мини|Надзорник и кметови, енглеска минијатура око 1310. мини|Робин Худ на коњу, илустрација око 1475. године. Види се одело и опрема енглеског слободњака у 15. веку. Слободњаци (, ), ослобођени кметови или ситни земљопоседници у феудалним државама. Постојали су у свим државама западне и средње Европе у доба развијеног феудализма (12-16. век).

Историја Развој трговине и градова у западној Европи у 12. веку довео је најпре до појаве слободних грађана, а затим и слободних сељака, који су у замену за личну слободу могли да понуде својим феудалним господарима новац, стечен продајом пољопривредних производа у граду. Господари су и раније ослобађали поједине кметове као награду за одану службу, али је у 12. и 13. веку ослобађање кметова постало масовно, пошто су слободни сељаци доносили феудалцима много веће новчане приходе. Слободњаци су ослобађани повељом коју је издавао властелин, у којој су биле наведене све њихове обавезе према њему, али им је гарантована лична слобода (укључујући право женидбе без дозволе господара и селидбе у замену за одређени новчани износ) и ослобађање од најтежих кметских обавеза, као што је био кулук (тлака, работа) који је замењен новчаном рентом. Повеље су уједно штитиле слободњаке од самовоље господара, пошто су њихове обавезе биле записане једном за свагда. Иако су сељаци остали већином кметови (у Енглеској до 15. века, у Француској до 1789, а у средњој и источној Европи до 19. века), слободњаци су постали бројни већ од 13. века.

У Енглеској У средњовековној Енглеској слободњаци (јомани или френклини) били су слој ситних земљопоседника који се на феудалној лествици налазио између кметова и племића. Могли су да поседују мале земљишне поседе, или су их узимали у закуп од Цркве и племића. Њихов број брзо је растао у 14. и 15. веку, пошто су многи феудалци изделили своје поседе у мала слободњачка имања, која су давана под закуп. Слободњаци који су имали своју земљу са годишњим приходом од најмање 40 шилинга (2 фунте) добили су право гласа на изборима за представнике округа у Парламенту у време краља Хенрија VI (1422-1471). Били су дужни да се одазову краљевом позиву у рат као стрелци и копљаници, а њихово учешће у Стогодишњем рату дало им је велики углед у друштву.

У Угарској и Хрватској У Угарској и Хрватској слободњаци () су били кметови ослобођени неких или свих обавеза према феудалцу у замену за војну службу. Њихов положај био је регулисан урбарима и индивидуалним повељама које су добијали од властелина чију су земљу обрађивали. Дуго је положај слободњака био привременог карактера, условљен службом коју су вршили властелину. Од 16. века јављају се и наследни слободњаци: тако је бан Никола Зрински 1544. дао наследне повластице за 25 влаха које је населио на Рибничко властелинство, а 1560. Стјепан Франкопан Озаљски дао је наследне повластице тројици ускока на свом поседу. У сачуваном урбару властелинства Босиљево из 1650, стоји да је на поседу било 42 слободњака, који су осим мањих даћа у новцу и натури (били су ослобођени кулука) дуговали господару војну службу "пишице или на парипу", као и чување страже у граду. На поседу је било и 26 влаха, који су такође имали статус и обавезе слободњака, осим чувања страже у граду.

По попису из 1598, од укупно 12.349 домаћинстава (кућа) у краљевини Славонији, било је око 90% кметова, 3,5% слободњака (430 домаћинстава), 2,6% грађана и свега 3% племића (395 породица). Од укупног броја племића, већину су чинили племићи једноселци (племићи без кметова, 270 породица) и предијалци (80 кућа), а било је мање од 50 породица великаша.

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Феудализам Категорија:Историја Енглеске у средњем веку Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку