Крсто Ђерић (Горња Трусина, 24. април 1911 – Горња Трусина, 24. март 1942) био је поручник Југословенске војске и један од главних војних организатора и вођа општенародног Јунског устанка српског народа у источној Херцеговини 1941. године против Независне Државе Хрватске.

Биографија Рођен је 24. априла 1911. године у херцеговачком селу Горња Трусина, недалеко од Невесиња, у тадашњој Аустроугарској. Опредијелио се за војни позив, завршио је Војну академију и прије избијања Другог свјетског рата стекао чин поручника Краљеве гарде Југословенске војске.

Јунски устанак 1941. Након Априлског рата, слома Краљевине Југославије и успостављања геноцидног режима Независне Државе Хрватске, српско становништво у Херцеговини нашло се на удару масовних усташких покоља. Као реакција на злочине, подигнут је масовни, самоорганизовани и спонтани општенародни устанак. Као школовани војни официр који се затекао на терену, Крсто Ђерић се одмах ставио на располагање свом народу у Невесињском срезу, помажући у војничкој организацији устаничких сеоских стража и одреда, делујући изван било какве партијске или идеолошке организације.

Ђерић је војнички координирао и командовао сеоским устаничким формацијама током кључних борби на Трусини које су трајале од 24. јуна до 6. јула 1941. године. Под његовим тактичким вођством, народни устаници су успјели да разбију надирање бројнијих и боље наоружаних усташких снага и тиме заштите цивилно становништво околних српских села од потпуног биолошког уништења. Током ових борби, херцеговачки устаници су постигли велики војни и психолошки успјех када је, из заседе, убијен злогласни усташки функционер Мијо Бабић, десна рука Анте Павелића и шеф Трећег уреда Усташке надзорне службе. Након Бабићеве погибије, у НДХ је била проглашена вишедневна званична жалост.

Грађански рат и смрт Тек током јесени 1941. и почетком 1942. године, дотадашњи јединствени општенародни устанички покрет у Херцеговини се дијели на партизански, под вођством КПЈ, и четнички, наслоњен на ЈВуО. Поручник Крсто Ђерић је одбио да се приклони партизанима, остајући досљедан предратној војничкој заклетви и концепту националне одбране заснованом на традицијама Југословенске војске.

Због свог угледа у народу и антикомунистичког става, Ђерић је током ране фазе грађанског рата у Херцеговини означен као политички противник од стране руководства НОП-а. У марту 1942. године, у вријеме тзв. лијевих скретања, периода радикалног терора комунистичког руководства над стварним и потенцијалним неистомишљеницима, поручник Ђерић је убијен од стране партизанских снага којима је командовао Петар Драпшин.

Историографија и насљеђе У периоду социјалистичке Југославије, због државне идеологије, Јунски устанак је искључиво приказиван као унапријед организована акција Комунистичке партије, док је име Крста Ђерића маргинализовано, а његове војне заслуге на Трусини прећуткиване. Савремена српска историографија је кориговала ове идеолошке наносе, јасно дефинишући устанак из јуна 1941. као спонтани српски народни бунт против геноцида, гдје су краљевски официри попут Ђерића одиграли пресудну стручну улогу у спасавању становништва. Историјска рехабилитација Крста Ђерића започела је тек крајем 20. и почетком 21. вијека. На Горњој Трусини подигнут је споменик краљу Петру I Ослободиоцу и поручнику Крсту Ђерићу, гдје се сваке године у јуну мјесецу обиљежава годишњица Јунског устанка. Историчар Лазар Радан објавио је 2024. године научку монографију посвећену његовом животу под насловом Поручник Југословенске војске Крсто Ђерић (1911–1942) – херој Јунског устанка на Трусини 1941. године.

Референце

Литература

Категорија:Невесињци Категорија:Официри Југословенске војске