Бинарна опозиција (такође бинарни систем) је пар сродних термина или концепата супротног значења. Бинарна опозиција представља систем језика и/или мишљења којим се два теоријска опозита строго дефинишу и супротстављају један другом. Реч је о контрасту између два међусобно искључива термина, попут укључено и искључено, горе и доле, лево и десно. Бинарна опозиција је важан концепт структурализма, који такве дистинкције види као фундаменталне за сав језик и мишљење.Baldick, C 2004. The concise Oxford Dictionary of literary terms. У структурализму, бинарна опозиција се посматра као основни организатор људске филозофије, културе и језика.

Бинарна опозиција потиче из Сосировске структуралистичке теорије.Fogarty, S 2005, The literary encyclopedia, viewed 12 October 2024, https://www.litencyc.com/php/stopics.php?rec=true&UID=122 Према Фердинанду де Сосиру, бинарна опозиција представља средство помоћу кога јединице језика добијају вредност или значење; свака јединица се дефинише у реципрочном одређењу са другим термином, попут бинарног кода. На пример, „вруће” добија значење због свог односа према „хладно” и обрнуто. То није противречна већ структурна, комплементарна релација. Сосир је показао да значење знака проистиче из његовог контекста (синтагматска димензија) и групе (парадигме) којој припада.Lacey, N 2000, Narrative and Genre, p.64, Palgrave, New York. Пример за то је да се не може појмити „добро” ако не разумемо „зло”.Lacey, N 2000, Narrative and Genre, p. 65, Palgrave, New York

Типично, један од два опозита преузима доминантну улогу у односу на други. Категоризација бинарних опозиција је „често вредносно обојена и етноцентрична”, са илузорним поретком и површним значењем. Штавише, Питер Фури је открио да бинарне опозиције имају дубљи или други ниво бинарности који помаже у учвршћивању значења. На пример, концепти херој и зликовац подразумевају секундарне бинарне опозиције: добар/лош, леп/ружан, симпатичан/несимпатичан итд.

Теорија бинарности Класичан пример бинарне опозиције је дихотомија присуство-одсуство. Према структурализму, разликовање између присуства и одсуства, посматрано као поларне супротности, темељни је елемент мишљења у многим културама. Поред тога, према постструктуралистичким критикама, присуство заузима доминантан положај у људском друштву у односу на одсуство, јер се одсуство традиционално посматра као оно што се добије када се уклони присуство. (Да је одсуство доминантно, присуство би се традиционално могло посматрати као оно што се добије када се уклони одсуство.)Britannica 2011, Binary opposition, viewed 9 March 2011, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/65552/binary-opposition

Према Жаку Дериди, значење се често дефинише у терминима бинарних опозиција, где „један од два термина управља оним другим”.

Пример бинарне опозиције је дихотомија мушко-женско. Постструктуралистичко гледиште је да се мушкарац, према традиционалном мишљењу, може сматрати доминантним у односу на жену јер је мушкарац присуство фалуса, док је вагина одсуство или губитак. Амерички филозоф Џон Серл сугерисао је да је концепт бинарних опозиција — како га предају и практикују постмодернисти и постструктуралисти — извештачен и да му недостаје строгост.

Деконструкција бинарности Политичка (а не аналитичка или концептуална) критика бинарних опозиција важан је део феминизма трећег таласа, постколонијализма, пост-анархизма и критичке теорије расе, који тврде да су перципиране бинарне дихотомије попут мушкарац/жена, цивилизовано/нецивилизовано и бело/црно одржавале и легитимисале структуре друштвене моћи које фаворизују одређену већину. У последњих петнаест година постало је уобичајено да се многе друштвене и/или историјске анализе баве варијаблама рода, класе, сексуалности, расе и етницитета.Dunk, T 1997, 'White guys: studies in post-modern domination and difference', Labour, vol. 40, p. 306, (online Infotrac). Унутар сваке од ових категорија обично постоји неједнака бинарна опозиција: буржоазија/радничка класа; мушкарци/жене; хетеросексуалци/хомосексуалци. У критичкој теорији расе, ова парадигма је позната као црно-бела бинарност.

