Катарина Јанковић Поповић (Шабац, 4. јун 1974) је српска лингвисткиња и културна радница. Магистарка је филолошких наука и главна уредница Културног центра у Шапцу. Њен рад усмерен је на проучавање језика у културном и медијском дискурсу, као и на развој програма који повезују културу, језик и савремене уметничке праксе.
Образовање и запослње Рођена у Шапцу, где је завршила Шабачку гимназију. Дипломирала је српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (1999), где је касније завршила специјализацију из лингвистике (2004), код проф. Вере Васић као и магистарске студије (2014) и наставила докторске студије. Похађала је и Новосадску новинарску школу Дубравке Валић Недељковић (1996–1998). Своје образовање наставила је кроз неформалне видове учења и то Родне студије, Центра за женске студије у Београду (2019) и Студије инвалидитета (2026), у оквиру програма организације Из круга двојке из Новог Сада.
Професионалну каријеру започела је као наставница српског језика у основним и средњим школама у Шапцу и Београду (1999–2004). Од 2004. до 2008. године била је директорка Културног центра у Шапцу, где је у потпуности редефинисала рад институције, успоставила сарадњу са релевантним институцијама из земље као и бројним неформалним организацијама. Уводећи културни менаџмент у рад институције и савремене уметничке праксе у реализацији програма, те стварајући мрежу младих сарадника у потпуности је раскинула са претходним програмским обрасцима у раду институције. Захаваљујући доброј повезаности са невладиним сектором обезбедила је финансирање из међународних фондова чиме је значајно унапредила рад институције, обезбеђујући јој савремену тенхичку и инфраструктурну логистику. Од 2008. године ради као главна и одговорна уредница програма Културног центра.
Научни рад Ауторка је неколико научних радова и културних програма посвећених промоцији српског језика, културе говора и савремених културних пракси.
</ref>
Била је сарадница је на пројектима из области језичке културе, образовања и родних студија, као и на истраживањима говора код деце маргинализованих група са проф. Свенком Савић. Кроз дугогодишњи пројекат културног центра, Језичка култура сарађивала је са свим релевантим институцијама у области језика, и то: Музеј језика и писма из Тршића, Музеј Вука и Доситеја, Институт за књижевност иуметност, Филолошки факултет у Београду и др.
Културни и друштвени ангажман Као директорка Културног центра иницирала је оснивање дечје сцене а неки од најзначајнијих програма које је водила су Мини дечји улични фестивал (2006 – 2016), манифестација хуманитарног карактера Дан европских језика (2014 – 2020), акције осликавања мурала у вртићима и на одељењима на којима се лече деца, те бројни програми усмерени ка деци и младима. Ауторка је лингвистичког програма Форензичари текста (2014), трибинског програма Језичка култура (2014–2020), као и бројних предавања и пројеката у сарадњи са институцијама културе и образовања у Србији.
Заслужна је за увођење Ускршњег рок маратона (2004), до тада спорадичног и неформалног градског рокенрол фестивала, у редовни програм институције који се од тада у непрекинутом континуитету одржава сваке године на Усркс. За више од двадесет година фестивала уз извођаче локалне рокенрол сцене, наступили су сви значајни рокенрол бендови из Србије, а однедавно и из региона. Ауторка је трибинског програма Музичке приче (2014–2020), који је 2020. године прерастао у сарадњу са Фестивалом музичког документарног филма ДокнРитам фестивалом и траје до данас. Као подршка колективу Фемикс, организовала је боравак у Шапцу за девојчице из Србије на Рок кампу за девојчице. Организовала је на дестине трибина, предавање, књижевних вечери и концерата уметничке и рокенрол музике.
Међу значајним пројектима издвајају се:
Звук, знак, зрак – омаж Миомиру Грујићу Флеки (2018) Резиденцијални књижевни програм Лазина кућа за писце (2019) Документарни филм Ускрс, град, рокенрол (2021) Збирка приповедака Амбис (2024)
Организовала је и продуцирала више експерименталних филмова, инспирисаних награђеним приповеткама књижевном наградом Лаза К. Лазаревић, од којих је филм Успомена из Сокобање освојио једанаест интернационалних награда. Њен рад препознат је од стране Министарства културе и информисања, као и бројних институција у земљи и региону.
Као уредница резиденцијалног књижевног програма Лазина Кућа за писце (ЛКЗП) стална је чланица жирија за најбољу савремену приповетку Лаза К. Лазаревић, коју жирира више од десет година.
Ауторка програма „Вредно твоје приче“, читалачког клуба намењеног особама са инвалидитетом, где се књига користи као средство за превазилажење трауме. Својим културним деловањем усмерена је на рад са осетљивим групама – женама, девојчицама, младима и особама са инвалидитетом. Једна је од оснивачица удружења грађана Нора, које у сарадњи са сродним организацијама развија иницијативе у овим областима.
Излагања и публикације
Истраживачка станица Петница, "Анализа медијског дискурса", Петница, 2017. Институт за књижевност и уметност, Улога Политикиног Културног додатка као посредника у промовисању различитих култура, Београд, 2017. Музеј историје Југославије, "Југословенско наслеђе на територији Републике Србије" излагање на панел дискусији са темом "У центру града – на линији фронта", Београд, 2025.
Референце
Спољашње везе
https://mubi.com/en/cast/katarina-jankovic-popovic https://kulturni-centar.rs/kontakt/ melanholija/ https://kulturni-centar.rs/predstavljanje-monografije-carobna- Категорија:Култура Категорија:Рођени 1974. Категорија:Жене Категорија:Шапчани