Закон вредности робе (), познат једноставно као закон вредности, централни је концепт у критици политичке економије Карла Маркса, први пут изложен у његовој полемици Беда филозофије (1847) против Пјера Жозефа Прудона, уз осврт на економију Дејвида Рикарда.Takahisi Oishi, The unknown Marx: reconstructing a unified perspective. Foreword by Terrell Carver. London: Pluto Press, 2001Види Маркс, Беда филозофије, поглавље 1 део 2 где се Маркс осврће на Прудонов сопствени „закон вредности” и поглавље 3, насловљено „Примена закона пропорционалности вредности”. Најопштије, односи се на регулативни принцип економске размене производа људског рада, односно да су релативне прометне вредности тих производа у трговини, обично изражене новчаним ценама, пропорционалне просечним количинама људског радног времена које су тренутно друштвено неопходне за њихову производњу у оквиру капиталистичког начина производње.John Eaton, Political Economy: A Marxist Textbook. Rev ed. 1963 reprinted 1970. p. 29.Карл Маркс, Капитал, Том I, Penguin, pp. 676–77; Маркс, Капитал, Том III, Penguin ed.,
Стога је флуктуирајућа прометна вредност роба (разменљивих производа) регулисана њиховом вредношћу, при чему је величина њихове вредности одређена просечном количином људског рада која је тренутно друштвено неопходна за њихову производњу (види радна теорија вредности и облик вредности). Теоризација овог концепта и његових импликација заокупљала је Маркса више од две деценије.
Када је Маркс говорио о „односима вредности” или „пропорцијама вредности” (), није мислио на „новац” нити на „цену”. Уместо тога, мислио је на однос вредности који постоји између производа људског рада. Ови односи се могу изразити релативним трошковима замене производа као одрађеним радним сатима. Што више рада кошта израда производа, то он више вреди и обрнуто, што мање рада кошта израда производа, то он мање вреди. Новчане цене су у најбољем случају само израз или одраз Марксових односа вредности — тачно или веома нетачно. Производи се могу трговати изнад или испод њихове вредности у тржишној размени, а неке цене уопште немају никакве везе са вредностима производа (у Марксовом смислу) јер се односе на разменљиве објекте који се не производе и репродукују редовно људским радом, или јер се односе само на потраживања финансијских средстава.
Теоризација вредности производа рада „Закон вредности” се често поистовећује са „радном теоријом вредности”, али то је строго говорећи грешка, из пет разлога.Peter C. Dooley, The Labour Theory of Value. New York: Routledge, 2005. Закон вредности само наводи општи регулативни принцип о неопходном и неизбежном односу између прометних вредности роба и друштвено просечног радног времена потребног за њихово снабдевање. То је једноставно закон који управља робном разменом. Радна теорија вредности у економији има за циљ да објасни како та детерминација заправо функционише, какве су узрочне везе укључене, како закон вредности реагује у интеракцији са другим економским законима итд.Emmanuel D. Farjoun, Moshé Machover and David Zachariah, How Labor Powers the Global Economy: A Labor Theory of Capitalism. Cham, Switzerland: Springer, 2022. За самог Маркса, „радна теорија вредности” односила се само на теорију вредности коју су заступали неки од класичних политичких економиста од Вилијама Петија до Дејвида Рикарда, који су сматрали људски рад стварном супстанцом вредности производа. Марксова сопствена теорија вредности није теорија сваке вредности, већ само система вредности који је укључен у робну производњу и робну трговину. Маркс никада није назвао сопствену теорију „радном теоријом вредности”;Mike Beggs, "Zombie Marx and Modern Economics, or How I Learned to Stop Worrying and Forget the Transformation Problem. Journal of Australian Political Economy, issue 70, Summer 2012/13, p. 16. Gary Mongiovi, "Vulgar economy in Marxian garb: a critique of Temporal Single System Marxism." In: Review of Radical Political Economics, Vol. 34, Issue 4, December 2002, pp. 393-416, at p. 398. његова сопствена критика политичких економиста била је да су сви они пропустили да задовољавајуће објасне како одређивање вредности производа помоћу радног времена заправо функционише — они су то претпоставили, али нису доследно објаснили (види доле). Тако је Маркс често сматрао да усавршава теорију која је већ дуго постојала, али која никада раније није била доследно представљена.See for example Letter of Marx to Engels, 9 August 1862. in: Marx/Engels Selected Correspondence. Moscow: Progress, 1975,
Ипак, у марксистичкој традицији, Марксова теорија вредности производа се конвенционално назива „радна теорија вредности” — док се настављају контроверзе око тога колико се Марксова теорија заправо разликује од оне класичног политичког економисте.Isaak Illich Rubin, A History of Economic Thought. London: Ink Links, 1979.