Постструктуралистичка критика бинарних опозиција није просто обртање опозиције, већ њена деконструкција, која се описује као аполитична — то јест, интринзично не фаворизује ниједну страну бинарне опозиције у односу на другу. Деконструкција је „догађај” или „тренутак” у којем се сматра да бинарна опозиција противречи самој себи и подрива сопствени ауторитет.„Понекад се стиче утисак да је деконструкција нека врста игре коју свако може да игра. Неко би, на пример, могао да измисли деконструкцију деконструкционизма на следећи начин: У хијерархијској опозицији, деконструкција/логоцентризам (фоно-фало-логоцентризам), привилеговани термин 'деконструкција' је заправо подређен обезвређеном термину 'логоцентризам', јер, да би успоставио хијерархијску супериорност деконструкције, деконструкциониста је приморан да покуша да представи њену супериорност, њен аксиолошки примат, аргументом и убеђивањем, позивајући се на логоцентричне вредности које покушава да обезвреди. Али њихови напори да то учине осуђени су на неуспех због унутрашње недоследности у самом концепту деконструкционизма, због његове самореференцијалне зависности од ауторитета претходне логике. Путем апоретичког -{Aufhebung}-, деконструкција деконструише саму себе.” Searle, ibid.

Деконструкција претпоставља да све бинарне опозиције треба анализирати и критиковати у свим њиховим манифестацијама; функција и логичких и аксиолошких опозиција мора се проучавати у свим дискурсима који дају значење и вредности. Али деконструкција не разоткрива само како опозиције функционишу и како се значење и вредности производе у нихилистичкој или циничној позицији, „чиме се спречава било какав начин ефикасног интервенисања у пољу”. Да би била ефикасна, и једноставно као свој начин праксе, деконструкција ствара нове појмове или концепте, не да би синтетизовала термине у опозицији већ да би обележила њихову разлику, неодлучивост и вечну игру.Cf., Jacques Derrida, "Positions" (The University of Chicago Press, 1981),

У односу на логоцентризам Логоцентризам је идеја повезана са бинарном опозицијом која сугерише да ће одређена публика фаворизовати један део пара бинарне опозиције у односу на други. Ово фаворизовање је често најснажније под утицајем културног порекла читалаца.

Пример таквог логоцентризма су снажне патријархалне теме у причи „Жене и лонац”, амхарској народној причи која говори о две жене које су узнемирене својом умањеном улогом у друштву и које због тога одлазе код свог краља за помоћ. Он ефективно преноси поруку да се на жене не може ослонити да преузму већу улогу у друштву, што постаје морал приче. Прасад објашњава ову идеју: „Логоцентрична вредност се види кроз 'Вечно знање' — природност мушке супериорности — која се преноси кроз народну причу. Скривена а приори бинарна опозиција је 'Мушкарац над женом'.“ У вези са утицајем културног наслеђа публике на њихову несвесну склоност ка једном делу бинарне опозиције, Прасад каже: „Проучавајући избор етиопских народних прича, рад открива присуство логоцентризма и а приори бинарне опозиције на делу у етиопским народним причама. Ова два елемента покушавају да подрже и потврде 'дати' подређени положај жена у друштву.“

У књижевности Бинарна опозиција је дубоко уграђена у књижевност јер се језик и упарене супротности ослањају на однос са суседним речима унутар парадигматског ланца. Ако би једна од упарених супротности била уклоњена, прецизно значење друге би се променило.Barry, P., 2009. Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory. 3rd ed. New York, USA: Manchester University Press.

Види још Антиномија Дихотомија Родна бинарност Антонимија Политичка поларизација Јин и јанг

Референце

Литература

Категорија:Концепти у филозофији ума Категорија:Концепти у епистемологији Категорија:Дихотомије Категорија:Критичка теорија Категорија:Неомарксизам Категорија:Деконструкција