Јован Јанчић Сарајлија (Сарајево, 18. вијек — околина Босанске Градишке, 25/26. септембар 1809) био је српски трговац, пушкар (оружар) и вођа антиосманског устанка у Босанском пашалуку, познатог као Јанчићева буна (у литератури се понекад назива и Прва машићка буна) из 1809. године.Чубриловић, Васо, „Јован Јанчић – Сарајлија“, часопис Развитак бр. 9, Бања Лука, 1935,

Својим дјеловањем повезао је ослободилачке тежње Срба у Босанској Крајини са Првим српским устанком и вождом Карађорђем Петровићем.Екмечић, Милорад, Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у новом веку (1492-1992), Београд, 2007.

Биографија Јован Јанчић је рођен у Сарајеву, због чега је у народу и историјским изворима добио надимак Сарајлија. По занимању је био угледни трговац и изразито вјешт мајстор пушкар. Након извјесног времена преселио се у Босанску Градишку. Градишка је, због своје непосредне близине аустријској граници на ријеци Сави, представљала кључно стратешко мјесто за трговину, али и за обавјештајни рад између хришћана у Османском царству и Војне крајине. Као пушкар, Јанчић је имао развијене тајне канале за набавку барута, олова, кремена и готовог наоружања.Микић, Ђорђе, Политичке прилике у ејалету Босна у вријеме Првог српског устанка, Бања Лука, 1997.

Организација устанка (1806—1809) Под снажним утицајем војних успјеха српских устаника у Смедеревском санџаку под вођством Карађорђа, Јанчић је од 1806. године отпочео систематски рад на припремању општег устанка православног становништва у Босни. Академик Милорад Екмечић наводи да су економска репресија, наметање нових пореза и укидање основних права Срба створили плодно тло за побуну, коју је Јанчић настојао да централизује и повеже са Србијом.

Током трогодишњег илегалног рада (1806–1809), Јанчић је преко Саве допремио значајне количине ратног материјала. У овом подухвату ослањао се на православно свештенство, које је служило као главна мрежа за ширење устаничких идеја. Његови најближи сарадници били су: Митрополит дабробосански Бенедикт Краљевић, са којим је водио тајну преписку у циљу задобијања дипломатске помоћи од Руске Империје. Калуђери из манастира Моштаница, међу којима су предњачили игуман Генадије Шувак и тадашњи ђакон, а потоњи светитељ Ђакон Авакум. Локално парохијско свештенство: поп Никодим из Свињара (који је подигао народ у нахији Мотајица), поп Јово Турјачанин и поп Гавро из Турјака (који су деловали под Козаром).

Устанички план предвиђао је синхронизовани напад на кључна османска упоришта на сјеверу Босне: Бању Луку, Босанску Градишку, Козарску Дубицу, Нови Град и Дервенту. Након осигуравања границе према Аустрији, главнина снага требало је да напредује према истоку ради спајања са српским устанчким одредима Стојана Чупића и Луке Лазаревића, који су тада оперисали преко Дрине у Семберији.

Избијање буне и погибија Подизање устанка било је планирано за јесен 1809. године, у моменту када су османске војне снаге биле везане на ратиштима против Руса на Дунаву. Међутим, завера је прерано откривена. Аустријске пограничне власти, страхујући од ширења немира на своју територију, пресреле су писма и о томе посредно обавијестиле османске паше, док су локални бегови на терену почели да примјећују необична кретања сеоског становништва.

Суочен са скорим хапшењем, Јанчић је био приморан да преурањено изда наређење за почетак дејстава. Устанак је букнуо 25. септембра 1809. године у околини Градишке. На самом почетку сукоба, Јован Јанчић је лично ликвидирао једног локалног муслиманског великодостојника, што је послужило као сигнал за општи напад.

Међутим, због брзе и сурове реакције босанских феудалаца и паша, који су располагали коњицом, српски сељаци нису стигли да се у потпуности мобилишу и организују одбрану. Већ у ноћи између 25. и 26. септембра 1809. године, Јован Јанчић је ухваћен од стране османских потјера и по кратком поступку погубљен. Иако је вођа страдао на самом почетку, буна се наставила широм Поткозарја још неколико недјеља, све до средине октобра 1809. када је коначно угушена у крви.

Историјски значај У српској историографији, почев од радова академика Васе Чубриловића, Јован Јанчић Сарајлија се карактерише као национални радник велике енергије и стратешке визије. Упркос војном краху Јанчићеве буне, његов покушај повезивања Срба из Босне са матицом Србијом током Српске револуције оставио је дубок траг. Ова буна представља темељ каснијих српских ослободилачких покрета у Босанској Крајини током 19. вијека, као што су биле Друга машићка буна (1834) и Пецијине буне.

Референце

Литература

Повезано Јанчићева буна Први српски устанак Пецијина буна Невесињска пушка

Категорија:Умрли 1809. Категорија:Српски револуционари