мини|Окренути ружичасти троугао, окружен зеленим кругом који симболизује универзално прихватање, како би се означило савезништво са правима хомосексуалаца и просторима слободним од хомофобије. Овај симбол је представљен на радионицама против хомофобије од стране организације Gay & Lesbian Urban Explorers 1989. године.
Термин сигуран простор се односи на места „која су замишљена да буду ослобођена пристрасности, сукоба, критике или потенцијално претећих радњи, идеја или разговора”, према речнику Меријам-Вебстер (Merriam-Webster). Овај термин је настао у ЛГБТ+ култури, али се од тада проширио и укључује свако место где маргинализована мањина (нпр. родна, расна, верска, етничка) може да се окупи како би комуницирала о својим заједничким искуствима. Сигурни простори се најчешће налазе на универзитетским кампусима у западном свету, али и на радним местима, као што је случај у компанији Нокија (Nokia).The Safe Space Program Alcatel lucent, без датума, приступљено 11. 11. 2017.
Термини сигуран простор, сигурније место и позитиван простор такође могу указивати на то да наставник, образовна институција или студентско тело не толеришу насиље, узнемиравање или говор мржње, чиме стварају безбедно место за маргинализоване особе.
Државе
Аустралија Исламски савет Викторије (ИСВ), који наводи да представља 200.000 муслимана у Викторији, изјавио је да је муслиманска заједница патила од проблема са менталним здрављем и других проблема због сумњи којима је изложена. ИСВ је предложио да се исламским групама у заједници доделе средства за стварање „сигурних простора” где би се о „запаљивим” темама могло расправљати без осуђивања. Влада је одбила овај предлог и покренула ревизију владиног финансирања ИСВ-а.
Канада Кампања за позитиван простор развијена је на Универзитету у Торонту 1995. године. Иницијативе за позитиван простор постале су заступљене у високошколским установама широм Канаде, укључујући Универзитет Западни Онтарио, Универзитет Макгил, Универзитет у Торонту, Колеџ Алгонквин, Универзитет Британске Колумбије, и Квинсов универзитет. Влада Канаде такође има иницијативу за позитивне просторе која је започела 2009. године ради подршке ЛГБТК+ имигрантима, избеглицама и придошлицама.
Године 2021. министар правде Дејвид Ламети покушао је да законски регулише интернет као сигуран простор увођењем Предлога закона C-36, који би уклонио садржај испуњен говором мржње на мрежи и изрицао новчане казне онима који га шире, наводећи да је интернет постао нови јавни трг и „да би тај јавни трг требало да буде сигуран простор”.
Године 2023. Нова демократска партија Онтарија предложила је законски спроведене сигурне просторе у Онтарију, Предлогом закона 94 (Закон о безбедним зонама за 2SLGBTQI+ заједницу). Овај закон би учинио „увредљиве примедбе” прекршајем који подлеже казни до 25.000 долара ако се изговоре у кругу од 100 метара од ЛГБТ+ догађаја који одреди државни тужилац.
Филипини У Филипинима је усвојен Закон о сигурним просторима (Safe Spaces Act), који има за циљ спречавање родно заснованог сексуалног узнемиравања на јавним местима и на интернету.
Уједињено Краљевство Почетком 2015. године, све веће усвајање сигурних простора на британским универзитетима изазвало је контроверзе због оптужби да се они користе за гушење слободног говора и различитих политичких ставова.
У септембру 2016. године, тадашња премијерка Тереза Меј критиковала је универзитете због спровођења политика „сигурних простора” услед забринутости да аутоцензура ограничава слободу говора на кампусима. Премијерка је изјавила да је „прилично изванредно” да универзитети забрањују расправу о одређеним темама које би могле да увреде. Упозорила је да би гушење слободног говора могло да има негативан утицај на економски и друштвени успех Британије.
