мини|Три сеоске куће у Угарској без и једног димњака. Тако је један порески димњак најчешће обухватао 2-8 сеоских кућа и њихову земљу. Димњак () или врата (), основна пореска јединица у средњовековној Угарској и Хрватској, позната од 14. века. У стварности, један порески димњак био је земљишни посед (величине 40-50 јутара) са неколико (просечно 4-6) сељачких породица које су обрађивале земљу. Порез који се плаћао по димњацима називао се димница. Сличне пореске јединице постојале су и у Византији, Француској, Енглеској и Пољској.

Дефиниција Појам димњак или врата означава сеоско имање са кућом која има огњиште и димњак (у Хрватској и Славонији) или са капијом довољно великом да кроз њу прођу кола натоварена житом (у Угарској), иако су појмови димњак и врата коришћени као синоними у пореским регистрима. У списима из 15. и 16. века као синоним је коришћен и термин цело кметско селиште (). У пракси, само су племићи поседовали више од једног димњака, док су кметови уживали далеко мање поседе. У Славонији 16. века већина кметова уживала је само по 1/4 или 1/6 димњака, а многи и знатно мање, тако да је на сваком димњаку живело 4-8 сељачких породица, са просечно 8-9 чланова.

Тако, на пример, у попису пореза из 1567. за властелинство Доња Стубица уписано 102 димњака, а из властелинског регистра види се да су 34 кмета држала такозвано кварталистичко селиште (1/4 димњака, вероватно величине 10 до 12 јутара), 98 кметова половину таквог селишта (1/8 димњака), а 59 сељака имало је мање поседе, такозване куне. На том имању било је још 117 сељака који су обрађивали 198 1/2 дана крчевине () и 24 сељака код којих величина поседа није ближе одређена. На целом доњостубичком имању није био ни један сељак који је имао већи посед од 1/4 димњака.

Шта више, године 1570. скоро четвртина свих племића у Славонији поседовала је имања величине од само пола димњака, а друга четвртина само по 1 димњак.

У историјским изворима Читава краљевина Славонија имала је 1570. године 3.654 димњака, не рачунајући градове Загреб (350), Вараждин (300) и Крижевце (114 димњака), значајан пад у односу на стање из 1543, када је било 4.606,5 димњака. По попису из 1573, број се повећао на 3.931,5 димњака.

По попису из 1570, у читавој Славонији било је само 395 племића са поседом. Од тог броја, 196 били су племићи једноселци (90 је држало по 1/2 димњака, а 106 по 1 димњак), док је 84% (332) имало до 5 димњака (око 20 кметовских породица). Више од 5 димњака имало је само 63 племићке породице, 9 је држало од 41 до 100 димњака, а преко 100 имало је само 6 породица, које су држале више од половине све расположиве земље и кметова.

Референце

Литература

Категорија:Порези и доприноси Категорија:Аустроугарска Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку