мини|upright=1.35|Здружена садња шаргарепе и црног лука. Мирис лука одбија шаргарепину муву, док мирис шаргарепе одбија лукову муву.
Здружена садња (или садња пратилаца) јесте поликултурна пракса у хортикултури и пољопривреди малог обима која подразумева истовремену садњу различитих усева како би се обезбедили контрола корова, сузбијање штеточина и опрашивање; привукли корисни инсекти; максимално искористио простор и повећала продуктивност усева.
Здружену садњу користе пољопривредници и баштовани како у индустријализованим земљама тако и у земљама у развоју из многих разлога. Многи савремени принципи здружене садње били су присутни пре више векова у шумским баштама у Азији и пре више хиљада година у Мезоамерици. Ова техника може омогућити пољопривредницима да смање скупу употребу вештачких ђубрива и пестицида.
Традиционална пракса
Историја
Здружену садњу у различитим облицима практиковали су аутохтони народи Америке пре доласка Европљана. Ови народи су припитомили тиквице пре 8.000 до 10.000 година, затим кукуруз, а потом и обични пасуљ, формирајући пољопривредну технику познату као Три сестре. Стабљика кукуруза служила је као шпалир за пузање пасуља, пасуљ је фиксирао азот у корист кукуруза, док су широки листови тикве пружали обиље хлада за земљиште, одржавајући га влажним и плодним.
Аутори у античкој Грчкој и Риму, пре око 2.000 година, били су свесни да су неке биљке токсичне (алелопатске) за друге биљке у њиховој близини. Теофраст је забележио да ловарово дрво и купус слабе винову лозу.Теофраст, Истраживање биљака, Књига IV, XVI, 5 Плиније Старији је написао да „хлад” ораховог дрвета (Juglans regia) трује друге биљке.Плиније Старији, Природна историја, Књига XVII: 89
У Кини су се водене папрати (Azolla spp.) користиле најмање хиљаду година као пратеће биљке за усеве пиринча. Оне су домаћин цијанобактерији (Anabaena azollae) која фиксира азот из атмосфере и блокирају светлост биљкама које би се такмичиле са пиринчем.
20. век
У новије време, почев од 1920-их година, органска пољопривреда и органика у хортикултури често користе здружену садњу, будући да су многи други начини ђубрења, сузбијања корова и контроле штеточина забрањени. Пермакултура заговара сличне методе.
Списак биљака пратилаца које се користе у таквим системима је веома велики и обухвата поврће, воћке, кухињско зачинско биље, баштенско цвеће и сточну храну. Број међусобних интеракција, како позитивних (парови врста помажу једни другима), тако и негативних (биљке које је најбоље не гајити заједно), још је већи, иако се докази за такве интеракције крећу од контролисаних експеримената до рекла-казала тврдњи. На пример, за биљке из породице купуса (Brassicaceae) традиционално се тврди да добро успевају уз целер, биљке из породице лукова (Allium) и ароматично биље, али се сматра да их је најбоље не гајити поред јагода или парадајза.
Године 2022. агрономи су препоручили коришћење вишеструких алата, укључујући отпорност биљака на болести, очување природних непријатеља (паразитоида и предатора) ради обезбеђивања биолошког сузбијања штеточина и здружену садњу попут оне са ароматичним зачинским биљкама за одбијање штеточина, како би се постигла „одржива” заштита усева. Они су сматрали неопходним вишетрофички приступ који узима у обзир бројне интеракције између усева, биљака пратилаца, биљоједних штеточина и њихових природних непријатеља. Многе студије су проучавале ефекте биљака на штеточине усева, али је релативно мало интеракција детаљно истражено или тестирано кроз теренска испитивања.
мини|центар|upright=2.5|Вишеструке интеракције између биљака пратилаца, циљаних усева, корова, штетних инсеката и корисних инсеката као што су паразитоиди и предатори штеточина чине вишетрофички приступ неопходним.
