ЛГБТК+ теме у митологији се јављају у митологијама и религијским наративима који укључују приче о романтичној наклоности или сексуалности између фигура истог пола, или који приказују божанске поступке који резултирају променом рода. Ове митове неки модерни квир научници сматрају облицима лезбијског, геј, бисексуалног, трансродног или квир (ЛГБТК) изражавања, те су на њих ретроактивно примењене модерне концепције сексуалности и рода. Многе митологије приписују хомосексуалност и родну флуидност код људи деловању богова или другим натприродним интервенцијама.
Присуство ЛГБТК+ тема у митологијама постало је предмет интензивних студија. Примена родних студија и квир теорије на незападне митске традиције мање је развијена, али расте од краја двадесетог века. Митови често укључују геј, бисексуалне или трансродне теме као симболе за света или митска искуства. Девдат Патанаик тврди да митови „хватају колективно несвесно једног народа”, што значи да они одражавају дубоко укорењена веровања: „Митови, легенде и предања хватају колективно несвесно једног народа. [...] Да би се разумели неизражени светови једног народа, да би се дешифровале вештине суочавања једне културе, неопходно је расплетање мита, декодирање предања.” о варијантним сексуалностима које могу бити у супротности са репресивним друштвеним нормама.
Критичка перспектива
Статус митологије варира у зависности од културе. Културе могу сматрати да митови садрже психолошке или архетипске истине. Митови могу објаснити и потврдити друштвене институције одређене културе, као и образовати чланове те културе. Ова друштвена улога приписана је причама које укључују истополну љубав, а које едукују људе о исправном ставу који треба заузети према истополним сексуалним активностима и родним конструкцијама.
Од почетка писане историје и у мноштву култура, митови, фолклор и свети текстови укључивали су теме истополне еротике и родног идентитета. Митови често укључују хомосексуалност, бисексуалност или трансродне теме као симбол за света или митска искуства. Хомоеротизам или родна варијантност у митовима анализирани су у складу са модерним концепцијама ЛГБТ идентитета и понашања. На пример, божанства која се прерушавају у супротни пол или усвајају понашања традиционална за супротни пол у датој култури могу се назвати трансродним, док се бића без репродуктивних органа или са органима оба пола могу назвати андрогиним или интерсекс. Поједини митови су означени као „квир” због одбацивања хетеронормативног и бинарног погледа на род. Ова квир тумачења понекад се заснивају само на индиректним доказима, попут необично блиског истополног пријатељства или посвећености целомудрености. Таква читања критикована су због игнорисања културног контекста или погрешне примене модерних и западних предрасуда, на пример у претпоставци да целибат значи само избегавање пенетрације или репродуктивног секса (чиме би био дозвољен хомоеротски секс), док се игноришу широко распрострањена веровања у духовну моћ сперме која налажу избегавање сваког облика секса.
Истраживачи већ дуго препознају присуство ЛГБТ тема у западним митологијама и интензивно су проучавали ту тему. Примена родних студија и квир теорије на незападне митске традиције мање је развијена, али расте од краја двадесетог века. Девдат Патанаик пише да митови „хватају колективно несвесно једног народа”, што значи да одражавају дубоко укорењена веровања о различитим сексуалностима која могу бити у супротности са репресивним друштвеним нормама.
Многе митологије приписују хомосексуалност и родну варијантност код људи деловању богова или другим натприродним интервенцијама. То укључује митове у којима богови сопственим примером уче људе о истополним сексуалним праксама, као у астечкој религији или хавајској религији, или митове који објашњавају узрок трансродних идентитета или хомосексуалности, као што је прича у којој Прометеј случајно ствара неке људе са погрешним гениталијама док је пијан, или случајеви реинкарнације и опседнутости духом супротног пола у афричким религијама дијаспоре.
У политеистичким митологијама уобичајено је пронаћи ликове који могу да промене пол, или истовремено поседују аспекте мушког и женског пола. Сексуалне активности са оба пола су такође уобичајене у оквиру таквих пантеона и често се пореде са савременом бисексуалношћу или пансексуалношћу.
Афричке митологије Египатска митологија У египатској митологији постоји мало записа о хомосексуалности, а постојећи писани и сликовни радови су уздржани у приказивању сексуалности. Извори који постоје указују на то да су се истополни односи сматрали негативним, те да се пенетративни секс доживљавао као агресиван чин доминације и моћи, срамотан за оног ко прима (што је уобичајено гледиште у области Медитеранског басена).
Најпознатији пример овога јавља се у борби за моћ између бога неба Хоруса и његовог стрица Сета, деструктивног бога пустиње. Сетови покушаји да докаже своју супериорност укључују планове завођења, при чему даје комплименте Хорусу на рачун његове задњице и покушава анално да га пенетрира. Не знајући да је доживео неуспех, Сет ејакулира између Хорусових бутина, омогућавајући Хорусу да сакупи његову сперму и искористи је против њега. Сет верује да је покорио Хоруса тиме што је „извршио овај агресивни чин против њега”. Хорус потом баца сперму у реку, како не би могло да се каже да га је Сет оплодио. Након тога, Хорус намерно ставља сопствену сперму на зелену салату, која је била Сетова омиљена храна (Египћани су зелену салату сматрали фалусном). Након што Сет поједе салату, одлазе пред богове да покушају да реше спор око владавине Египтом. Богови прво слушају Сетову тврдњу о доминацији над Хорусом и позивају његову сперму да изађе, али она одговара из реке, поништавајући његову тврдњу. Затим богови слушају Хорусову тврдњу да је доминирао Сетом, позивају његову сперму, а она одговара из унутрашњости Сета. Асоцијација са злим богом као што је Сет појачава негативност према свим учесницима у хомосексуалним односима.