Сједињене Америчке Државе У Сједињеним Државама концепт је настао у покрету за ослобођење геј особа и женском покрету, где он „подразумева одређену слободу да се слободно говори и делује, формира колективна снага и стварају стратегије за отпор... средство пре него циљ, и не само физички простор већ и простор створен окупљањем жена у потрази за заједницом.” Први сигурни простори били су геј барови и групе за подизање свести.
Године 1989. организација Gay & Lesbian Urban Explorers (GLUE) развила је програм сигурних простора. Током својих догађаја, који су укључивали сесије тренинга о различитости и радионице против хомофобије, делили су магнете са обрнутим ружичастим троуглом, „симболом организације ACT UP”, окруженим зеленим кругом да „симболизује универзално прихватање”, и тражили од „савезника да изложе магнете како би показали подршку геј правима и означили своја радна места као слободна од хомофобије.”
Организација Advocates for Youth на својој веб-страници наводи да је сигуран простор „место где свако може да се опусти и буде потпуно самосвојан, без страха да ће се осећати нелагодно, непожељно или оспорено због биолошког пола, расе/етничке припадности, сексуалне оријентације, родног идентитета или изражавања, културног порекла, старости или физичких или менталних способности; место где правила чувају самопоштовање, достојанство и осећања сваке особе и снажно подстичу све да поштују друге.” Међутим, неки људи сматрају културу сигурних простора кршењем Првог амандмана на Устав САД и механизмом за повлачење од мишљења која су у супротности са њиховим.
Генерално, „култура сигурног простора” могу бити појединци или институције које подржавају сигуран простор за ЛГБТ+ студенте и запослене. Они могу нудити или захтевати обуку особља о различитости, укључити статус сигурног простора у мисију организације, развити и истаћи изјаву о вредностима у канцеларији организације, на интернету или на штампаним документима, или, ако су део коалиције, охрабрити коалицију да укључи статус сигурног простора у своју мисију и вредности.
Критика Противници сигурних простора тврде да ова идеја гуши слободу говора, или брише границу између безбедности од физичке повреде и наношења увреде.Упозорење о садржају: Сигурни простори су опасни (дебата) Као одговор на то, заговорници сигурних простора тврде да су људи који су изложени говору мржње директно погођени њиме. У свом есеју из 2015. године у часопису Атлантик, под називом „Размаженост америчког ума” (The Coddling of The American Mind), Џонатан Хајт и Грег Лукијаноф упозоравају на пораст факултетских кампуса као сигурних простора и тврде да вредновање „емоционалне сигурности” као светог циља игнорише практичне и моралне компромисе, погоршава политичку поларизацију и може успорити емоционални и интелектуални развој студената. Пишући за Њујорк тајмс 2015. године, новинарка Џудит Шулевиц направила је разлику између састанака на којима учесници пристају да обезбеде сигуран простор и покушаја да се читави студентски домови или студентске новине претворе у сигурне просторе. Према њеним речима, ово друго је логична последица првог: „Чим неке просторе означите као сигурне, имплицирате да су остали несигурни. Следи да их треба учинити сигурнијим.” Навела је пример сигурног простора на Универзитету Браун (Brown University), када је либертаријанка Венди Макелрој, позната по критиковању термина „култура силовања”, позвана да одржи говор: „Сигуран простор... био је намењен да пружи људима који би могли сматрати коментаре ’узнемирујућим’ или ’окидајућим’, место за опоравак. Соба је била опремљена колачићима, бојанкама, мехурићима, пластелином, умирујућом музиком, јастуцима, ћебадима, цуцлама и видеом на ком се играју штенци, као и студентима и члановима особља обученим за суочавање са траумом.” Исте године, новинар Конор Фридерсдорф критиковао је употребу сигурних простора на отвореном ради блокирања медијског извештавања о студентским протестима. Према његовом мишљењу, таква употреба преокреће намеру сигурних простора: „Овакво понашање је врста мамљења на сигурност: коришћење застрашивања или иницирање физичке агресије да би се прекршила нечија права, а затим понашање као да вас ваша мета чини несигурним.” Тадашњи председник Сједињених Држава, Барак Обама, такође је критиковао сигурне просторе као промотере интелектуалне незаинтересованости:
Године 2016. британски глумац и писац Стивен Фрај критиковао је сигурне просторе и упозорења на садржај због тога што инфантилизују студенте и потенцијално нарушавају слободу говора. Френк Фуреди из Лос Анђелес тајмса и Кандис Расел из Хафпоста (HuffPost) такође су изјавили да сигурни простори доприносе стварању ехо комора окружених истомишљеницима, изолујући оне унутар тих комора од идеја које доводе у питање или су у супротности са њиховим сопственим. Остали говорници који су критиковали концепт сигурних простора на универзитетима укључују филозофкињу Кристину Хоф Самерс и социолошкињу Треси Макмилан Котом.
