Квирирање (такође се назива и квир читање) је техника која се користи за оспоравање хетеронормативности анализирањем места у тексту која користе хетеросексуалност или идентитетске бинарне опозиције. Потекавши из квир теорије током касних 1980-их и 1990-их, квирирање је метода која се може применити на књижевност, филм и друге медије. Изворно, метода квирирања се строже бавила родом и сексуалношћу, али се брзо проширила и постала више кишобран термин за бављење идентитетом, као и низом система угњетавања и политике идентитета. Чак и сам термин квир може бити подвргнут квирирању, јер велики део квир теорије укључује борбу против нормализације чак и унутар самог поља. У контексту квир теорије, „квирирање је нешто што радимо, а не нешто што јесмо (или нисмо)”.
Порекло и друге употребе Историјски гледано, реч queer означавала је нешто необично или чудно. Као глаголски облик речи queer, квирирање се може односити на чин узимања нечега и посматрања кроз призму која то чини чудним или на неки начин проблематизује. До 1940-их (у Сједињеним Државама), queer је почео да се користи у односу на сексуалност која одступа од хетеросексуалних норми. У периоду касних 1980-их и раних 1990-их, ЛГБТ активистичке групе за борбу против сиде, као што су Act Up и Квир нација, почеле су да поново присвајају термин queer као позитивни идентификатор и као процес преиспитивања мејнстрим идеја о томе шта се сматра нормалним. Кети Коен тврди да су овакве групе такође прошириле употребу термина queer како би превазишле „асимилационистичке тенденције” присутне у активизму за борбу против сиде. Ово се заснива на осећањима израженим од стране група попут Квир нације, које су сматрале да су queer као реч и осећање били превише усредсређени на асимилацију ненормативних сексуалности и идентитета. Унутар таквих група, queer као именица поново је присвојен да означи нешто радикално. Квирирање је потом постало средство за друштвену и политичку субверзију доминантне културе. Будући да је укорењено у квир теорији, такође је уско повезано са квир политиком и квир активизмом.
Пошто идеја квирирања потиче од термина queer, она има широк спектар дефиниција, као и употреба. На пример, Ив Кософски Сеџвик, једна од оснивачица и теоретичарки квир теорије, каже да queer може значити „отворену мрежу могућности, празнина... и вишкова значења када саставни елементи нечијег рода, нечије сексуалности нису направљени (или не могу бити направљени) да означавају монолитно”. Књижевни критичар Мајкл Ворнер нуди следећу дефиницију: „Queer добија критичку оштрицу дефинишући се наспрам нормалног, а не хетеросексуалног.” Џудит Батлер, још једна теоретичарка заслужна за утемељење квир теорије, говори о queer-у као о чину који се може извести. У савременијем контексту, методе квирирања сежу даље од критике књижевности како би истраживале теме од популарне културе до апстрактнијих тема попут теологије и времена. У свом есеју о предностима квирирања теологије, Телатија „Ники” Јанг каже да је квирирање начин да се „[деконструишу] логике и оквири који делују унутар старих и нових теолошких и етичких концепата”. Поред ових деконструкција, она тврди да квирирање „раставља динамику моћи и привилегија које опстају међу различитим субјективитетима”.
Употребе у књижевности У есеју Пије Ливије Хеканахо „Квирирање Ловца: Флитови, стрејтови и други морони” (Queering Catcher: Flits, Straights, and Other Morons), она користи квирирање да анализира „пропусне границе 'стрејт' (хетеросексуалне) мушкости и квир идентитета који можда леже изван тих граница” у роману Ловац у житу Џ. Д. Селинџера из 1951. године. У њему, она разматра како је наратор Холден Колфилд ухваћен између строгости нормативне мушкости и страха од ненормативних сексуалности и мушкости. Џудит Батлер користи квир читање романа Пролаз Неле Ларсен из 1929. године како би сагледала могућности замагљивања бинарних опозиција расе и сексуалне привлачности.
Жанровска књижевност, попут фантастике и научне фантастике, такође остаје популарна за квир анализу. У чланку Ане Барк Персон „Дом и пакао: Репрезентација женске мушкости у акционој научнофантастичној књижевности” (Home and Hell: Representation of Female Masculinity in Action-Driven Science Fiction Literature), она истражује наративе ликова Никснисе со Дашим из серијала The Bel Dame Apocrypha Камерон Херли и Катрин Ли из серијала The Spin Trilogy Роберта Чарлса Вилсона. Персон испитује њихове улоге као мужевних жена које заузимају простор и држе позиције моћи, и како се њихова научнофантастична окружења користе за одбацивање цис и хетеронормативних конвенција.
Употребе у дизајну Расте покрет за квирирање дизајна, видљив у иницијативама попут Квирирања мапе и у раду дизајнера и истраживача дизајна као што су Еџе Џанли, Емелин Бруле, Луиза Прадо де О. Мартинс и Тифен Кази-Тани. Изабел Прохнер је написала да квирност и квир теорија поседују радикални, хаотични и деконструктивни потенцијал у дизајну тако што се „критички ангажују у односу на циљеве дизајна, оспоравају њихове претпоставке и подстичу већу многострукост”.
Види још Квир теорија Хетеронормативност
Референце
Категорија:Квир теорија Категорија:ЛГБТ+ терминологија