Социјално подривање је изражавање негативних емоција усмерених према одређеној особи или негативно вредновање те особе као начин да се спречи да постигне своје циљеве.
Ово понашање се често може приписати одређеним осећањима, као што су несклоност или бес. Негативно вредновање особе може укључивати критиковање њених поступака, напора или карактеристика.Joseph, N. T., Myers, H. F., Schettino, J. R., Olmos, N. T., Bingham-Mira, C., Lesser, I. M., & Poland, R. E. (2011). . Социјално подривање се примећује у односима између чланова породице, пријатеља, у личним везама и међу колегама. Социјално подривање може утицати на ментално здравље особе, укључујући повећање симптома депресије. Ово понашање се сматра социјалним подривањем само ако је опажена радња особе намерно усмерена да омета своју мету. Када се социјално подривање појави у радном окружењу, то понашање се користи да би се омела способност колеге да успостави и одржи позитивне међуљудске односе, успех и добру репутацију. Примери како запослени може користити социјално подривање у радном окружењу јесу понашања која служе да се одложи рад колега, да се они прикажу у лошем светлу или успоре, надметање са колегама ради стицања статуса и признања, као и давање погрешних или чак обмањујућих информација колегама о одређеном послу.
Дефиниција Према Дафију, Ганстеру и Пагону (Duffy, Ganster, and Pagon, 2002), дефиниција социјалног подривања на радном месту је понашање чија је намера да током времена омета особу и не дозволи јој да успостави или одржи позитивне међуљудске односе.
На радном месту Социјално подривање се показало веома ефектним на радном месту. Различити аспекти социјалног подривања утицали су на радна места и одређене расе. На радним местима, социјално подривање је повезано са друштвеном интеракцијом. Истраживања су показала да ако особа има подржавајуће окружење на свом радном месту, већа је вероватноћа да ће бити задовољнија животом. Истраживања су такође показала да социјално подривање постоји у одвојеном и засебном континууму када се посматра позитивно понашање на радном месту (нпр. социјална подршка).{
Социјално подривање може настати кроз интеракције са колегама и супервизорима; ове интеракције утичу на раднике који су подривани и могу утицати на њихов радни учинак. Винокур (Vinokur) је открио да су они који су тврдили да доживљавају социјално подривање на радном месту пријавили лошије ментално здравље и мањи осећај благостања. Студија показује да подривање има значајну улогу у односима између радника и супервизора, као и међу колегама, и да доводи до различитих исхода као што су осећај раздражљивости, анксиозност, деперсонализација и депресија. Показује се да социјално подривање утиче на радну етику и благостање особе.
Различита емпиријска истраживања су открила да подривање има три специфична фактора који развијају контрачињеничне мисли. На пример: „какав би био мој живот да нисам мета подривања?” Налази ових студија указују на то да „овај јаз игра улогу у одређивању величине реакције запосленог на догађај тако што стање ускраћености чини уочљивијим”.Folger, R., & Cropanzano, R. (1998). Organizational justice and human resource management. London: Sage.Folger, R., & Cropanzano, R. (2001). Fairness theory: justice as accountability. In J. Greenberg & R. Copanzano (Eds.), Advances in organizational justice (pp. 1–55). Palo Alto, CA: Stanford University Press.Folger, R., & Kass, E. (pp. 423–433). New York: Kluwer Academic.
Понашања социјалног подривања могу утицати на особу и њену перцепцију. Студија коју су спровели Гант и сарадници (Gant et al.) бавила се перцепцијама афроамеричких радника према колегама и супервизорима. Истраживање које су спровели Дафи, Ганстер, Шо, Џонсон и Пагон (Duffy, Gangster, Shaw, Johnson, and Pagon) бавило се теоријом праведности коју су увели Фолџер и Кропанцано (Folger and Cropanzano) 1998. године. Теорија праведности сугерише да када се појединци суоче са негативним ситуацијама (као што је подривање од стране колега или надређених) они праве когнитивна поређења позната као контрачињеничне мисли; тј. они упоређују оно што се заиста догодило са оним што је могло бити.Kasimatis, M., & Wells, G. (1995). Individual differences in counter-factual thinking. In N. Roese & J. Olson (Eds.), What might have been: The social psychology of counterfactual thinking (pp. 81–102). New York: Lawrence Erlbaum Резултати показују да је социјално подривање уско повезано са ставовима и понашањем у вези са тиме да једна особа буде или се осећа „издвојеном” као мета.
Злостављачко руковођење
Злостављачко руковођење (надгледање) може се јавити у различитим областима, попут домаћинства, школе и на радном месту. „Злостављачко руковођење је истраживано као претходница негативних исхода за подређене на радном месту”;Hoobler, J. M., Tepper, B. J., & Duffy, M. K. (2000). Moderating effects of coworkers' organizational citizenship behavior on relationships between abusive supervision and subordinates' attitudes and psychological distress. Paper presented at the annual meeting of the Southern Management Association, Orlando, FL. „Насиље на радном месту садржи комбинацију ситуационих и личних фактора” (нпр. Барлинг, 1996). Спроведена студија је испитивала везу између злостављачког руковођења и различитих догађаја на радном месту. Социјално подривање може настати из злостављачког руковођења, на пример када супервизор користи негативне радње што доводи до ефекта „преливања надоле”; такав супервизор се перципира као злостављач.
Истраживања су показала да је „злостављачко руковођење субјективна процена коју подређени доносе о понашању својих супервизора према њима током одређеног временског периода”. На пример, злостављачко руковођење укључује ситуације у којима „шеф понижава, омаловажава или нарушава приватност подређеног”.
