Сексуалност код трансродних особа обухвата сва питања сексуалности других група, укључујући успостављање сексуалног идентитета, учење како се носити са сопственим сексуалним потребама и проналажење партнера, али може бити закомпликована проблемима родне дисфорије, физичким, физиолошким и емоционалним ефектима хормонске терапије и/или хируршких захвата, психолошким аспектима изражавања сексуалности након медицинске транзиције, или друштвеним аспектима изражавања свог родног идентитета.
Родни идентитет и трансродност су засебни концепти у односу на сексуалност и сексуалну оријентацију. Сексуална оријентација представља трајни образац привлачности, или недостатак исте, према другима (бити стрејт, лезбијка, геј, бисексуална, асексуална особа итд.), док је родни идентитет унутрашње сазнање особе о сопственом роду (бити мушкарац, жена, небинарна особа итд.). Трансродне особе показују исти распон сексуалних оријентација као и општа популација, али је много мања вероватноћа да ће се идентификовати као стрејт. Студије о транс особама у Европи, Северној Америци и Кини откриле су да се 33—53% њих идентификује као квир, пансексуалне или бисексуалне особе, 18—37% као лезбијке, геј или особе које воле исти пол, 8—27% као стрејт, а 4—13% као асексуалне особе.
Током већег дела двадесетог века, трансродност се посматрала кроз призму сексуалности. Упркос раним заговорницима попут Магнуса Хиршфелда који су промовисали разумевање сексуалности и родног идентитета као различитих феномена, доминантно гледиште у западним психоаналитичким и медицинским областима било је да су хетеросексуалне улоге саставни део рода, што значи да за некога коме је приписан мушки пол на рођењу, привлачност према мушкарцима и идентификација као жена представљају функције истог „поремећаја”. Како су се стандарди неге за транс особе развијали средином и крајем двадесетог века, сексуалност је играла истакнуту улогу у одређивању тога које транс особе се сматрају достојним добијања родно потврђујуће неге. Свакоме ко се није уклапао у строго фиксиран, бинаран и хетеросексуалан оквир пружалаца услуга била је ускраћена нега у транзицији. Почетком двадесет првог века, након деценија залагања транс особа, разноликост сексуалности међу транс особама почела је да се признаје унутар медицинске струке.
Сексуална оријентација Бити трансродан или родно неконформан и имати истополне привлачности често се поистовећује, иако су то различите карактеристике. Трансродне особе могу имати било коју сексуалну оријентацију. Термини за сексуалну оријентацију које користе транс особе генерално одговарају њиховом родном идентитету; на пример, транс жене које искључиво привлаче друге жене обично се идентификују као лезбијке, а транс мушкарци које искључиво привлаче жене идентификују се као стрејт. Многе друге транс особе користе термине за идентитет који се уопште не ослањају на род, као што су квир и пансексуалност. Студије су показале да је већа вероватноћа да ће транс особе користити више од једне ознаке за своју сексуалну оријентацију у поређењу са цисродним особама, што показује да је сексуална оријентација за трансродне особе комплексна.
Конфузија око разлике између родног идентитета и сексуалне оријентације отежава транс особама да буду схваћене и да им се верује у вези с тим ко су, а такође може отежати људима да сами себе разумеју као транс особе. Опсевације попут „ако те привлаче жене, зашто би транзитирао из мушкарца у жену?” су честе, а уобичајена фраза за објашњење је „родни идентитет је оно као ко идеш у кревет; сексуална оријентација је оно с ким идеш у кревет”. У студији из 2025. године, истраживачи су открили да су нехетеросексуални транс мушкарци са интернализованим хетеросексизмом (тј. веровањем да привлачност према мушкарцима значи да сте жена, а да је привлачност према женама предуслов да бисте били мушкарац) били склонији проласку кроз период конфузије у вези са својим родним идентитетом.
Трансродне особе показују исти распон сексуалних оријентација као и општа популација, иако је много вероватније да ће транс особе бити сексуалне мањине него цисродне особе. Студија из 2023. године открила је да 89% транс испитаника у анкети спроведеној у тридесет европских земаља има идентитет сексуалне мањине. Друга студија из 2023, објављена у часопису BMC Public Health и базирана на националном узорку података из Сједињених Држава (САД), открила је да 82% транс особа има идентитет сексуалне мањине у поређењу са 10% цисродних особа.
