Масакр у Хатину је назив за ратни злочин који су 22. марта 1943. године починили припадници 118. батаљона Шуцманшафта, уз подршку јединица Вафен СС-а, у селу Хатин, недалеко од Минска, као одмазду за напад совјетских партизана на немачке трупе. Том приликом убијено је 149 становника села, а село је у потпуности спаљено.
Позадина Није било неуобичајено да током Другог светског рата на територији Белорусије долази до масакра цивилног становништва. Немачке окупационе снаге спалиле су и уништиле хиљаде села, а њихови становници су често убијани под оптужбом да сарађују са совјетским партизанима или као одмазда за њихове нападе. Као последица немачке окупације Белорусије од 1941. до 1944. године, страдало је око два милиона људи, што је чинило приближно четвртину предратног становништва земље.
Масакр Пре него што је масакр започео, 22. марта 1943. године, совјетски партизани су напали немачки конвој недалеко од Хатина. У том нападу убијен је Ханс Велке, немачки атлетичар који је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма у Берлину 1936. године. Истог дана, припадници 118. батаљона Шуцманшафта, заједно са јединицама под командом Григорија Васјуре, спровели су операцију у селу Хатин. Партизани који су се налазили у селу покушали су да пруже отпор, али су се повукли. Након тога, становници села су окупљени и затворени у једну шталу која је потом запаљена. Становници су успели да пробију врата штале, но они који су покушали да побегну били су убијени ватреним оружјем. Укупно је страдало 149 становника. Део је погинуо од дима и ватре унутар запаљене зграде, док је део убијен ватреним оружјем приликом покушаја бекства. Село је потом опљачкано и спаљено.
Преживели Село је имало 157 становника пре масакра. У масакру је убијено 149 становника, док је осам особа преживело.
Антон Барановски Јузиф Камински Александар Желобкович Виктор Желобкович Владимир Јаскевич Софија Јаскевич Татјана Карабан Софија Климович
Меморијални комплекс Хатин Хатин је постао симбол страдања цивилног становништва Белорусије за време борби партизана против немачких трупа и њихових сарадника. Бивше село је 1969. године именовано као ратни меморијал Белоруске ССР. Један од најпрепознатљивијих симбола је споменик са три брезе, при чему вечни пламен замењује четврту брезу, у знак сећања на страдале Белорусе. Такође, налази се и споменик посвећен Јузифу Каминском, где држи мртвог сина Адама, такође познат као „Непокорен човек” (рус. „Непокорённый человек“; бел. „Няскораны чалавек“). мини|„Гробље уништених села“ са 185 гробница. Свака гробница симболизује белоруска села која су уништена заједно са становништвом. Један од јединствених споменика унутар комплекса је „Гробље уништених села“ (рус. „Кладбище деревень“; бел. „Могілкі вёсак“) са 185 гробница. Свака гробница симболизује село које је уништено заједно са становништвом.
Референце
Категорија:Покољи Категорија:Злочини Другог светског рата Категорија:Немачки злочини у Другом светском рату Категорија:Ратни злочини Категорија:Историја Белорусије