Године 2016. Универзитет у Чикагу послао је писмо добродошлице новим студентима основних студија, потврђујући своју посвећеност различитости, уљудности и поштовању, и обавештавајући их да факултет не подржава упозорења на садржај, не отказује контроверзне говорнике и не „одобрава стварање интелектуалних ’сигурних простора’ где појединци могу да се повуку од мисли и идеја које су у супротности са њиховим”.
Упркос критикама, неки академици су бранили праксе сигурних простора. Крис Во, докторанд на Универзитету у Манчестеру, ослањајући се на рад Јиргена Хабермаса и Ненси Фрејзер, тврди да су сигурни простори доследно погрешно представљани у медијима, описујући већину дискурса о њима као површну. Во описује сукоб око употребе сигурних простора као сукоб између перспективе која се фокусира на прилагођавање једној јавној сфери (са нагласком на отпорност као врлину, рањивост као нешто што треба искоренити, и штету као нешто на шта се одговара искључиво јачањем себе као обликом ослањања на себе) и перспективе која се фокусира на стварање вишеструких мањих међусобно повезаних друштвених сфера, где такви простори служе као форум за студенте да развију стратегије и језик који ће им помоћи да се активно одупру штети у другим деловима друштва.
Сигурни простори у образовању критиковани су јер чине да се студенти осећају неспособним да изразе своје идеје. Бустром (1998) је тврдио да не можемо подстицати критички дијалог о социјалној правди „претварањем учионице у ’сигуран простор’, место у којем наставници искључују конфликт. ... Морамо бити храбри јер ћемо на том путу бити ’рањиви и изложени’; сусретаћемо се са сликама које су ’отуђујуће и шокантне’. Бићемо веома несигурни.” Надовезујући се на Бустромове идеје, Брајан Арао и Кристи Клеменс су 2013. године увели термин „храбар простор” (brave space) као замену за сигурне просторе за учење о проблемима различитости и социјалне правде. Према њима, храбри простори имају неколико карактеристика: „контроверза са уљудношћу”, „преузимање одговорности за намере и утицаје”, „изазов по избору”, „поштовање” и „без напада”. Национална асоцијација администратора у студентским питањима (NASPA) предложила је усвајање термина „храбар простор” уместо сигурних простора на кампусима. Мајкл Вилсон, директор Академије за прихватање у Меџик Ситију (Magic City Acceptance Academy), чартер школе у предграђу Бирмингема у Алабами, назвао је своју школу храбрим простором.
У популарној култури „Сигуран простор” (Safespace) је такође име предложеног хероја из стрипова Марвела, који помаже тиму New Warriors у њиховој најновијој инкарнацији заједно са својим братом/сестром, под именом „Пахуљица” (Snowflake), при чему су обоје небинарни. Пахуљица поседује способности засноване на леду сличне онима које има Ајсмен из Икс-мена, док Сигуран простор поседује способност стварања реактивних, одбрамбених поља силе која могу заштитити само друге. Неки су критиковали овог суперхероја као подругљиву референцу на жаргонску употребу термина, а стрип никада није објављен. Међутим, то што стрип није објављен можда је имало више везе са чињеницом да се заказани датум објављивања, 15. април 2020. године, поклопио са почетком локдауна због ковида 19 у САД.