Иста студија је открила да се 21% транс особа идентификовало као лезбијке, геј или особе које воле исти пол, 19% као бисексуалне, 18% као квир, 18% као стрејт/хетеросексуалне, 12% као пансексуалне, 5% као асексуалне, а 7% под неким другим сексуалним идентитетом. Америчка анкета о трансродним особама из 2015. године, која је испитала знатно већи узорак трансродних особа, открила је да се 21% њих идентификује као квир, 18% као пансексуалне, 16% као лезбијке, геј или особе које воле исти пол, 15% као стрејт, 14% као бисексуалне, а 10% као асексуалне особе.
Претходно поменута европска студија из 2023. године открила је да се 37% транс особа идентификује као лезбијке или геј, 34% као бисексуалне, 11% као стрејт и 18% као „остало” (нису понуђене друге опције за ознаке идентитета). Анкета спроведена међу транс особама у Канади 2019. године открила је да се 51% испитаника идентификује као квир, 31% као пансексуално, 28% као бисексуално, 18% као геј или лезбијке, 13% као асексуално, 8% као стрејт, 4% као дводуховне особе, а 9% као несигурно или као оне које се преиспитују (испитаници су могли изабрати више одговора, што су многи и учинили). Анкета транс особа у Кини из 2017. открила је да се 33% њих идентификује као бисексуалне или пансексуалне, 27% као хетеросексуалне, 26% као хомосексуалне, 4% као асексуалне, 7% као неодлучне и 4% као „остало”.
Трансродне жене Америчка анкета о трансродним особама из 2015. године открила је да су транс жене најчешће идентификоване као лезбијке, геј или особе које воле исти пол (27%), затим као бисексуалне (20%), стрејт (19%), пансексуалне (16%), квир (6%) и асексуалне (6%). Америчка студија из 2023. објављена у BMC Public Health открила је да се транс жене најчешће идентификују као бисексуалне (29%), затим као стрејт (23%), лезбијке или особе које воле исти пол (16%), пансексуалне (10%), квир (6%), асексуалне (4%) и „остало” (7%).
Трансродни мушкарци Америчка анкета о трансродним особама из 2015. године открила је да се транс мушкарци најчешће идентификују као квир (24%) или стрејт (23%), а затим као пансексуалци (17%). Мања је вероватноћа да ће се идентификовати као лезбијке, геј или особе које воле исти пол (12%), бисексуалци (12%) или асексуалци (7%). Америчка студија из 2023. објављена у BMC Public Health открила је да се транс мушкарци најчешће идентификују као стрејт (28%), затим као геј или особе које воле исти пол (20%), квир (15%), бисексуалци (13%), пансексуалци (11%), асексуалци (1%) и „остало” (11%).
Небинарне особе Америчка анкета о трансродним особама из 2015. године открила је да се небинарне особе најчешће идентификују као квир (34%), а затим као пансексуалне (21%) и асексуалне (17%). Мања је вероватноћа да ће се идентификовати као бисексуалне (10%), лезбијке, геј или особе које воле исти пол (8%) или стрејт (2%). Америчка студија из 2023. објављена у BMC Public Health открила је да се небинарне особе најчешће идентификују као квир (35%), затим као лезбијке, геј или особе које воле исти пол (21%), пансексуалне (16%), бисексуалне (13%), асексуалне (12%), стрејт (мање од 1%) и „остало” (3%).
Америчка студија из 2021. на узорку од скоро 9.000 небинарних младих између 13 и 24 године показала је да се 28% идентификује као бисексуално, 27% као пансексуално, 22% као квир, 20% као лезбијке или геј, 2% се преиспитује, а мање од 1% се идентификује као стрејт.