Механизми
Здружена садња може помоћи у повећању продуктивности усева кроз различите механизме који се понекад могу комбиновати. Они укључују опрашивање, сузбијање корова и сузбијање штеточина, укључујући обезбеђивање станишта за корисне инсекте. excerpted from
Здружена садња може смањити штету од инсеката на усевима, било ометањем способности штеточина да видно лоцирају усеве, било њиховим физичким блокирањем; привлачењем штеточина даље од циљаног усева на жртвени ловачки усев; или маскирањем мириса усева помоћу ароматичних пратилаца који ослобађају испарљива једињења. Друге предности, у зависности од коришћене врсте пратиоца, укључују фиксирање азота, привлачење корисних инсеката, сузбијање корова, смањење броја нематода које оштећују корен и одржавање влажности у земљишту.
мини|центар|upright=2.5|Неки од многих механизама помоћу којих поликултура, укључујући здружену садњу, може помоћи у заштити усева или на други начин повећати продуктивност
Обезбеђивање хранљивих материја
мини|Коренске квржице махунарки фиксирају азот, помажући раст оближњих биљака.
Махунарке као што је детелина обезбеђују азотна једињења суседним биљкама попут трава фиксирањем азота из ваздуха помоћу симбиотских бактерија у својим коренским квржицама. То омогућава травама или другим суседима да производе више протеина (уз мањи унос вештачког ђубрива) и самим тим брже расту.
Ловачки усеви
Коришћење ловачких усева подразумева употребу алтернативних биљака за одвлачење штеточина од главног усева. На пример, драгољуб (Tropaeolum majus) је биљка којом се хране неке гусенице које се првенствено хране биљкама из породице купуса (купусњачама); неки баштовани тврде да њихова садња око купусњача штити прехрамбене усеве од оштећења, јер штеточине радије полажу јаја на драгољуб. Међутим, иако многи ловачки усеви скрећу штеточине са главных усева у малим стакленицима, баштама и теренским експериментима, само мали део ових биљака смањује штету од штеточина у већим комерцијалним размерама.
Ометање проналажења домаћина
С. Финч и Р. Х. Колијер су у раду под насловом „Инсекти сада јасно виде када нема корова” експериментално показали да су летеће штеточине далеко мање успешне ако су њихове биљке домаћини окружене другим биљкама или чак зелено обојеним „лажним биљкама”. Штеточине проналазе домаћине у фазама, најпре детектујући мирисе биљака који их подстичу да покушају да слете на биљку домаћина, избегавајући голо земљиште. Ако је биљка изолована, инсект једноставно слеће на зелену површину близу мириса, правећи „одговарајуће слетање”. Ако се нађе на погрешној биљци, што је „неодговарајуће слетање”, он полеће и лети ка другој биљци; на крају напушта то подручје ако има превише „неодговарајућих” слетања. Здружена садња детелине као покривача тла била је подједнако ометајућа за осам врста штеточина из четири различита реда инсеката. У тестирању, 36% купусових мува положило је јаја поред купуса који је растао на голом земљишту (уништавајући усев), у поређењу са само 7% поред купуса који је растао у детелини (што је омогућило добар принос). Једноставне варке од зеленог картона деловале су подједнако добро као и живи покривач тла.
Сузбијање корова
Неколико биљака је алелопатско, јер производе хемикалије које инхибирају раст других врста. На пример, раж је корисна као житарица и може се користити као покривни усев за сузбијање корова у здруженој садњи, или се може покосити и користити као малч за сузбијање корова. Раж производи две фитотоксичне супстанце [2,4-дихидрокси-1,4(2H)-бензоксазин-3-он (DIBOA) и 2(3H)-бензоксазолинон (BOA)]. Они инхибирају клијање и раст садница како трава тако и дикотиледоних биљака.
Сузбијање штеточина
мини|upright|Здружена садња различака међу купусом помаже паразитоидној оси Microplitis mediator (на слици) да контролише купусовог мољца.
Неке биљке пратиоци помажу у спречавању штетних инсеката или патогених гљива да оштете усев путем производње ароматичних испарљивих хемикалија, што је још један облик алелопатије. На пример, тврди се да мирис лишћа кадефе (Tagetes) одбија биљне ваши од исхране на суседним биљкама. Студија из 2005. године показала је да су испарљива уља екстрахована из мексичке кадефе (Tagetes minuta) могла да сузбију репродукцију три врсте биљних ваши (грашкова ваш, зелена бресквина ваш и стакленичка и кромпирова ваш) за чак 100% након 5 дана од изложености. Други пример познат баштованима је интеракција црног лука и шаргарепе са штеточинама оног другог: популарно се верује да мирис лука одбија шаргарепину муву, док мирис шаргарепе одбија лукову муву.
