под Селеукидским царством и Грчко-бактријским краљевством, све време у непосредном контакту са индијским територијама. Грци су слали амбасадоре на двор Мауријског царства, као што је био историчар Мегастен за време Чандрагупте Маурје, а касније је и Деимах за време његовог сина Биндусаре, који је опширнно извештавао о цивилизацији Индијаца. Мегастен је слао детаљне извештаје о индијским религијама, који су вековима кружили и били цитирани широм класичног света.

Индо-грчко краљевство и будизам (180. п.н.е.-10. н.е.) Северна Индија била је део Индо-грчког краљевства, чије је средиште било приближно око Александрије Есхате. Они су контролисали различите области северне Индије све до 10. године нове ере. Будизам је цветао под влашћу индо-грчких краљева, а претпоставља се да је њихов продор у Индију имао за циљ да заштити будистичку веру од верских прогона које је спроводило Шунга царство које је збацило Мауријце са власти. Зарманокебас је био шрамана који је, према античким историчарима као што су Страбон, Касије Дион и Николај из Дамаска, путовао у Антиохију и Атину док је Август владао Римским царством.

Антропоморфно представљање Буде Иако још увек постоји одређена расправа о томе, прве антропоморфне представе Буде често се сматрају резултатом грчко-будистичке интеракције. Пре ове новине, будистичка уметност је била аниконичка, што значи да је Буда приказиван само кроз своје симболе.

Ово избегавање антропоморфних приказа Буде развијен систем аниконичких симбола који су служили да га замене изгледа да је повезано са једном Будином изреком забележеном у Дига Никаји, која је обесхрабривала приказивање њега самог након смрти његовог тела.

Референце