Поједини аутори су, међутим, протумачили бар нешто неутралнију поруку. У неким верзијама, чин између Хоруса и Сета био је консензуалан, иако неприкладан, а Сетово конзумирање Хорусовог семена створило је лунарни диск бога Тота, чиме је исход био донекле позитиван. Слично томе, Сет није био демонизован све до веома касног периода египатске историје, а сексуални чин је забележен још од најранијих верзија.
Људска плодност, главни аспект египатске митологије, често се преплитала са плодношћу усева коју су омогућавале годишње поплаве реке Нил. Ова повезаност јављала се у иконографији богова Нила, као што су Хапи, бог реке Нил, и Ваџ-вер, бог делте Нила, који су – иако мушкарци – приказивани са женским атрибутима попут висећих груди, симболизујући плодност коју река пружа.
Западноафричка: Јоруба и Дахомејска (Вуду) Небеско божанство створитељ у дахомејској религији је Маву-Лиса, настало спајањем богова близанаца, брата и сестре Лисе (месец) и Маву (сунце). У комбинованом облику, представљани су као интерсекс или трансродна бића (која мењају пол). Други андрогини богови укључују Нану Булуку, „Велику мајку” која је родила Лису и Маву и створила универзум, а садржи и мушку и женску есенцију.
Народ Акан у Гани има пантеон богова који укључује персонификације планета. Ове персонификације се манифестују као андрогина или трансродна божанства и укључују Абрао (Јупитер), Аку (Меркур) и Аво (Месец).
Поседовање од стране духова саставни је део религије народа Јоруба и других афричких религија. Опседнути су најчешће жене, али могу бити и мушкарци, а оба пола се сматрају божанским „невестама” док су запоседнути. Језик који се користи за описивање овог стања има сексуалну и насилну конотацију, али за разлику од америчких религија изведених из јорубских веровања, не претпоставља се веза између опседнутости и хомосексуалног или родно варијантног понашања у свакодневном животу.
Зимбабвеанска Митологијом народа Шона из Зимбабвеа влада андрогини бог створитељ по имену Мвари, који се повремено дели на одвојене мушке и женске аспекте.
Митологије Америка Маје и Астеци Мајански бог Чин, о којем постоје записи из шеснаестог века, наводно је увео хомоеротизам у мајанску културу и касније постао повезан са истополном љубављу. Његов пример инспирисао је племићке породице да купују младе мушкарце као љубавнике за своје синове, стварајући легалне односе сродне браку.
Важно мајанско божанство најпознатије из класичног периода (200–900) је Ошишани бог кукуруза. Класичне Маје су класификовале кукуруз као мушки, али је Ошишана верзија Бога кукуруза приказана у древној мајанској уметности као ефеминизиран младић повезан са уметношћу и плесом, кога су представљале краљице на мајанским стелама, и сматра се да је чинио трећи пол.
У рукопису Codex Chimalpopoca, мушко божанство Тескатлипока и његов алтер его necoc yaotl („Непријатељи са обе стране”) једном су се претворили у жене како би копулирали са божанством Хуемак.
Шочипили је астечки бог који се сматра заштитником хомосексуалаца и мушких проститутки.
Индијанци и Инуити У инуитском шаманизму, прва два човека су били Акулуџуси и Умарнитук, обојица мушкарци. Овај истополни пар је желео друштво и одлучио је да се пари. Тај сексуални сусрет резултирао је Умарнитуковом трудноћом. Пошто физички није био опремљен за порођај, бачена је чин која му је променила пол, дајући му вагину кроз коју је дете могло да прође. Сада жена, Умарнитук је такође била одговорна за увођење рата у свет путем магије, како би се сузбила пренасељеност. Богиња Седна је инуитско божанство стварања, са влашћу над морским животињама. У неким митовима приказана је као гинандроморф или хермафродит, а служе јој шамани који су дводушни (two-spirit). Други митови приказују Седну као бисексуалку или лезбијку, која живи са својом партнерком на дну океана.
Многе приче америчких Индијанаца укључују Којота који заводи очигледно лезбијске парове, обично на своју штету. Други велики духови понекад ће преузети женско тело ако ниједно друго није доступно када желе да заведу лепу младу жену.
Сантерија и Кандомбле Сантерија и Кандомбле су синкретичке религије изведене из јорубских веровања дијаспоре и католицизма, најзаступљеније у Јужној Америци, укључујући Кубу и Бразил. Њихове митологије имају много сличности са јорупском, и садрже пантеон Ориша (духова), упоредивих са (и често поистовећених са) духова (lwa) у Вудуу.
У једној кубанској Сантерија причи (pataki), богиња мора Јемаја преварена је да ступи у инцестуозни секс са својим сином Шангом. Да би сакрила своју срамоту због овог догађаја, протерала је своја друга два сина, Инлеа и Абату, да живе на дну океана, додатно одсекавши Инлеу језик и учинивши Абату глувим. Као резултат њихове изолације и усамљености, Инле и Абата постају страствени пријатељи, а затим и љубавници, способни да комуницирају емпатијски. Ова прича се користи да објасни порекло инцеста, мутизма и глувоће поред хомосексуалности.
У бразилском Кандомблеу постоји Ошумаре, змија дуге која је истовремено мушкарац и жена.
Хаићански и луизијански вуду У хаићанском вудуу и луизијанском вудуу постоји велики број духова или божанстава (lwa). Ови духови се могу посматрати као породице појединаца или као јединствен ентитет са различитим аспектима, повезаним са одређеним областима живота.