Неке студије су показале корисне ефекте. На пример, усеви купуса могу бити озбиљно оштећени купусовим мољцем. Он има природног непријатеља, паразитоидну осу Microplitis mediator. Здружена садња различака међу купусом омогућава оси да се довољно намножи како би контролисала мољца. Ово указује на могућност природне контроле, уз смањену употребу инсектицида, што користи пољопривреднику и локалном биолошком диверзитету. У хортикултури, кадефе пружају добру заштиту биљкама парадајза од стакленичке беле мушице преко ароматичног лимонена који производе. Нису све комбинације циљане биљке и пратиоца ефикасне; на пример, детелина, користан пратилац многим усевима, не маскира усеве из породице Brassica.
Међутим, ефекти на вишеврстне системе су сложени и можда неће повећати приносе усева. Тако француска кадефа (Tagetes patula) инхибира јабучиног смотавца, озбиљну штеточину чија ларва уништава јабуке, али такође инхибира и инсекатске непријатеље овог мољца, као што је паразитоидна оса Ascogaster quadridentata из породице најезница. Резултат тога је да здружена садња не успева да смањи штету на јабукама.
Привлачење предатора
мини|upright=0.6|Нана привлачи стеницу Nesidiocoris tenuis из породице Miridae, активног предатора који помаже у сузбијању штеточина усева.
Биљке пратиоци које производе обилне количине нектара или полена у повртњаку (инсектаријумске биљке) могу помоћи у подстицању веће популације корисних инсеката који контролишу штеточине.
Неке пратеће зачинске биљке које производе ароматична испарљива једињења привлаче природне непријатеље, што може помоћи у сузбијању штеточина. Нана, босиљак и кадефа привлаче непријатеље биљоједних инсеката, као што су генералистички предатори. На пример, слатка нана привлачи стеницу Nesidiocoris tenuis из породице Miridae, док босиљак привлачи зелену мрежокрилку Ceraeochrysa cubana.
Вишеструке интеракције између биљних врста, као и између њих, штетних врста и природних непријатеља штеточина, сложене су и нису у потпуности разјашњене. Теренска студија у Бразилу из 2019. године показала је да је здружена садња першуна унутар циљаног усева раштана помогла у сузбијању биљних ваши (Brevicoryne brassicae, Myzus persicae), иако је такође смањила број паразитоидних оса. Број предаторских инсеката се повећао, што је могло довести до тога да су нападали и паразитоиде који убијају ваши, док је смањење ваши вероватно било узроковано повећаним бројем генералистичких предатора.
Заштитно склониште
мини|Плантажа кафе гајене у хладу у Костарики. Црвено дрвеће у позадини пружа хлад; оно у предњем плану је окројено како би се омогућила пуна изложеност сунцу.
Неки усеви се гаје под заштитним склоништем других врста биљака, било као ветрозаштитни појасеви или ради хлада. На пример, кафа из хлада, посебно Coffea arabica, традиционално се гаји у благој сенци коју ствара ретко дрвеће са танком крошњом, што омогућава пролаз светлости до жбунова кафе, али их штити од прегревања. Погодна азијска стабла укључују Erythrina subumbrans, Gliricidia sepium, Cassia siamea, Melia azedarach и Paulownia tomentosa (павловнија), која је и корисно дрво за грађу.
Приступи
Здружени приступи садњи који су у употреби или се тестирају укључују:
Баштованство по квадратној стопи покушава да заштити биљке од проблема као што је инфестација корова тако што их сади што је могуће ближе једне другима. То се олакшава коришћењем биљака пратилаца, које могу бити ближе једна другој него уобичајено. Шумско баштованство, где се биљке пратиоци мешају како би симулирале екосистем, опонаша интеракцију биљака до седам различитих висина у шумском станишту.. See also
Види још Хаотично баштованство Еколошка олакшица Међуусев