Љубиша Станковић (Андријевица, 1. јун 1960) црногорски је научник, универзитетски професор, дипломата и актуелни председник Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ). Бивши је ректор Универзитета Црне Горе и бивши амбасадор Црне Горе у Уједињеном Краљевству.
Његов научно-истраживачки рад примарно је фокусиран на дигиталну обраду сигнала, анализу сигнала у временско-фреквенцијском домену и компресовано рачунање (compressive sensing).
Образовање Основну школу учио је у Мурини и Иванограду (данашње Беране), где је завршио и Гимназију „Панто Малишић” као најбољи ученик у генерацији. Као средњошколац освајао је награде на републичким такмичењима из математике.
Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета „Вељко Влаховић” (данас Универзитет Црне Горе) у Подгорици 1982. године као студент генерације. Магистарске студије завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1984. године. Докторску дисертацију из области простирања и зрачења електромагнетних таласа одбранио је 1988. године на факултету у Подгорици.
Као добитник Фулбрајтове стипендије, део докторских студија и истраживања провео је на Политехничком институту у Ворчестеру (Worcester Polytechnic Institute) у Сједињеним Америчким Државама, где је радио и као предавач.
Научна и академска каријера Од дипломирања 1982. године запослен је на Електротехничком факултету Универзитета Црне Горе. За редовног професора изабран је 1995. године. Био је гостујући професор и научни сарадник на бројним иностраним институцијама, укључујући Универзитет у Бохуму (Немачка) и Технолошки универзитет у Ајндховену (Холандија).
Обављао је кључне руководеће функције на матичном универзитету: У два мандата био је ректор Универзитета Црне Горе (у периоду од 2003. до 2008. године). Након тога обављао је функцију председника Управног одбора Универзитета Црне Горе (2008—2011).
Аутор је или коаутор преко 150 научних радова објављених у водећим међународним часописима (првенствено у издањима IEEE), као и неколико монографија и уџбеника објављених код светских издавача. Један је од најцитиранијих научника из Црне Горе у области техничких наука. Члан је међународног удружења инжењера IEEE и носилац звања IEEE Fellow.
Чланство у академијама За члана Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ) изабран је 1996. године. У јулу 2024. године изабран је за председника ЦАНУ, наследивши на том месту академика Драгана К. Вукчевића. Био је први председник Инжењерске академије Црне Горе. Члан је Европске академије наука и уметности (European Academy of Sciences and Arts) са седиштем у Салцбургу (од 2011). Члан је Европске академије (Academia Europaea) са седиштем у Лондону (од 2012). Политичка и дипломатска каријера Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века био је активно укључен у политички живот Југославије и Црне Горе. Обављао је функцију председника Конференције Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ).
Након увођења вишестраначја, био је истакнути члан Савеза реформских снага Југославије (СРСЈ) за Црну Гору, партије коју је предводио савезни премијер Анте Марковић. Као кандидат реформиста, изабран је за члана Председништва Социјалистичке Републике Црне Горе (1989—1991), где је био задужен за међународне односе. Касније је деловао у оквиру Социјалистичке партије Црне Горе и био савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине СР Југославије (1993—1996).
Као представник црногорске дипломатије, именован је за изванредног и опуномоћеног амбасадора Црне Горе у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске, коју је функцију обављао од 2011. до 2015. године. Такође је нерезидентно покривао позицију амбасадора Црне Горе у Ирској и Исланду.
Референце
Спољашње везе Биографија Љубише Станковића на званичном сајту Црногорске академије наука и умјетности Профил и цитираност на платформи Гугл Сколара
Категорија:Рођени 1960. Категорија:Академици ЦАНУ Категорија:Црногорски научници