Аеродромско Насеље је градска четврт и мјесна заједница у општини Нови Град у Сарајеву, Федерација Босне и Херцеговине. Смјештено је у западном дијелу Сарајевског поља, и извојено је као дио Добриње непосредно уз међународни Аеродрома Сарајево.

Насеље се на свом јужном и југоисточном ободу директно наслања на међуентитетску линију разграничења са Републиком Српском, односно са градским четвртима Добриња I и Бутмир у општини Источна Илиџа у Источном Сарајеву.

Историјат и изградња за Олимпијаду Пројекат изградње Аеродромског Насеља покренут је крајем 1970-их, а завршен је непосредно пред почетак XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Насеље је планирано као модеран резиденцијални блок са претежно петоспратним стамбеним зградама изграђеним од бијелих префабрикованих панела. Првобитна намјена објеката била је смјештај техничког особља, новинара и иностраних гостију Олимпијаде, након чега су станови додијељени грађанима за усељење.

Историјска повезаност са Добрињом У предратном периоду и током саме изградње, простор данашњег Аеродромског Насеља архитектонски и административно је припадао стамбеном комплексу Добриња. Приликом урбанистичког планирања за потребе XIV Зимских олимпијских игара 1984. године, овај блок је пројектован као пета фаза изградње Добриње (тада позната као Добриња V). Тек након завршетка Олимпијаде и масовног усељавања становништва, због своје непосредне физичке близине аеродромској писти, овај део се постепено издвојио из састава Добриње у потпуно засебну градску четврт и месну заједницу под називом Аеродромско Насеље. Иако данас представљају одвојене административне јединице, ова два насеља су задржала идентичан урбанистички стил блокoвске градње и остала су директно инфраструктурно повезана.

Ратни период (1992—1995) Због своје специфичне позиције уз саму аеродромску писту, Аеродромско Насеље је током рата у Босни и Херцеговини имало изузетан геостратешки значај и претрпјело је стопостотна материјална разарања. На почетку сукоба, 1992. године, овдје су вођене жестоке уличне борбе, након чега је насеље већим дијелом било под контролом Војске Републике Српске (ВРС).

На ободу овог насеља налазио се улаз у Сарајевски ратни тунел („Тунел спаса“) са добрињске стране. Овај подземни објекат, прокопан испод аеродромске писте, био је једина веза опкољеног Сарајева са спољним свијетом, због чега је простор Аеродромског Насеља био изложен сталним артиљеријским и пјешадијским дејствима.

Попоратно разграничење Након потписивања Дејтонског мировног споразума краем 1995. године, комплетно Аеродромско Насеље ушло је у састав Федерације БиХ. Коначном арбитражном одлуком међународног судије Ричарда Дипака (Richard Dippuck) из 2001. године, прецизно је повучена граница у пограничним улицама. Том одлуком је потврђено да стамбене зграде и унутрашњост насеља у потпуности територијално припадају општини Нови Град Сарајево, док поједине празне парцеле и саобраћајнице изван стамбеног блока чине границу са Источном Илиџом.

Насеље је у поратном периоду потпуно обновљено и инфраструктурно модернизовано.

Референце