Ентони Комсток ( - IPA ; 7. март 1844 – 21. септембар 1915) био је амерички борац против порока, поштански инспектор Сједињених Држава и секретар Њујоршког друштва за сузбијање порока (NYSSV), који се посветио очувању хришћанског морала. Противио се опсценој литератури, абортусу, контрацепцији, мастурбацији, коцкању, проституцији и патентним лековима. Термини „комстокерија” () и „комстокизам” () односе се на његову опсежну кампању цензуре материјала које је сматрао опсценим, укључујући контролу рађања која се рекламирала или слала поштом. Користио је своје позиције у Америчкој поштанској служби и NYSSV-у (у сарадњи са њујоршком полицијом) да би извршио бројна хапшења због опсцености и коцкања. Поред ових активности, учествовао је и у напорима за сузбијање преварних банкарских шема, поштанских превара и надрилекарства.

Живот 175px|мини|лево|Грб Ентонија Комстока Комсток је рођен у Њу Кејнану, Конектикат, као син Поли Ен (дев. Локвуд) и Томаса Ентонија Комстока.„”. The Sun (Њујорк, Њујорк). 22. 9. 1915. Као младић, пријавио се и борио за Унију у Америчком грађанском рату од децембра 1863. до септембра 1865. године. Служио је без већих проблема у чети Х, 17. конектикатском пешадијском пуку, али је приговарао због псовања својих сабораца.

Године 1867. преселио се у Њујорк, где је радио као портир, складишни службеник и продавац текстилне робе на велико. Такође је радио за Хришћанску омладинску асоцијацију (YMCA) у Њујорку. Дана 5. марта 1873. именован је за специјалног агента Америчке поштанске службе, позицију коју је обављао до јануара 1907. године.

Комсток је био ожењен Маргарет Хамилтон; заједно су имали двоје деце, ћерку Лили, која је умрла као одојче, и усвојену ћерку Адел. Живео је у Самиту, Њу Џерзи, од 1880. до 1915. године. Године 1892. саградио је кућу на адреси 35 Бикман Роуд, где је живео све до смрти 1915. године.

Спровођење Комстокових закона Године 1873. Комсток је основао Њујоршко друштво за сузбијање порока, институцију посвећену моралном надзору америчке јавности. Касније те године, Комсток је успешно утицао на Конгрес Сједињених Држава да донесе Комстокове законе, који су учинили незаконитим достављање путем америчке поште или других видова транспорта „опсценог, развратног или похотљивог” материјала, као и забрану било каквих метода производње или објављивања информација које се односе на набавку абортуса, спречавање зачећа и превенцију венеричних болести.

Нека од Комстокових схватања о томе шта је било „опсцено, развратно или похотљиво” многи модерни људи са Запада могли би сматрати прилично широким; током врхунца његове моћи, неки анатомски уџбеници били су забрањени за слање студентима медицине путем америчке поште.

Био је вешт политички инсајдер у Њујорку и постављен је за специјалног агента Поштанске службе Сједињених Држава са полицијским овлашћењима, укључујући право да носи оружје. Са том моћи, гонио је оне за које је сумњао да или јавно дистрибуирају порнографију или да врше комерцијалну превару.

Мотивација Мотивисан искуством из прве руке са оним што је видео као непрекидну бујицу разврата међу војницима Уније током Грађанског рата, када је стекао моћ, Комсток је убрзо изазвао интензивну мржњу раних група за грађанске слободе и снажну подршку група заснованих на цркви које су биле забринуте за јавни морал.

Мете спровођења закона Издавачи заговорника слободне љубави Комсток, самопрозвани „плевац у Божјем врту”, ухапсио је Д. М. Бенета због објављивања „Отвореног писма Исусу Христу” и касније је оптужио уредника за слање памфлета о слободној љубави. Бенет је кривично гоњен, изложен широко пропраћеном суђењу и затворен у Олбани затвору на 11 месеци.

Комсток се такође противио сифражеткињама, посебно Викторији Клафлин Вудхал и њеној сестри Тенеси Селест Клафлин. Мушки часопис The Days' Doings популаризовао је слике сестара три године и добио је инструкције од свог уредника (док је Комсток био присутан) да престане да производи развратне слике. Комсток је такође предузео законске мере против ових новина због рекламирања контрацептивних средстава. Након што су сестре објавиле експозе о прељубничкој афери између велечасног Хенрија Ворда Бичера и Елизабет Тилтон, ухапсио их је по законима који забрањују коришћење поштанске услуге за дистрибуцију „опсценог материјала”. Касније су ослобођене оптужби.

Оператери лутрије Такође је био укључен у гашење Луизијанске лутрије, која је била једина легална лутрија у Сједињеним Државама у то време и била позната по корупцији.

Дистрибутери сексуалних приручника Једна од његових мета, Ајда Кредок, била је мистични сексолог. Пре хапшења, направила је каријеру пишући савете о сексу за брачне парове. Више пута је хапшена због својих списа. Након првог хапшења у Филаделфији, пуштена је уз упозорење. На следећем суђењу због подучавања курсева о сексу, Кларенс Дароу ју је охрабрио да прихвати нагодбу о признању кривице, што је резултирало условном казном и спаљивањем њених књига. У пролеће 1901. објавила је The Wedding Night, контроверзни памфлет који саветује безбедне праксе током конзумације брака уз осуду комстокерије. Судија у Вашингтону јој је наредио да напусти то подручје, па се преселила у Њујорк, где је такође живео Комсток. Послала му је свој памфлет да га пита да ли је незаконит, на шта је он одговорио да јесте. Након што је употребио свој препознатљив метод наручивања њене књиге преко државних граница под псеудонимом, ухапсио ју је. Након што је преживела три месеца у Женској радионици, проглашена је кривом на савезном суђењу по Комстоковом закону. Пре изрицања пресуде, извршила је самоубиство. Њено последње дело било је подужа јавна опроштајна порука која посебно осуђује Комстока и неправедност суђења, док брани свој животни рад."У потпуности сам очекивала да ће јавна штампа града Њујорка прописно забележити ову најневероватнију инвазију на права народа укидањем суђења пред поротом; али колико сам могла да сазнам, штампа је остала потпуно нема."

Пружаоци услуга абортуса Комсток је такође ухапсио истакнуту пружатељку услуга абортуса Мадам Рестел. Године 1878. представио се као купац који тражи контрацепцију за своју супругу. Рестел му је дала пилуле, а он се следећег дана вратио са полицијом и ухапсио је. Уместо да се суочи са суђењем, она је извршила самоубиство убрзо након што је оно почело.

Величина утицаја Кроз своје разне кампање, уништио је 15 тона књига, 284.000 фунти плоча за штампу „непожељних” књига и скоро 4.000.000 слика.

Према Harper's Weekly, „до 1914. године, господин Комсток је успео да пред државне и савезне судове изведе 3.697 особа, од којих су 2.740 или осуђене или су признале кривицу. Изречене су им новчане казне у износу од 237.134,30 долара и затворске казне у дужини од 565 година, 11 месеци и 20 дана... Овом изванредном рекорду активности може се додати од тог датума 176 хапшења и 141 осуда.”

Тврдио је да су „књиге хранитељице бордела.”

Комсток се хвалио да је одговоран за 4.000 хапшења. Биографи приписују 15 самоубистава Комстоковим немилосрдним кривичним гоњењима.

Заговарање Касније је држао предавања студентима и писао новинске чланке како би подржао своје циљеве.

Противници Током своје каријере, Комсток је стекао много разноликих непријатеља, као што су Ема Голдман и Маргарет Сангер. У својој аутобиографији, Голдман је назвала Комстока вођом америчких „моралних евнуха”.