Хиџре Хиџре из Јужне Азије су обично феминизиране особе којима је приписан мушки пол на рођењу и које су званично признате као трећи пол у бројним државама.In Their Own Words: The Formulation of Sexual and Reproductive Health Behaviour Among Young Men in Bangladesh , Shivananda Khan, Sharful Islam Khan and Paula E. Hollerbach, for the Catalyst Consortium. Хиџре најчешће улазе у партнерства са хетеросексуалним или бисексуалним мушкарцима и обично имају искључиво рецептивну улогу током секса. Неке хиџре су асексуалне, а неке себе не дефинишу кроз специфичну сексуалну оријентанцију, већ кроз потпуно одрицање од сексуалности.
Сексуалне праксе
Самостално објављени зин Мире Белведер из 2010. године, Fucking Trans Women, био је прекретница због свог фокуса на перспективе и искуства транс жена. Посебно се фокусирао на сексуалне чинове који су могући са опуштеним пенисима и на инервацију гениталних регија код транс жена које нису имале феминизирајућу гениталну хирургију. Он је именовао и популаризовао чин познат као muffing (мафинг), односно стимулацију ингвиналних канала кроз инвагинирани скротум, што особама са гениталном дисфоријом може понудити начин за пенетрацију спреда.
Тромесечни часопис Original Plumbing, који је излазио од 2009. до 2019. године, био је први часопис за транс мушкарце који су правили транс мушкарци. Посвећен сексуалности и култури транс мушкараца, као и представљању пуне разноликости међу трансмаскулиним особама, часопис је приказивао и славио широк спектар сексуалности.Deputy, Ellis (2025). Nonnormative embodiment and systems of control: Transgender bodies and punitive societal structures in literature and the real world [Dissertation]. Iowa State University. Такође је славио трансмаскулине особе са свим врстама тела као привлачне и секси, у оштром контрасту са доминантним медицинским и медијским наративима о транс особама.
Пионирска књига Trans Bodies, Trans Selves, први пут објављена 2014. године, нуди информације за транс особе о здрављу и велнесу, укључујући сексуалност и сексуалне праксе, као и о бројним начинима на које транс особе „остављају иза себе циссексистичке, хомофобичне идеје о сексу”.„Постоји онолико начина да се буде сексуалан колико има људи. Начин на који имамо секс није одређен нашим родом или сексуалном оријентацијом. Без обзира на то како се идентификујемо, ми бирамо врсте додира у којима уживамо, одлучујемо да ли волимо да пенетрирамо или да будемо пенетрирани (или оба, или ниједно), и како желимо да радимо и да се играмо са својим партнерима како бисмо имали задовољавајуће, испуњујуће сексуалне животе.”
Сексуални партнери Студија из 2023. године базирана на националном узорку података из САД са 274 трансродна и 1.162 цисродна одрасла испитаника анализирала је питања о њиховом сексуалном понашању и привлачностима. 72% транс особа пријавило је сексуалне односе у последњих 5 година, у поређењу са 80% цисродних особа. Међу транс испитаницима, 52% је пријавило да су имали секс са цис женама, 43% са цис мушкарцима, 17% са транс женама, а 20% са транс мушкарцима (анкета није питала за секс са небинарним особама). Што се тиче привлачности, 74% транс испитаника рекло је да их привлаче цис жене, 58% цис мушкарци, 52% транс жене, 60% транс мушкарци, а 60% њих привлаче небинарне особе.
Међу транс мушкарцима, 57% је пријавило сексуалне односе са цис женама у последњих 5 година, 34% са цис мушкарцима, 15% са транс женама и 19% са другим транс мушкарцима. 75% њих је пријавило привлачност према цис женама, 55% према цис мушкарцима, 50% према транс женама, 47% према другим транс мушкарцима, а 56% привлаче небинарне особе. 58% транс мушкараца пријавило је да их привлаче три или више ових родних категорија.
Међу транс женама, 43% је пријавило сексуалне односе са цис женама у последњих 5 година, 53% са цис мушкарцима, 14% са другим транс женама и 12% са транс мушкарцима. 68% њих је пријавило привлачност према цис женама, 66% према цис мушкарцима, 50% према другим транс женама, 43% према транс мушкарцима, а 50% привлаче небинарне особе. 57% транс жена пријавило је привлачност према три или више ових родних категорија.