Хронологија Федеративне Народне Републике Југославије

Ова хронологија Федеративне Народне Републике Југославије бележи првенствено догађаје друштвено-политичког значаја.

За ранији период видети Хронологија Краљевине Југославије.

1945. __TOC__ Новембар 11. 11. — 25px Избори за југословенску Уставотворну скупштину (Савезна скупштина и Скупштина народа), које опозиција бојкотује (познати по трећој, „ћоравој”, кутији без листе). У атмосфери принуде велики одзив и огромна већина за листу Народног фронта. 29. 11. — 30px|Грб ФНРЈ Уставотворна скупштина донела Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије.

Децембар 11. 12. — Драгољуб Јовановић у уставном одбору критикује етатизацију и повећани број службеника. 22. 12. — Британска влада признала ФНРЈ, као и влада САД, уз приговоре о начину спровођења избора и због кршења људских права.

Током године Почиње активност „Крижара” и Шкрипара у бившој НДХ.

1946. Јануар '46. 7. 1. — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 31. 1. — 25px|Грб ФНРЈ Југословенска Уставотворна скупштина донела је Устав Федеративне Народне Републике Југославије (Устав Совјетског Савеза као узор, ојачана влада на рачун скупштине).

Фебруар '46. око 7. 2. — Закон о овлашћењу Влади ФНРЈ за доношење уредаба по питањима из народне привреде (јачање државне интервенције у привреду).

Март '46. 13. 3. — Дража Михаиловић ухваћен у околини Вишеграда. 30. 3. — Нота владе САД влади ФНРЈ поводом хватања Драже Михаиловића — подсећање да је „водио снаге отпора”, официри за везу и спасени авијатичари би могли сведочити у процесу (влада ФНРЈ одбија ноту). март — Почиње (или се обнавља) Грчки грађански рат (траје до 1949), у којем ФНР Југославија даје највећу подршку грчким комунистима.

Април '46. 1. 4. — Омладинском радном акцијом (ОРА) почела изградња железничке пруге Брчко—Бановићи. 3. 4. — Титов експозе о спољној политици у Савезној скупштини, извештава о „прелетању савезничких војних и других авиона” изнад Југославије. око 4. 4. — ФНРЈ: Закон о општој државној контроли (надзире државне органе и њима потчињене установе и предузећа). 18. 4. — Влада САД успоставила дипломатске односе са ФНРЈ. око 29. 4. — ФНРЈ: Уредба о откупу житарица у економској 1946/1947. години (обавезни или принудни откуп) — циљ је снабдевање градова, војске и нове индустрије; нереалне процене и идеолошки приступ доводе до незадовољства и ексцеса на селу.

Јун '46.

око 3. 6. — ФНРЈ: Закон о општедржавном привредном плану и државним органима за планирање (планске комисије на свим нивоима; „највиши израз административне интервенције државе”). 8. 6. — Потписани споразуми о економској сарадњи ФНРЈ и СССР, до фебруара ће бити основана заједничка предузећа ЈУСТА и ЈУСПАД (цивилна авијација одн. дунавско паробродарство). 9. 6. — Укинуте војне комисије при партијским руководствима — централизација послова народне одбране, Војни савет при ЦК КПЈ, на челу са Титом. 10. 6. — Почело суђење Дражи Михаиловићу пред Војним већем Врховног суда ФНРЈ; суди се још 23-ици (10 у одсуству) од којих ће укупно 11 бити осуђено на смрт.

Јул '46. 9. 7. — Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Албаније и Југославије (Енвер Хоџа у Београду). 17. 7. — Стрељан Дража Михаиловић.

Август '46. мини|180px|C-47 9. 8. — Код Крања присилно спуштен амерички авион C-47 који је наводно залутао услед олује (повреде ваздушног простора трају од фебруара). + Резолуција X пленума бугарских комуниста о македонском питању — за уједињење Македонаца око НР Македоније, на основу уговора о савезу Бугарске и Југославије. 18. 8. — Експлозија на Вергароли у Пули, под савезничком војном администрацијом, око 70 мртвих. 19. 8. — Код Бледа оборен амерички транспортни авион C-47, пет мртвих (овај и авион од 9. 8. спустили/оборили југословенски ловци Јак-3). око 26. 8. — Посланик ФНРЈ Изидор Цанкар напушта Грчку. 30. 8. — Протестна нота владе ФНРЈ поводом прелетања америчких авиона. + У одсуству осуђен љубљански бискуп Грегориј Рожман.

Септембар '46. 18. 9. — Ухапшен надбискуп Степинац. 26. 9. — Затворена америчка читаоница у Београду — опет отворена у децембру али уз ограничен опсег информација. 28. 9. — Мировна конференција у Паризу: одлука о стварању Слободне Територије Трста (или 10. 10.?).

Октобар '46. мини|180px|Суђење Степинцу 11. 10. — Надбискуп Алојзије Степинац осуђен на 16 година затвора за велеиздају и ратне злочине; на робију осуђен и Иван Шалић, а Ерих Лисак на смрт. 22. 10. — Инцидент у Крфском каналу (2. део): британски бродови Саумарез и Волиџ налетели на мине, погинула 44 морнара (за полагање мина осумњичени Југословени).

Новембар '46. 6. 11. — Апел масовним организацијама у Југославији за прикупљање помоћи Албанији, коју су крајем октобра погодиле велике поплаве. 7. 11. — Након 190 дана завршена прва савезна радна акција омладине на градњи железничке пруге Брчко—Бановићи, дуге 190 км. У акцији је учествовало око 70.000 особа из целе земље и 2.000 из иностранства. 14. 11. — Патријарх српски Гаврило се вратио у земљу. 17. 11. — У Београду почео Први конгрес књижевника Југославије — у знаку соцреализма, али уз узимање у обзир домаће традиције (уводни реферат Радован Зоговић).

Децембар '46. око 5. 12. — ФНРЈ: Закон о национализацији приватних привредних предузећа, „општедржавног и републиканског значаја” (многа су већ под секвестром). 8. 12. — Свесловенски конгрес у Београду. 19. 12. — Грчки грађански рат: Резолуција 15 СБУН: установљена Истражна комисија која ће испитивати повреде грчке границе према Албанији, Југославији и Бугарској (Грчка оптужује Југославију за агресију, као и за „помагање револуционарних банди”).

1947. Јануар '47. 6. 1. — Радикалски политичар Милош Трифуновић и још седморица осуђени због „давања информација америчкој амбасади” — Трифуновић на осам година, тројица на смрт — Милутин Стефановић, преводилац амбасаде САД, мајор Жељко Шушин и новинар Јовановић (Ерик Придоноф, економски аналитичар амбасаде организовао доушничку мрежуЈаковина, Амерички комунистички савезник, ).

Фебруар '47. 10. 2. — У Паризу потписани мировни споразуми између Савезника и неких губитника (Италија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Финска). Италија предала већи део Истре Југославији, градове Ријека и Задар, као и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружа. Установљена Слободна Територија Трста са две зоне. 10. 2. — У Пули убијен британски бригадир Де Винтон, починилац је жена из комитета одлазећих Италијана.

Март '47. 4. 3. — Састанак Политбироа ЦК КПЈ са руководством ЦК КП Србије — Благоје Нешковић критикован због резервисаности према петогодишњем плану и „опортунизма у остваривању откупа” (смањивање количина). 9. 3. — Југославија преко САД тражи помоћ у житу. 28. 3. — Експозе министра унутрашњих послова Ранковића Народној скупштини: западни савезници прикривају ратне злочинце.

Април '47. 1. 4. — Добровољним омладинским радом почела изградња пруге Шамац—Сарајево. + Основан Југословенски аеротранспорт (ЈАТ). 27. 4. — Народна скупштина донела први Петогодишњи план (Закон о петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ у годинама 1947 — 1951) са одређеним циљевима производње (убрзана индустријализација и централна акумулација). Једини са примедбама Драгољуб Јовановић, лидер предратних земљорадника. 29. 4. — Премијерно приказана Славица, званично први филм у историји југословенске кинематографије (први југословенски послератни филм). април — Благоје Нешковић, челник српске владе и партије, критикује покрајински комитет Војводине, на исти начин на који је и сам критикован 4. 3., у вези откупа.

Мај '47. 17. 5. — Драгољуб Јовановић ухапшен под оптужбом за „шпијунажу” (у октобру осуђен на девет година затвора). 22. 5. — Хладни рат: Труманова доктрина — додељено 400 милиона долара помоћи за борбу против комунизма у Грчкој и Турској. 23. 5. — Истраживачка комисија УН оптужила Југославију, Албанију и Бугарску за мешање у Грчки грађански рат.