Пристрасност непријатељског атрибуирања је екстра-пунитивни менталитет где појединци имају тенденцију да пројектују кривицу на друге. Истраживачи су желели да виде како ова пристрасност може модулирати однос између перцепција кршења психолошког уговора и перцепција подређених о злостављачком руковођењу. Подривање се заиста јавља уз злостављачко руковођење, што утиче на породице и агресију; сматра се да постоји јача позитивна веза између искустава кршења психолошког уговора и пријава злостављања од стране подређених. Ово сугерише да када неко има негативно радно окружење, то ће утицати на њихову емоционалну основу што резултира негативним сусретима код куће. Налази из ове студије показују да су чланови породица злостављаних подређених пријавили већу учесталост подривања у свом дому. Када се то догоди, јављају се компликације и код куће и на послу. Злостављање на радном месту може створити негативне међуљудске односе у кући, што може допринети силазној спирали односа у обе сфере.
Када је подређени злостављан, то може довести до негативног афекта према његовој породици где подређени почиње да подрива чланове своје породице. Ово подривање може настати из преусмерене агресије која представља „преусмеравање понашања које наноси штету са примарне на секундарну мету” (Тедески и Норман, 1985, стр. 30). Породично подривање настаје из негативног радног окружења: када вас неко изнад вас омаловажава, почињете да мислите да и вас треба да омаловажавају чланови породице.
Менталитет крајњег резултата Крајњи резултат (енгл. Bottom line) дефинише се као профит или губитак предузећа. Гринбаум (Greenbaum) и сарадници су открили да неки запослени имају тенденцију да се фокусирају на исход крајњег резултата, што може бити повезано са њиховом склоношћу да се упусте у понашање социјалног подривања. Запослени са менталитетом крајњег резултата (МКР) имају тенденцију да се фокусирају искључиво на профит и занемарују друге исходе својих поступака, укључујући међуљудске последице. Истраживања су показала да менталитет крајњег резултата може изазвати проблем, посебно ако послодавац користи МКР као циљ којем треба тежити. Ако је неко повређен њиховим поступцима, то није приоритет за оне са овим менталитетом.
Запослени који имају МКР могу научити ова понашања од својих супервизора. Овакав менталитет може изазвати ривалства унутар организације јер запослени могу осећати да би организација требало да има победника или губитника када је у питању завршетак посла. Запослени са овим приступом посматрају свој рад као игру где победник узима све, уместо да сарађују са другим запосленима како би били сигурни да сви доприносе послу који треба да се обави. Конкурентност која се ствара међу колегама има за циљ постизање крајњих резултата. Када запослени покушавају да постигну крајње резултате са овим менталитетом, почињу да желе да њихове колеге не успеју, јер то за запосленог који подрива значи да он сигурно успева. МКР супервизора изазива социјално подривање код запослених. То се дешава зато што запослени могу узети за узор МКР свог супервизора. Личност запосленог такође игра улогу у односу између менталитета крајњег резултата и подривања. Запослени који имају поверења у своје радне способности ослањају се на своју радну етику, док су запослени са мањком самопоуздања склонији понашању социјалног подривања како би изгледали боље када је у питању коначни успех.
Индивидуалне разлике
Истраживања сугеришу да да ли ће се неко укључити у социјалну подршку или социјално подривање зависи од његових сопствених циљева. Они са саосећајним циљевима ће вероватније бити подршка другима, док они који имају себичније мотиве верују да људи треба да се брину сами о себи. Када људи имају циљеве да очувају сопствену слику о себи, то може поткопати њихове саосећајне циљеве и учинити их мање подржавајућим.
Здравље Истраживања су показала да социјално подривање може имати утицај на здравље особе. Показало се да социјално подривање може изазвати симптоме депресије. У зависности од односа између пацијента и његове вољене особе, вољена особа може подржавати или подривати пацијента, а може чак и чинити оба у оквиру исте интеракције, што може повећати симптоме депресије. Стварање веће социјалне подршке може побољшати исходе лечења пацијента у зависности од нивоа стреса који особа подноси.
Истраживање које су спровели Џозеф и сарадници (Joseph et al.) открило је да када су учесници изложени високим нивоима социјалног подривања, па чак и високим нивоима социјалне подршке, то може побољшати ток њиховог антидепресивног лечења. Високи нивои социјалне подршке и социјалног подривања могли би смањити и такође изазвати ремисију симптома депресије код учесника. Студија је открила да су афроамерички учесници који су имали низак ниво социјалног подривања успели да прођу боље од кавкаских учесника у смањењу својих симптома. Када су обе групе учесника биле изложене високим нивоима социјалног подривања, афроамерички учесници су имали слабије резултате у смањењу симптома, док су кавкаски учесници имали обрнут ефекат.
Истраживање које су спровели Хорвиц и сар. (Horwitz et al., 1998) открило је да је ефекат подривања од стране супружника био скоро двоструко већи од ефекта подршке. На пример, супружник који показује понашања повлачења, избегавања и претеране критичности може изазвати психолошки стрес у вези. Ово заузврат изазива стрес који повећава симптоме депресије код појединаца који трпе висок ниво социјалног подривања. То се може догодити јер је подршка коју особа може добити од свог супружника у поређењу са блиским пријатељем ексклузивнија и генерално укључује чешће и емоционално интензивније интеракције (Кутрон, 1996; Винокур и Винокур-Каплан, 1990), а у зависности од њиховог односа то може утицати на социјалну подршку или чак на социјално подривање које утиче на везу.