Анархиста и члан Лиге за слободу говора Едвин Ц. Вокер био је оштар критичар Ентонија Комстока. Суочавао се са њим неколико пута и објавио књигу под називом 'Ко је непријатељ: Ентони Комсток или ти?' где је оштро критиковао Комстокове поступке и идеје.https://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/book/lookupid?key=olbp38840

Повреде

У познијим годинама његово здравље је нарушено тешким ударцем у главу. Другог јула 1873. Комсток је ударио др Селдена кишобраном у ребра јер га је овај назвао „доушником”, а Селден му је заузврат „задао ударац тешким прстеном по челу”.The Brooklyn Union 03 Jul 1873 Следеће године, Комстока је убо у главу Чарлс Конрој.Litchfield Enquirer 12 Nov 1874 Конрој, дугогодишњи Комстоков противник још од 1868. године, био је „непокајани ситни порнограф — чије име чак ни New York Times није могао тачно да наведе, погрешно га пријављујући као Џона или Џејмса Конроја у обавештењима о хапшењу”. Речено је да је „ненамерно покренуо каријеру Ентонија Комстока као најутицајнијег морализатора у америчкој историји”.

Смрт Дана 21. септембра 1915. Комсток је умро од пнеумоније у 71. години у свом дому у Самиту, Њу Џерзи."". Associated Press. Buffalo Morning Express. 22. 9. 1915.

Дела Ентони Комсток је написао неколико књига фокусираних на тему сузбијања порока, укључујући Frauds Exposed; or, How the People Are Deceived and Robbed, and Youth Corrupted (Њујорк: J. Howard Brown, 1880), Traps for the Young (Њујорк: Funk and Wagnalls, 1883) и Morals versus Art (Њујорк: J. S. Ogilvie and Company, 1877). Ова дела истражују различите аспекте корупције у друштву и опажену моралну деградацију младих.

Frauds Exposed (1880) Traps for the Young (1883) Gambling Outrages (1887) Morals Versus Art (1887)

Написао је бројне чланке у часописима у вези са сличним темама.

Заоставштина Пре своје смрти, Комсток је привукао интересовање младог студента права, Џ. Едгара Хувера, који је показао интересовање за његове циљеве и методе. Термин „comstockery”, што значи „цензура због перципиране опсцености или неморала”, скован је у уводнику The New York Times 1895. године. Џорџ Бернард Шо употребио је тај термин 1905. након што је Комсток упозорио полицију Њујорка на садржај Шоове драме Mrs. Warren's Profession. Шо је приметио да је „комстокерија светска шала на рачун Сједињених Држава. Европа воли да чује за такве ствари. То потврђује дубоко укорењено уверење Старог света да је Америка провинцијално место, ипак другоразредна цивилизација малог града.” Комсток је сматрао Шоа „ирским трговцем бестидницама.” Сматра се да је био главна инспирација за главног антагонисту игре BioShock Infinite, Закари Хејл Комстока, јер деле исто презиме и имају бројне идеолошке сличности.Gamerant, Allison Stalberg (6. 9. 2022.) BioShock Infinite: The Real People That May Have Inspired Comstock's Character

Биографије Anthony Comstock: Roundsman of the Lord (1927), Хејвуд Браун и Маргарет Лич из Алгонквин округлог стола, истражује Комстокову личну историју и његове истражне, надзорне и технике спровођења закона.

Lust on Trial: Censorship and the Rise of American Obscenity in the Age of Anthony Comstock (2018), Columbia University Press, ауторке Ејми Б. Вербел, представља живописно путовање кроз Комстокову каријеру које служи и као нова историја ризичне визуелне и сексуалне културе Америке после Грађанског рата.

The Man Who Hated Women: Sex, Censorship, And Civil Liberties In The Gilded Age (2021), Farrar, Straus and Giroux, ауторке Ејми Сон, фокусира се на Комстоков утицај на друштво, Комстокове законе и осам жена оптужених за кршење закона.

Види још Покрет за контролу рађања у Сједињеним Државама Комстоков закон Фредрик Вертам Њујоршко друштво за сузбијање порока Џек Томпсон (активиста)

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1844. Категорија:Умрли 1915.