Јун '47. 7. 6. — Акција 10. травња: прва усташка група (Божидар Кавран) улази у ФНРЈ, постаће жртве Удбине Операције Гвардијан. 26. 6. — Грчка се обратила Савету Безбедности УН због кршења мира од стране Југославије, Бугарске и Албаније (извештај Анкетне комисије УН неповољан за Југославију).

Јул '47. 7. 7. — Извештај Џона Кабота, отправника послова у београдској амбасади — неспоразуми Југославије са Совјетима неминовни (пролази незапажено). 8. 7. — Почео процес против седморице „шпијуна-обавештајаца” у Београду — америчка Служба за регистровање гробова контактирала са остацима четника ради сакупљања информација, за шта им је дала малу количину оружја (војник Волтер Флорек), службеник амбасаде САД Боривоје Пантелић осуђен на смрт. 12. 7. — Састанак у Паризу у вези Маршаловог плана, источне земље (међу којима и ФНРЈ) одбијају, или од Совјета принуђене да одбију.

Август '47. 30. 7. — 1. 8. — Бледски споразуми Тито — Димитров — припрема царинске уније, замишљена Балканска федерација, опроштене бугарске репарације (ионако скоро симболичне). 12. 8. — Завршен „Нагодетов процес”, суђење групи словеначких интелектуалаца — тројица осуђена на смрт (Чртомир Нагоде, Борис Фурлан и Љубо Сирц [задњој двојици промењено у затвор]). 22. 8. — Делегација америчких протестантских свештеника тврди да у Југославији влада слобода религије. 24. 8. — Руља у истарском Ланишћу убила свештеника Мира Бушелића и тешко повредила монсињора Јакоба Укмара.

Септембар '47.

15. 9. — 16. 9. — Ступа на снагу мировни уговор са Италијом, савезничке снаге напуштају Пулу, повучена линија Тршћанске зоне, нереди у Трсту, Југославија преузима бивше италијанске територије. 22. 9. — 27. 9. — Оснивачки састанак Информбироа у Шкларској Поремби код Вроцлава, Пољска. Присутно девет партија, донета Декларација која истиче да је у току борба између империјалистичког (САД) и антиимперијалистичког (СССР) табора. За седиште организације одређен Београд. Други конгрес Народног фронта Југославије, Тито: постојање предратних буржујских странака неоправдано.

Октобар '47. 5. 10. — У Варшави формално основан Информбиро, са седиштем у Београду и задатком „размене искустава и, у случају потребе, координације делатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности”. 21. 10. — Резолуција 109 Генералне скупштине Уједињених нација: позивају се Албанија, Бугарска и Југославија да не помажу герилу у Грчкој, оснива се Специјална комисија са седиштем у Солуну (ради од децембра).

Новембар '47. 16. 11. — Пуштена у саобраћај пруга Шамац—Сарајево (градили је омладинци из Југославије и још 42 земље). 27. 11. — У Евксинограду код Варне Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи Југославије и Бугарске (текст састављен још 1. 8.).

Током године '47. У Београду седишта Информбироа и Пансловенског покрета. Сједињене Државе не дозвољавају путовање својих грађана у Југославију, због тешкоћа својих дипломатских службеника да заштите америчке грађане у тој земљи (једина земља под таквом забраном 1947.).

1948. Јануар '48. 7. 1. — Демарш британске и америчке владе да ФНРЈ и Бугарска не признају владу коју су у Грчкој прогласили комунисти (Маркос Вафијадис). 8. 1. — Ђиласова делегација одлази за Москву (са Кочом Поповићем и Мијалком Тодоровићем) — у вези односа са Албанијом, наоружања и опреме за Југословенску армију. 29. 1. — Московска „Правда” даје саопштење којим дезавуише изјаву Г. Димитрова о потреби федерације балканских и подунавских земаља.

Фебруар '48. 8. 2. — Кардељ и Бакарић стигли у Москву (Ђилас је још увек ту, Тито се изговорио болешћу) — разговор са бугарском делегацијом, Совјети критикују бугарско-југословенски уговор и изјаву Димитрова о (широкој) федерацији. 10. 2. — На тројном састанку у Кремљу, Стаљин наређује мању верзију Балканске федерације, са Југославијом и Бугарском. 11./12. 2. — На захтев Молотова, Кардељ потписује текст уговора о узајамном консултовању о спољнополитичким питањима. 12. 2. — Француски Ле Фигаро извештава да су у Румунији из излога уклоњене Титове слике.

Март '48.