Златни референт У делу Капитал Маркс обично посматра количину рада која одређује вредност производа као однос између просечне укупне количине радног времена потребног за производњу репродуцибилног добра и одговарајуће просечне количине рада потребне за производњу јединице злата (види такође Златни стандард).Ian Steedman, "Marx and Ricardo", in: Ian Bradley and Michael Howard, Classical and Marxian Political Economy: Essays in honour of Ronald L. Meek. London: Macmillan, 1982, Већ 1844. године, много пре него што је написао Капитал, Маркс је био веома свестан кредитног новца. Док је „робни новац” (кованице или полуге) играо важну улогу у ранијим фазама капиталистичког развоја, раст интегрисаних тржишта капитала значио је повећану употребу кредитног новца. Маркс је сматрао да је почетна претпоставка о златном новцу као стандарду вредности оправдана у анализи капиталистичких производних и дистрибутивних односа. Дакле, како следи:
За Маркса, вредност робе одређује се друштвено потребним радним временом, односно количином времена „потребног за производњу артикла у нормалним условима производње, и са просечним степеном вештине и интензитета”. Важно је напоменути да Маркс одбацује, насупрот класичној политичкој економији, било какве појмове о „вредности рада” или „цени рада”. Уместо тога, сам рад (тачније, апстрактни рад или општи људски рад) представља конститутивни елемент вредности, супстанцу вредности. Сходно томе, рад нема вредност, већ радна снага (општа људска способност за рад) има вредност — вредност која је одређена, као и код сваке друге робе, радним временом потребним за производњу, а самим тим и репродукцију овог посебног артикла. Важност рада огледа се у његовој способности да очува вредност капитала, повећа већ постојећу вредност и створи потпуно нову вредност. Како год појединац гледао на одређени производ, то обично уопште не може променити ту друштвену процену; то је једноставно „друштвена чињеница” на исти начин као што је и „стање тржишта” друштвена чињеница, иако се одређени производи у било ком тренутку могу трговати по ценама изнад или испод њихове друштвено утврђене вредности.
Маркс је врло добро схватао да је претпоставка о златном новцу била поједностављење — можда не постоји тако стабилан однос између нивоа цена, просечних вредности роба и количина злата — али је сматрао да је та претпоставка корисна за објашњење основних закона кретања (Bewegungsgesetze) капиталистичког начина производње „у његовом идеалном просеку”.
Формализација Иако је Маркс користио концепт закона вредности у својим делима Грундрисе, Прилог критици политичке економије, Теорије о вишку вредности и Капитал, он није експлицитно формализовао његово пуно значење у математичком смислу, па стога тачна дефиниција овог закона остаје донекле контроверзна тема у марксистичкој економији. Различити економисти расправљају о томе како би се пропорционалност између прометне вредности и радног времена требало математички разумети или моделовати, и о томе које мере су релевантне.Види нпр. Ијан Стидман et al., The Value Controversy. London: Verso, 1981; John Weeks, Capital and exploitation. Edward Arnold, 1981; Ернест Мандел, and Alan Freeman (eds.), Ricardo, Marx, Sraffa, The Langston Memorial Volume, London: Verso, 1984 ; Макото Ито, The Basic Theory of Capitalism; Ulrich Krause, Money and Abstract Labour: On the Analytical Foundations of Political Economy. Translated by Peter Burgess. Edited by Jon Rothschild. London: Verso 1982; Alan Freeman, Andrew Kliman, Julian Wells (eds.), The new value controversy and the foundations of economics. Cheltenham: Edward Elgar, 2004; Simon Mohun (ed.), Debates in Value Theory. Macmillan: London, 1994; Richard Westra & Alan Zuege (eds.), Value and the world economy today – Production, Finance and Globalization. Houndmills: Palgrave Macmillan, 2003. Alfredo Saad-Filho, The value of Marx: political economy for contemporary capitalism. London: Routledge, 2002; Ajit Sinha, Theories of Value from Adam Smith to Piero Sraffa. London: Routledge, 2010; Gerard Dumenil & Dominique Levy online archive
У основи ове дебате су тешка концептуална питања о томе како треба разумети узрочне односе у економији између релативитета цена и одрађеног времена. Марксова анализа вредности била је дијалектичка, у смислу да је сматрао да се феномени вредности могу разумети само динамички, холистички и релационо, али није детаљно изложио све концептуалне, квантитативне и логичке импликације своје позиције са великом тачношћу. Научна расправа о тим импликацијама наставља се и данас.Види нпр. Alan Freeman & Guglielmo Carchedi, Marx and non-equilibrium economics. Cheltenham: Edward Elgar, 1996; Andrew Kliman, Reclaiming Marx's 'Capital': a refutation of the myth of inconsistency. Lanham: Lexington Books, 2007; Анвар Шаик papers ; Gerard Duménil & Dominique Lévy papers ; Пол Кокшот, Ian Wright et al. Information, Money and Value ; Samir Amin, The Law of Value and Historical Materialism. New York: Monthly Review Press, 1978; Ian Wright, "The Emergence of the law of value in a dynamic simple commodity economy". Review of Political Economy, Vol. 20, No. 3, pages 367–91. ; Patrick Julian Wells, The rate of profit as a random variable. Phd dissertation, School of management, Open University, London 2007; Alfredo Saad Filho interview on value theory, Marx's idea of value. ; Andrew J. Kliman, "The law of value and laws of statistics: sectoral values and prices in the US economy, 1977–97". Cambridge Journal of Economics, 2002, vol. 26, issue 3, pp. 299- ; Thomas T. Sekine, The Necessity of the Law of Value, its Demonstration and Significance have edited a number of volumes of scholarly commentaries on Marx's Capital, which benefit from the definitive MEGA II edition of Marx's works. Alan Freeman has provided IWGVT papers online. The Outline of Political Economy (OPE-L) archives are available online on two sites: . Professor Ben Fine and a group of academic colleagues coordinate the conferences of the International Initiative for Promoting Political Economy (IIPPE)
Основна дефиниција концепта Понуда и потражња Вишак потражње може повећати цене производа којима се тргује, а вишак понуде може их снизити; али ако су понуда и потражња релативно уравнотежене, поставља се питање шта регулише устаљене односе размене (или просечне нивое цена) производа којима се тргује у том случају, и управо то закон вредности има за циљ да објасни. Према закону вредности, трговински односи различитих врста производа одражавају стварну структуру трошкова производње, а та структура трошкова се на крају своди на друштвено просечне количине људског радног времена потребног за производњу различитих добара и услуга.
Структуре трошкова и структуре цена